Dilucida intervalla Srbije

• 3Ovo se svidja korisnicima: natrix, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bane san ::Још један хоби који изумире.
У СФРЈ је свака иоле озбиљна фирма имала као поклон значке (читаве серије варијација ), привеске за кључеве...
Друштвено политичке организације, спортски клубови, ма нема ко се није прикључио.


Ћале је сачувао два албума. Стварно свега има.

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekada sam i ja sakupljao značke ,počeo još u OŠ,
Napunio sam par podebljih albuma negde do polovine 80ih.
Onda je počelo prošurenje porodice pa su značke skrajnute..

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Бака Стана Миловановић је последњи чувар древне традиције - она и даље пева песме без речи, које су се некада чуле у сваком селу влашког краја.
е песме радости, туге и окрепљења, данас се ретко чују. Старији су умрли, а Стана нема кога да научи, пошто њена ћерка не жели да учи влашко певање.

Шта је бака Станина највећа жеља, и зашто се никада неће испунити, али и како звучи традиционална влашка песма лу-лу лу-лу погледајте у најновијој епизоди емисије "5 минута са".

https://www.youtube.com/watch?v=-CD-HXZzLog

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Три уметничке слике које је Београђанка Мирјана Теодоровић Јанчић, тестаментом завештала музеју у Зрењанину, биће представљене у понедељак, 5. јула у 19 часова, у Малом салону зрењанинског музеја.

Ради се о сликама Спаљивање моштију Св. Саве, Васе Поморишца и Славка Гигића из 1910. године, Ђурђиц, Ивана Алексића из 1924. године и Мртва природа Катице Глигоријевић Теодоровић, која је настала 1920. године.

Мирјана Теодоровић Јанчић се 2015. године обратила Народном музеју у Зрењанину, са жељом да након смрти три слике у њеном власништву постану део богатог фонда ове музејске установе.

Иначе Мирјана Теодоровић Јанчић рођена је 1925. у Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину, школовање је почела у свом родном граду да би се потом преселила у место Модош, данас Јаша Томић. Трговачку академију је завршила 1944. у тадашњем Петровграду а потом одлази у Београд где дипломира на Економском факултету. Била је удата за оперског певача Николу Јанчића који је умро 1985. године. Мирјана Јанчић Теодоровић је преминула 30. априла ове године.

Слику Спаљивање моштију Св. Саве потписују 1910. године Васа Поморишац и Славко Гигић, ученици Стевана Алексића. Овај чувени сликар је у својој кући у Модошу имао атеље кроз који су прошли многи талентовани младићи и девојке. Поморишац и Гигић су монументалну композицију „Спаљивање моштију Св. Саве" насликали у време док су учили код Алексића користећи као предложак управо једну од верзија ове теме коју је урадио њихов учитељ. Слику „Спаљивање моштију Св. Саве" Васа Поморишац је Обраду Теодоровићу, оцу Мирјане Теодоровић Јанчић поклонио исте године када је настала 1910.

Друге две слике су такође настале у Модошу, Ђурђиц потписује тамошњи парох и брат Стевана Алексића, Иван Алексић који се и сам бавио сликарством, а Мртву природу је насликала Катица Глигоријевић, мајка Мирјане Теодорович Јанчић, која је такође учила код Стевана Алексића.

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/1012116/zave.....vic-jancic

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, amstel2, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Бака Стана Миловановић је последњи чувар древне традиције - она и даље пева песме без речи, које су се некада чуле у сваком селу влашког краја.
е песме радости, туге и окрепљења, данас се ретко чују. Старији су умрли, а Стана нема кога да научи, пошто њена ћерка не жели да учи влашко певање.

Шта је бака Станина највећа жеља, и зашто се никада неће испунити, али и како звучи традиционална влашка песма лу-лу лу-лу погледајте у најновијој епизоди емисије "5 минута са".

https://www.youtube.com/watch?v=-CD-HXZzLog

Овај детаљ , вероватно, ниси знао, а реч је о невероватној традицији! У Рановцу је свирао фрулашки оркестар који је стигао и до Лондона. У њиховом селу (и не само њиховом), постоји традиција да , откад је убијен Кнез Михајло, да не Власи не певају, већ само да свирају. Невероватно, али истинито. Проверено. Много пута сам их водио на разна гостовања. Свирају на фрулама старим и по два века.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

То нисам знао.Иначе знам доста влашких обичаја.Бајање,разговарање са мртвима,црне свадбе ,помаме...
Мени је била занимљива прича о црним свадбама.Сад се јежим од самог помена.

Ако умре изненада ,девојка или момак,да не би била сама или сам, на оном свету, њен обећани или његова вереница за живота постале постаје сапутник у смрти. На црним свадбама, уз појање и нарицање, вршени су и свадбени обичаји.Сви играју коло око сандука за душу покојника .Окићени и дарови се деле.Углавом се ови живи младенци касније удају,ожене.
Некад,док није било закона о забрани откопавања,родитељи су откопавали своје мртво дете и обављали венчање.Колико се сећам,задња црна свадба је била почетком 2000-те.

После "свадбе" седам наредних година се праве помане,помињање предака.Од првог дана укопа, па преко прве суботе, четрдесетице,пола и године. Приређује се коло за мртве на побусани или бусани понедоник.Обично цело село дође да игра у колу које се не прекида, око ватре.Зове се привега. Велика ломача.Ватра је намењена покојнику и тада има светлости и топлоте на оном свету.У том колу и покојник ,прерушен,долази да поново мало поживи.Ако се тада појави мачка,птица,лептир или било која друга животиња,то је знак,да му је та ватра пријала.

Ископавање покојника се врши и са другом намером,да покојника сунце врати међу живе. То се ради у подне. По веровању сунце може да пренесе покојника са оног света назад.Услов за то је ,да се сви обреди током седам година исправно спроведу.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сад си ме сетио. Мој кум, сниматељ РТС и ја смо учествовали у снимању документарца ''Црна свадба'', пре тридесетак година, али да ме бог убије не могу се сетити како се она зове на влашком. А стално смо тај филм звали влашким називом.

ПС
Код њих, а посебно на Бељаници , око Кучева и Жагубице, није необично да се сликају с мртвацем. Ставе га између себе на столицу и онда колективна фотка - као с разредним старешином.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ud i ja sam malo pohodio te zabiti i zaostao mnoge čudne običaje pa i recepte u spravljanju starih jela po nacijama,krečanama,ćumuranama i sl objektima koji su za običan svet zaboravljeni.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::Ud i ja sam malo pohodio te zabiti i zaostao mnoge čudne običaje pa i recepte u spravljanju starih jela po nacijama,krečanama,ćumuranama i sl objektima koji su za običan svet zaboravljeni.

На једном планинарском маршу, када смо савладавали деоницу Крупајско врело - Жагубица, на бељаничкој заравни срели смо пастире који нису знали да је био Други светски рат. Колико год да то звучи невероватно...

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam sa Poligona Pasuljanske livade u jesen 1983.g poslat da proučim pravac trase do Boljevca preko troglan bara.Južne padine Beljanice.
Do tada nikad u životu nisam zalazio medu krečare,katrandžije a bogami ni nomadski ispade stoke kao tamo nisam video.
Mlad vodnik ,vremena na pretek pa sam se sprijateljio sa nekoliko porodica i kasnije kad god bi dolazio na Pasuljanske livade sam ih posećivao.
Jedino sto su mi u startu mnogi podvukli da je. U toj zabiti Jos prisutan Endemski Sifilis i da se sa vranjskom me priznam u nepoznato...
Vredno je da se spomene da su tu ostaci nomada i starih rudarskih naseobina koje su napuštene a sifilis se zadržao.
Kazu da se sifilis u tragovima vidi po ožiljcima na licima...