Dilucida intervalla Srbije

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На траси новог Булевара Свети Пантелејмон, приликом радова, пронађено је ретко налазиште – остаци римског водовода. Радови су заустављени, а према речима археолога Завода за заштиту споменика у Нишу Александра Алексића следе истраживања. Оно што је битно машине нису трајно оштетиле налазиште.

Ово ретко откриће датира из четвртог и петог века. Очекује се да ће на траси булевара и новог насеља бити откривен и римски амфитеатар.

Оваква врста налаза је веома ретка. На територији Србије их има само пет, од тога су два у Нишу. То довољно говори о његовом значају.

Машине ће стајати све док истраживања не буду завршена. И градоначелница Ниша Драгана Сотировски истиче да ће процедура бити испоштована.

„Свуда где Завод наложи да машине стану, наше машине ће стати. Радићемо према инструкцијама Завода јер је нама у интересу да сачувамо археолошко благо, да се њиме поносимо пред домаћим и страним туристима, а истовремено да наставимо и радове на Булевару који ће бити „жила куцавица“ Града Ниша“, казала је она.

https://niskevesti.rs/pronadjeno-retko-otkrice-ost.....razivanja/

Ајд да видимо и то чудо,да ће багери претсати са радом

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сајам антиквитета у Змајеву има амбицију да обнови угашене сусрете у Новом Саду

У Змајеву код Врбаса недавно је одржан први Сајам антиквитета, на којем је изложено мноштво старих предмета од времена Римског царства до краја 20. века.

Колекционари из Новог Сада, Сомбора, Врбаса, Србобрана, Бачке Паланке, Сремских Карловаца, Бачког Јарка, Куцуре и Змајева изложили су римски, српски средњовековни и други старински новац, значке, реликвије, војничке сабље, каминске сатове, предмете за домаћинство, уметничке слике, рукотворине, играчке...

- Било је ту свега, од пегла на угаљ до ручног круњача кукуруза или звона за краве.

Заборављени предмети подсетили су како се некад живело и вратили многе у детињство, а млађима приближили времена њихових предака - каже Драган Пешут, колекционар и председник Удружења пензионера у Змајеву, идејни творац Сајма антиквитета.

Пешут је пасионирани сакупљач, првенствено старинског новца и значака, који је пре тачно пола века освојио бронзану медаљу за колекцију из нумизматике на Првом међународном скупу колекционара у Новом Саду.

- Та манифестација већ дуго не постоји, а угашена је због недостатка просторија. Желимо да је наставимо у Змајеву, где у Дому пензионера има доста простора за експонате.

Додатни мотив је да оживимо село и организујемо дешавања која ће људе извући из кућа - истиче Пешут.

На сајму су посетиоци из Змајева и околних насеља пазарили разне украсне ствари и играчке из времена кад су били деца да би их поклонили својим потомцима, а колекционари су куповином попуњавали своје збирке. Највреднији продати експонат је сабља из 18. века, коју је посетилац из Врбаса купио од змајевачког колекционара Синише Јововића.

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/1107114/prod.....novom-sadu

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Некадашње занатлијско место старе фабрике жица у Кинеској четврти, у потпуности је реновирано и преузело је улогу радионице за визуелну уметничку продукцију.

о потврђују у фондацији „Нови Сад европска престоница културе 2022“ и истичу да ће нова радионица у Креративном дистрикту почети да ради 28. априла, када се у њу врате врсни новосадски уметници који су ту стварали у неусловним просторима, сада репрезентативним атељеима.

- Веома нам је драго да је овај део града након више деценија коначно доживео трансформацију и да је заживела идеја културног дистрикта- каже Петар Мирковић, ликовни уметник из некадашње Кинеске четврти.- Сматрамо да се читав процес одвија у добром правцу, с обзиром на то да је сачуван идентитет локације и да је прилагођен новим садржајима и корисницима. Ових дана се усељавамо у своје старе – нове атељее који су сада далеко бољи и прикладнији за стваралачки рад.

Уместо бучних машина и услужних заната, како истичу у НС ЕПК 2022, у Радионици обновљеној захваљујући делегацији ЕУ у Србији, ускоро ће почети да раде уметнице ткаље Атељеа „61”. Јединствена установа у Европи, и по колекцији таписерија али и начину и квалитету рада, употпуниће визију обнове и развоја стогодишње историје аутентичног индустријског и занатског наслеђа.

Такође истичу да ће тај објекат ће бити синоним ....

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/1107317/umes.....renovirano

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Као најстарији научни институт у Србији основан давне 1887. године, Астрономска опсерваторија на Звездари, по којој ова престоничка општина данас носи име, до краја године добиће свој музеј! Радови на чак седам павиљона у којима ће бити приказани инструменти уз помоћ којих су радили наши највећи научници полако се приводе крају, а ово здање коначно ће сву збирку сабрати на једном месту.

Опсерваторија смештена на врху звездарске шуме, тамо где стрма Волгина улица избија тачно на зелени плато, а на чијем улазу стоји грб и препознатљиви натпис на латинском језику Omnia in numero et mensura (све је у броју и мерењу). На вратима нас је дочекао срдачни домаћин, директор "пионира науке" у нашој земљи Гојко Ђурашевић, који већ седам година обавља улогу првог човека ове значајне институције. Четири године од оснивања институција се налазила у Гајзлеровој кући на Савском венцу, а од 1891. до 1924. године у близини Храма Светог Саве, где је просторије делила са Метеоролошком опсерваторијом. Селидба у ново здање, које је на Великом Врачару и коти 253 подигао Војислав Мишковић догодила се 1932. године. Тада се Звездара, најблаже речено, сматрала далеком периферијом Београда....

https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1107773/taj.....ovo-zdanje

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У Галерији савремене уметности у Пожаревцу приређена је изложба "Аквизиције Народног музеја 2020-2021", на којој су представљени предмети добијени на поклон или откупљени уз помоћ града и Министарства културе.

Реч је о деловима покућства, уметничким сликама, археолошким предметима, фотографијама и списима, прикупљеним током претходне две године, који су обогатили постојеће музејске збирке.

Аутори изложбе су археолози Драган Јацановић и Теодора Бранковић, етнолог Даница Ђокић и историчар уметности Марина Радосављевић.

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/1108508/akvi.....odni-muzej

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Наставља се са уређењем налазишта Винча; Конкурс за архитектонско-урбанистичко решење

Расписан је урбанистичко-архитектонски конкурса за уређење археолошког парка и идејно решење центра за посетиоце и научно-истраживачког центра.

Како је крајем прошлог месеца саопштио Републички завод за заштиту споменика културе предмет конкурса подразумева неколико целина у оквиру археолошког налазишта, а пре свега изградњу будућег комплекса Научно-истраживачког центра, који је замишљен као регионални и Европски центар за мултидисциплинарна истраживања у области археологије, али и изградњу будућег Центра за посетиоце са великом зеленом површином.

Конкурс подразумева и реконструкцију најуже зоне заштите археолошког налазишта, које постаје својеврсни музеј на отвореном и активно место ископавања, као и комплетно уређење приобаља од ушћа реке Болечице у Дунав и ...

https://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/brnabic-nastavlja.....33551.html

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сава Штеванов из Чоке израђује иконе техником интарзије



Иконе урађене техником интарзије, односно уметањем делова фурнира, права су реткост, а Сава Штеванов из Чоке један је од ретких уметника који се тиме бави. Његови радови стигли су до различитих делова планете па је инспиративан и захтеван рад самоуког уметника дотакао емоције људи на различитим меридијанима.



Рад у дрвету, као инспиративном, живом материјалу, заинтересовао је Саву Штеванова још у дечачким данима, али је сплет животних околности допринео да се изради икона у нетипичној техници интарзије посвети почетком 90-тих, истрајавајући и данас.

„Надам се да иде накако. Не волим да ја измишљам ликове, него су ликовиу рађени и пре хиљаду година. Те иконе, старих икон описаца, ја и тражим и то преносим“, рекао је Штеванов.

Захтевна техника рада са фурниром подразумева визију, време, посвећеност.

„Ја сам у стању да седнем ујутру па сутрадан ујутру да устанем. Цео дан сам за столом и радим. Али, то ми доноси задовољство, усхићеност, кад успем да урадим онако како сам ја замислио“, напоменуо је Штеванов.

За иконе, Сава сам израђује и рамове што заправо заокружује читаву причу. Наравно, израда сваке иконе специфична је на свој начин и захтева предан рад.

Необични уметнички радови са севера Баната, из Чоке, стигли су до различитих делова планете – од Дубаија до земаља региона и комшилука. Нема наш саговорник прецизну статистику колико је икона до сада урадио, али највећи број били су поклони.

Сава Штеванов пронашао је у свом раду инспирацију и задовољство. Ако сте се посветили изради икона, ваљда другачије и не може.

https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/banat/sava-stev.....34759.html

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ЛАПОВО -Необичне скулптуре од дрвета у Лапову настају у води, у сливу реке Велике Мораве где их дуж обале проналазе наивни уметници Јовица Николић и Живота Денић који се годинама баве вајарством. Делове стабала и грања када је мањи водостај узимају из реке и од њих, са малим дорадама праве интересантне фигуре.

Наивни уметници из Лапова, Живота Денић и Јовица Николић инспирацију добијају на Великој Морави у природи, на чијим обалама и у води проналазе делове дрвећа, необичних облика, које река наноси кроз свој слив и од стабала и грања праве скулптуре.

"Пошто смо ја и Јовица љубитељи природе, а обоје смо вајари наивци ода ми проналазимо такве комаде дрвета, одвојимо их, извадимо, однесемо их кући, очистимо и од њих шта може ми покушамо да направимо нешто. То дрво које је можда хиљадама и стотинама година било у води ми му поново вратимо тај неки живот да угледа светлост дана", објашњава Живота Денић.

"Никад се нисам вратио без неког улова, увек је било нешто интересантно, занимљиво, чак поједине комаде смо носили и по неколико километара да их не оставимо, јер је штета када је такав примерак дошао а овде из воде, из Мораве неколико њих смо пронашли баш у том моменту када смо дошли, они су допливали и ми смо их директно извадили из воде", прича Јовица Николић.

Фигуре односно делови некадашњих стабала и грана у води...

https://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/jovica-i-zivota-p.....35062.html

• 4Ovo se svidja korisnicima: natrix, voja64, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Сајам антиквитета у Змајеву...Čitam, pa se pitam vidim li dobro...

Živim u tom Zmajevu, ali se očigledno nisu potrudili da obaveste i Zmajevčane. Sajam je zapravo održan još krajem februara ili početkom marta, ni sada ne znam tačan datum...

https://www.dnevnik.rs/vojvodina/zmajevcani-uzival.....04-03-2022

... ali prethodno nisam video nijedan jedini plakat ili barem objavu na društvenim mrežama, već saznao danas zahvaljujući Amstelovom postu...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А ја се мислим,нема га Скај,сигурно има гомилу слика и треба му време ,да сортира и напише неки коментар уз њих.Био сам убеђен,да си био присутан .
Месец и по дана прошло,да би се неки новинар у новостима сетио да објави