У Милошеву код Неготина завршена грађевинска заштита манастира Короглаш - средњовековне некрополе са црквом посвећеном Вазнесењу Господњем, за коју се претпоставља да је задужбина краља Милутина, а спомиње се и као место на којем је издахнуо Марко Краљевић, враћајући се из боја на Ровинама 1395.
Радове су финансирали локална самоуправа и праховски "Еликсир", према условима и уз сагласност Завода за заштиту споменика културе из Ниша. Тако су, коначно, решени проблеми са којима се Короглаш суочавао после сваке кише и снега, јер је црква - ранијим конзерваторским радовима - кровном конструкцијом на две воде последњи пут заштићена још 1976.
Управо завршена санација крова сада пружа значајну заштиту од продора атмосферских вода и значи коначно затварање покровног простора у наосу цркве, на делу који још чека реконструкцију свода и попуњавање видљивих оштећења. Ради се о напрслинама зидова унутар цркве, а када буде окончано и бојење површина, уз очување фрагмената живописа, храм ће изнова лепотом мамити погледе сваког ко га буде посећивао, баш као што је то било пре више од 600 година, одмах по изградњи.
У музеју Херцеговине у току су грађевински радови на уређењу Дучићевог легата, као и у приземљу зграде, где су пронађени остаци старог Требиња у виду великих бедема и калдрме.
Радови у Дучићевом легату обухватају реконструкцију целокупног изложбеног простора где су смештени Дучућеви поклони и његове личне ствари.
- Искористили смо тренутак организовања изложбе о Дучућу у Београду и Бањалуци, током којих су предмети из наше збирке изложени у овим градовима. То је била одлична прилика да покренемо реконструкцију простора Легата, који је одавно заслужио да буде саниран - рекла је Ивана Грујић, директорка Музеја Херцеговине.
Овом реконструкцијом значајни простор у Музеју требало би да добије достојан изглед какав и заслужује збирка коју је родном граду поклонио велики песник и дипломата. Са унутрашњих зидова на јужној страни скинут је малтер, а до изражаја је дошао херцеговачки камен.
Стара шећерана, простор од готово 12 хектара прекопута Аде Циганлије, одлуком градских одборника проглашена је за културни центар и неће моћи да се користи за комерцијалне садржаје, већ само за културу, образовање и туризам, рекао је Горан Весић, заменик градоначелника.
Овај простор сада је проглашен јавним и град Београд и Република Србија ће га откупити из стечаја, појаснио је он за Студио Б.
– Рестаурираћемо све објекте на том простору јер су они под заштитом Завода за заштиту споменика културе. Тамо ће остати КПГТ, који је већ постао својеврсни бренд тог простора, направићемо позоришта, галерије, просторе за „ИТ хаб”, све оно што је намењено образовању и култури, и коначно ћемо заштитити тај простор – најавио је Весић и додао да ће се састати и са људима који тамо живе, као и да ће сви они добити станове.
Борба за тај простор, нагласио је, траје већ четири године...
На темељима најстарије куће у Пироту "ниче" реплика историјског здања
Остаци познате пиротске куће "Бела мачка", надомак леве обале Градашничке реке у тијабарском делу града су уклоњени, а на истој локацији ће бити изграђена реплика овог здања подигнутог половином 19. века.
Стручњаци Завода за заштиту споменика културе су споља и изнутра "скенирали" комплетно здања познате пиротске породице Панајотовић, запослени у Музеју Понишавља су такође педантно одрадили свој део посла, па ће ново здање чија бити и буквално пресликана стара "Бела мачка", која је из многобројних разлога неповратно пропала и годинама била опасност за пролазнике и знатижељнике.
- Остаци објекта су уклоњени на основу решења Завода за заштиту споменика културе, а радило се под јасно дефинисаним условима...
У Војводини откривене гробнице дошљака из јужне Русије старе 5.000 година
Археолози у сарадњи са археолозима из Пољске открили су необичне хумке двојице мушкараца у Војводини. Њихова тела су била прекривена црвеном бојом пре 5.000 година, а научници сматрају да се ради о дошљацима пореклом из степа јужне Русије или Украјине.
Археолошка ископавања две велике хумке спроведена су 2016-2018. године у сарадњи са Војвођанским музејом, али су резултати истраживања тек недавно објављени.
Археолози су приликом ископавања две велике хумке у Војводини открили сахране двојице мушкараца прекривених црвеним окером.
Скелетни остаци мушкараца, које су открили пољски археолози, највероватније су припадали људима Јамнаја културе (3.300-2.600. г.п.н.е.) из степа јужне Русије или Украјине. Обе сахране су датоване око 2.800-2.600. г.п.н.е, пише портал „Све о археологији“.
Поклон - збирка Божидара Џмерковића,истакнутог графичара и сликара биће сутра од 19 сати пред посетиоцима Уметничке галерије у Крушевцу, где се ове године обележава шест деценија постојања.
Намера и жеља уметника да остави легат Крушевцу и представљање ове поклон збирке у години када Галерија бележи 60 година од почетка рада, на најбољи начин показују значај даривања и указују на мисију и делатност Галерије, утврђену приликом оснивања, и чини част јубилеју, обезбеђујући заједничким напорима чување и представљање уметничких дела и стваралаштва знаменитих Крушевљана...
Више од 6.000 најразличитијих хемијских оловака током последњих десетак година сакупио је Синиша Танић (58) из Бусиловца, код Параћина, учитељ који је своју пасију открио случајно, а сада је један од највећих таквих колекционара у Србији.
Готово да нема дана да неким новим примерком не обогати збирку. Оловке стижу од рођака, познаника, пријатеља, деце, од сваког ко је за Синишу макар чуо, чак и кад их овај страствени сакупљач и не тражи.
Из Швајцарске и Француске, прича Танић, ових дана добио је пошиљку са око 120 комада, тако да се његова колекција свакодневно обогаћује. Велике колекционаре њихова пасија углавном доста кошта. За разлику од сакупљања хемијских које не пишу и које људи углавном бацају.
Збирка стена и фосила једног Панчевца се броји у хиљадама
Панчевац Станислав Живков, у својој породичној кући чува интересантну збирку, пре свега стена и фосила. Сакупља их деценијама и сада има колекцију од неколико хиљада предмета.
Вредна колекција Радована Поповића на дар завичају
Вредна колекција уметничких дела, рукописа, писама наших знаменитих књижевника и сликара допремљена је јуче из Београда у ужички Историјски архив. Поклонио ју је граду Ужицу и овој установи у свом завичају некадашњи уредник и новинар Културног додатка „Политике” Радован Поповић (84), најзначајнији биограф српске књижевности, велики дародавац књижевних и уметничких дела разним институцијама.
У овој Поповићевој збирци, од које ће настати његов легат у ужичком архиву, налазе се ретки документи великана наше књижевности поклоњени му (или их је он налазио по антикварницама широм бивше Југославије и чувао) током његовог професионалног рада у „Политици”, многих разговора и сусрета с њима.
Као дародавац већ се истицао Радован, аутор око 40 животописа великих српских књижевника чиме је дао особен печат култури нашег народа. Пре четири године ужичком музеју поклонио је збирку уметничких дела и књига које су он и његова супруга Бранка (архитекта) деценијама брижљиво сакупљали. Затим је 2019. ужичкој библиотеци даровао око 5.000 књига, од којих је 1.667 с посветама познатих па је у овом читалишту оформљена Поклон-збирка Радована Поповића. А даровао је књиге и ужичком Педагошком факултету, библиотеци у Бајиној Башти (око 4.000 наслова), Музеју српске књиге у Београду, Народној библиотеци Србије своју вредну преписку с писцима (с две-три хиљаде писама)...
Краљевчани припремају изградњу спомен-капеле на Чемерну
Војничка спомен-капела на највишем врху Чемерна биће подигнута како би се од заборава сачували хероји српске војске у Првом светском рату који су 1915. године дали своје животе штитећи одступницу Првој српској армији приликом повлачења долином Ибра према Рашки, Косову и Метохији и Црној Гори.
