Dilucida intervalla Srbije

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Skywhaler, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Завршен део истраживања на археолошком локалитету „Орловине” у Малом Зворнику

Добро очувани остаци византијске базилике, огромне тробродне цркве, површине око 800 квадратних метара, која потиче вероватно из шестог века, испливали су након истраживања која су последњих година, нарочито ове, интензивирана на археолошком локалитету „Орловине” у Малом Зворнику. Та величанствена грађевина је међутим само „кап у мору” локалитета површине преко 40 хектара на падини у непосредној близини хидроелектране на Дрини. Све указује да је реч о утврђеном насељу са комплетном инфраструктуром, могућем административном центру и епископском седишту. Археолошки посматрано, то је један од највећих касноантичких, односно рановизантијских локалитета на територији Србије, за сада потпуно мистериозан, јер о њему не постоје никакви документи нити се помиње у било каквим историјским изворима...

Овај увод у причу за „Политику” прави Радивоје Арсић, археолог Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву, који је територијално надлежан за подручје Малог Зворника. Ваљевски археолози, заједно са колегама из Чачка, придружили су се истраживањима која је на овој локацији пре пет-шест година започео професор Дејан Радичевић са београдског Филозофског факултета, Одсек археологија. Досадашње истраживање, предстојећу конзервацију и припрему локалитета за туристичку презентацију финансира општина Мали Зворник.

‒ Добрим делом је истражена црква која је јако добро очувана. Посебно је занимљив олтарски део са седиштима за свештенство и епископа, што указује на значај овог објекта. Около се налази више...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ласло Ереш,пензионер из Шушаре код Вршца, у својој кући има необичну колекцију која сведочи о развоју комуникација .

Од најстаријих телефонских централица у Србији до првих мобилних телефона. Од некада популарних црних Пупинових телефонских апарата, до оних стилских, направљених од оникса.

Од војних до тешких индустријских, изливених од туча. Сви ти експонати, који сведоче о томе како се телефонија развијала у последњих 125 година, могу се видети и опипати у необичној музејској поставци у породичном дому Ласла Ереша у јужнобанатском селу Шушара.

Више од четири деценије овај пензионисани телефониста ПТТ сакупљао је старе и одбачене телефонске апарате...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Почела је замена комплетне кровне конструкције на Вршачкој кули, која још од 15. века стражари над Вршцем, са 399 метара надморске висине.
Радове изводи и финансира Покрајински завод за заштиту споменика културе, који је и пре десет година био задужен за постављање кровног покривача од шиндре, а који је минуле јесени „попустио“ услед невероватних удара ветра и од 180 километара на сат.

Овај комплексан посао требало би да буде завршен за око шест месеци, а кула ће за посетиоце највероватније поново бити отворена на пролеће.

До тада ће и Градски музеј, у чијој је кула надлежности, припремити прву сталну изложбену поставку, која ће приказати како се у средњем веку живело у утврђењу у Банату. То ће овом значајном културно-историјском и туристичком објекту дати нову димензију.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Осма година конзервације мозаика Царске палате некадашњег Сирмијума
У простору Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици одвија се опсежан посао који ће, процењује се, трајати дуже од деценије. У радионици раде истакнути стручњаци, конзерватори, који с посебном пажњом прилагођавају мозаике Царске палате, некадашњег Сирмијума, за будућу презентацију. Ови мозаици датирају из трећег и четвртог века.

Римска империја је оставила богато културно наслеђе, не само данашњим Митровчанима, већ читавом свету, а склапању историјске приче са тих простора помажу дугогодишња археолошка истраживања. Подни мозаици иако су одличног квалитета и стања, морају бити подвргнути оваквом послу, како би се заштитили и убудуће.

"Ради се о материјалу који захтева изузетну стручност, конзервација ових мозаика ради се по најсавременијој методи", истакао је Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе.

Конзерватор Иван Филиповић објаснио је да се антички мозаик чува у депоу.

"Радимо детаљну методу конзервације, која траје годинама, сегмент по сегмент. Сада тренутно....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нови легати и збирке у Удружењу Адлигат

Књиге и предмети најмање 400 значајних људи из Србије и целог света, као и више од 60 легата, налазе се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат у оквиру којег су отворени Дом легата, Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности.

Међу пристиглим стварима налазе се оне издавача и дизајнера Савете и Слободана Машића, предратног уредника "Политике" Живка Милићевића, министра културе Милана Ранковића, новинарке Гордане Суше, архитекте Ивице Млађеновића и књижевника Драгана Лакићевића.

Председник Адлигата Виктор Лазић изјавио је да ...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Како наводе представници овог удружења, Адлигат је са више од два милиона публикација и 220 чланова у 40 земаља постао омиљено место којем уметници и интелектуалци из Србије, региона и света поклањају своје заоставштине, а у последњих недељу дана у пристигло је много значајних легата или њихових допуна, као и књига из библиотека значајних људи.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нови налази археолога из Београда и Крушевца у селу Маскаре код Варварина

Средином јуна, радници на градилишту Моравског коридора у атару села Маскаре код Варварина пронашли су пет скелета, а управо започета заштитна археолошка истраживања стручњака из Крушевца и Београда код постојећег локалитета Бедем, дала су нова, невероватна открића.

Како сазнајемо, археолози су дошли до остатака чак 12 људи и потврдили постојање читаве некрополе из друге половине 6. века!

Испоставило се да је густа вегетација "скривала"....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нова открића: Ранохришћански гробови код Беле Паланке

Ниједан гроб није опљачкан, па су откривени и предмети са којима су покојници сахрањени - бронзани новчићи, фибуле, укоснице, као и стаклене посуде од којих је једна сачувана у целости, објашњава Марко Јанковић, управник археолошке збирке Филозофског факултета у Београду.



У Белој Паланци су пре неколико дана завршена овогодишња археолошка истраживања на локалитету Источна некропола у непосредној близини хотела Есперанто. Поред ранохришћанске гробнице, откривене прошле године, на локалитету Ремезијана нађена су још најмање три таква гроба. Он напомиње да је у четвртој по реду кампањи потврђена изузетна важност ове некрополе за разумевање живота у касноантичкој Ремезијани, али и за генералне обичаје сахрањивања током периода четвртог века, када се хришћанство институционализује по први пут на овим просторима.



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Драгиша Томашевић тражи дом за збирку предмета домаће радиности и народног градитељства
Вредну збирку алатки, покућства и многобројне предмете од дрвета, коже, гвожђа и других материјала из живота сточара и ратара у Полимљу и на околним планинама даровао бих манастиру Милешева.

Ако нису вољни или немају простора, продао бих је неком љубитељу старина.
Београдски пензионер Драгиша Томашевић (75) овако је јуче за "Новости" најавио одлуку, пошто је коначно "преломио", да удоми етно-збирку, коју је сакупљао шест деценија у завичају. Предмете је баштинио по селима Полимља, али они сада чаме у брвнари у Великој Жупи код Пријепоља, а било би штета да пропадну јер међу њима има правих раритета.

У његовој етно-збирци недалеко од Лима је права реткост дрвено рало са гвозденим раоником нађено у Косатици....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Почела реконструкција хотела "Европа" у Куршумлији,једног од најстаријих објеката, култног места и обележја овог града у Топлици

Ово би била тек вест за новински стубац да је реч о неком обичном хотелу. Али, нити је куршумлијска "Европа" обичан хотел, нити је реконструкција свакидашња будући да ће он сада постати Градска кућа и својеврстан музеј. Како и не би ако се зна да је у њему одседао Бранислав Нушић и баш у њега навео чувеног капетана Јеротија Пантића и још чувенијег среског шпијуна Алексу Жунића да трагају за сумњивим лицем. Међу гостима је, верује се, био и краљ Петар Први Карађорђевић.

- Хотел "Европа" у центру Куршумлије изграђен је 1892. године и имао је осам гостинскох соба. Био је луксузан и познат, па су у њему боравиле и у њега свраћале многобројне познате личности и виђенији људи који су из разних крајева путовали у Приштину, Скопље, Грчку... Био је стециште дипломата и трговаца, а међу најпознатијима који су у "Европи" одседали били су Бранислав Нушић док је службовао у српским конзулатима у Османском царству: у Приштини, Битољу и Скопљу, и књижевник Милутин Ускоковић. Они ће добити спомен-собе у новом музеју - открива нам Радован Раичевић, директор предузећа "Планинка" у Куршумлији....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

"Европа" ће задржати стару драж, а добиће ново рухо. Нова зграда ће сачувати изглед старе "Европе" али ћемо је осавременити и доградити и добиће сасвим нову намену. Више неће имати собе за смештај, већ ће представљати својеврсну Градску кућу. Биће то музеј са сталним поставкама у којем ће се одржавати разни културни догађаји ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Лисичји поток постаће јавна зелена површина, а Завод за заштиту споемника и ЈКП "Зеленило Београд", урадиће пројекат реконструкције Краљеве чесме и уређења спомен парка.
У децембру ће Скупштина града прогласити Лисичји поток јавном зеленом површином, како би могао да се уреди овај простор и одржава спомен парк. Такође ће бити расписан конкурс за идејно решење споменика.
Завод за заштиту споменика културе града Београда добио је налог да уради пројекат реконструкције Краљеве чесме, а ангажоваће Грађевински факултет да се уради пројекат статике како стене тако и парка. ЈКП Зеленило Београд добило је задатак да припреми пројекат уређења спомен парка.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]