Уређена опљачкана гробница Леонарда Бема у Белој Цркви
НА годишњицу рођења заборављеног белоцркванског великана Леонарда Бема (1833-1924), који је „пронашао“ најзначајнији артефакт националне историје – Дупљајска колица, неколико ентузијаста средило је његову опљачкану и деценијама запуштену породичну гробницу на старом католичком гробљу у Белој Цркви.
Посекли су околно шибље, покупили смеће и из опљачкане гробнице извадили поломљену надгробну плочу, поново је саставили и вратили на место. Посадили су и цвеће и упалили свеће за покој његове душе.
Леонард Бем је био један од најумнијих људи свога времена.....
Многе светске агенције недавно су објавиле вест да је у Венецуели оборен рекорд у заједничком музицирању једног великог оркестра, који је тим чином оборио Гинисов рекорд као највећи оркестар на свету. Пред Гинисовим жиријем музицирало је око 12.000 музичара, а композиција коју су извели била је „Словенски марш”, славног руског композитора Петра Иљича Чајковског. Тим огромним музичким апаратом дириговао је Андрес Давид Аскани.
Поједини медији са ових простора објавили су и тачан наслов „Словенског марша”, а то је „Српско-руски марш”, који је Чајковски компоновао инспирисан догађајима из Српско-турског рата 1876. године и чија се партитура чува у Музеју „Глинка” у Москви.
О појави „Српско-руског марша”, писао је Алексеј Иванович Кандински у својој студији „О руско-српским музичким везама у 19. веку”. Кандински поред осталог пише: ...
У ОШ "Стеван Мокрањац" из Кобишнице просветари и мештани оформили музеј
Овдашњи просветари, али и мештани, у овој својеврсној ризници старина чувају народне ношње, новац који је некада био у оптицају, старо посуђе и кухињски прибор из прошлости. Ту су и остале, модерним језиком речено, музеалије које професор историје Миша Јовановић - наследник утемељивача несвакидашње школске поставке, такође просветара Милета Голубовића - користи и у настави.
Скупштина Србије усвојила је Закон о културном наслеђу чији је циљ успостављање правно уређеног и организованог система заштите и очувања културног наслеђа.
Њиме је, каже, утврђено да је свако дужан да чува природне реткости и научно, културно и историјско наслеђе, као добра од општег интереса, у складу са законом, као и да је посебна одговорност за очување наслеђа на Републици Србији, аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Врањанац Петар Димитријевић већи део живота сакупља грамофонске плоче и истиче да је то хоби за цео живот и страст која никада не престаје. Са својих 50 година живота већ је накупио четири деценије колекционарског стажа.
Иако има читаве колекције албума "Цепелина", "Клеша", Бон Џовија, Билија Ајдола и других, домаћа поп рок продукција је окосница Петрове колекције која броји око 1.500 лонгплејки. На компакт-дисковима слуша углавном музику коју нема на винилима и њих, као ни касете, не убраја у колекцију. Петар има и још око 1.000 синглица које, поред још неколико стотина мање вредних албума, држи спаковане у подруму.
- Простор ми је, као и већини других колекционара, највећи проблем. Плоче захтевају адекватно ...
Витраж - традиција породице Станишић дуга више од једног века
Витражи рађени традиционалном техником из атељеа породице Станишић, отпутовали из Сомбора на већину континената, красе бројне институције и верске објекте, а нашли су своје место и у руској председничкој резиденцији.
Смедеревка Валентина Стевановић вредним успоменама дарује нови живот
Ова Смедеревка дарује нови, вечни живот старинама, па стари ормари, шкриње, дамска огледала, кофери и друге вредне успомене из њене "радионице" излазе као да су управо извађени из излога најбољих антикварница.
Валентина се бави рестаурацијом и осликавањем старих предмета, и тако ствара уникатне комаде. Из Тинине радионице изашли су јединствени комади - креденци, шкриње, огледала, кофери, табуреи, столице, лампе. На мањим предметима, ради техником "декупаж".
- Све је ручни рад, самим тим два иста примерка не постоје. Радим рестаурацију намештаја, стилског намештаја, ситног покућства и других предмета. Техника је сенчење и бојење, и то искључиво акрилним, нешкодљивим бојама - прича ова занимљива жена чији радови данас красе многе домове....
Можда није права тема, ал удахнут је нов живот и неке песме обучене у ново рухо...
Који су аутори и композитори стварали музику на стихове Његоша, Андрића, Црњанског, Ћопића, како звуче песме Јована Дучића кад их изводи Корни група, а како када се нађу на репертоару „Strait Jackina“, зашто свака реч чека своју музику, открива нова књига новинара, публицисте и музичког критичара Богомира Мијатовића „Песници у популарној музици“.
а своје место и примену у популарној музици проналази велики број песника потврђују многи примери, попут Душка Трифуновића који је, осим књига, написао више од 300 текстова за „Бијело дугме“, „Индексе“, Јадранку Стојаковић, Здравка Чолића, Арсена Дедића, Габи Новак... Хрватски шансонијер Ибрица Јусић снимио је давне 1978. године плочу „Не дајте да вас заведу“, на којој је отпевао стихове Брехта, Десанке Максимовић, Енеса Кишевића и Мике Антића. Исте године „Индекси“ су снимили плочу чије су песме базиране на стиховима Мака Диздара. Чувен је и албум Арсена Дедића „Пјевам пјеснике“ са музиком на стихове Ујевића, Крлеже, Ивана Горана Ковачића, Матије Бећковића...
Сви они и многи други певачи, бендови, композитори који су своју инспирацију проналазили у поезији од Његоша и Бранка Радичевића до наших дана, пописани су у књизи „Песници у популарној музици“ која се може назвати и енциклопедијским приручником и антологијским избором.
„Књига ’Песници у популарној музици’ је омаж људима који су се бавили популарном музиком, а волели су књиге. У њој се налазе подаци, песници, извођачи, године издања, а акценат је на композиторима, људима који су листали књиге и били инспирисани песницима,“, каже за Спутњик Богомир Мијатовић, аутор ове књиге и додаје:
„Када пишете музику и текст, ви свој текст лако прилагођавате музици и нотама. Међутим, када узмете туђу песму, музику морате да уклапате, што је за музичаре озбиљан изазов.“
.....
Поезију изводили и Џони Штулић, „Партибрејкерси“ и „Јарболи“
Да музичари чувају душу наше песничке традиције и то у временима када је поп култура у сенци ријалитија и јефтине забаве, доказује и чињеница да је популарна музика ипак успела да приближи високу уметност новим генерацијама. Отуда „Партибрејкерси“ и „Darkwood dub“ изводе песме владике Николаја Велимировића „Кога ћу да хвалим?“ и „Молитва благом Христу“ , „Јарболи“ песму Јована Јовановића Змаја „Тихо ноћи“, а Џони Штулић Милована Витезовића „Отац мог оца“.
„Колико су дивни, песници могу бити и опасни. Волим их, а плашим их се, јер они имају шесто чуло да предосете неке ствари. Рецимо песма ’Погледај дом свој анђеле’ која је упућена Титу и то у времену када нам се друштво распада“, сугерише аутор.
Србија предала номинацију локалитета за упис на листу светске баштине
Предајом досијеа званично је започета процедура номинације "Културног предела Бача", што је од изузетног значаја за Републику Србију, посебно имајући у виду да први пут номинује нову категорију културног добра - културни предео, као и да наша земља није реализовала самосталну номинацију од 2007. године - наводи се у саопштењу Министарства културе.
- На овај начин Бач ће бити препознат као први културни предео у Србији, али и региону, чија изузетна универзална вредност превазилази националне оквире и који ће добити посебан вид међународне заштите у оквиру Конвенције о заштити светске културне и природне баштине.
Културни предео Бача део је јужног ободног простора Панонске низије, природно омеђен
Београд и Музеј града Београда купили су у Немачкој драгоцени и тек недавно откривен план дизајна ентеријера српске краљевске палате, које су израдили немачки дизајнер Аугуст Бозе и његова супруга Елза Бозе из Вајмара
Пројекат је наручио и платио краљ Петар И Карађорђевић. То је двотомни албум са 50 акварела и 80 цртежа графитном оловком на специјалном јапанском папиру. Албум је требало да буде послат у Србију у лето 1914. године, али је избио Први светски рат и тако је остао у Немачкој. Нови двор, у којем се данас налази Председништво Републике Србије, чија је градња започета 1911. године а завршена 1922. године, никада није уређен по овом пројекту. Александар Карађорђевић, престолонаследник а потом и краљ, после Првог светског рата од Немаца, омражених непријатеља из Великог рата, није хтео ентеријер свог Двора. Посао уређења ентеријера Новог двора добила и завршила француска компанија „Безије”.
