Dilucida intervalla Srbije

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Kaplar2, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kunktator ::
Као и сви остали, Срби Божић славе и увек су славили 25. децембра и ту се ништа не мења. Али СПЦ користи јулијански календар, исти који је и Краљевина Србија користила као државни. Тек од јануара 1919. Краљевина СХС, као држава, прелази на грегоријански календар. Не и СПЦ. Календарска збрка траје до 1923. када Грци усвајају Миланковићев тзв "ревидирани јулијански" који се поклапа са грегоријанским до 2800-те године. Тек тада сви "световни" календари потпуно прелазе на "нови" систем а "црквени" полако прелазе на двојно обележавање.



Тачно тако.Ми увек славимо божић 25. децембра,али је данашњим новинарима то необјашњиво.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san, Kaplar2, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ћерка сликара Марија Маскарелија даровала је поклон збирци Рајка Маузића у Новом Саду 32 дела из породичне збирке сликара. Тако је употпуњења збирка једног од најзаступљенијих аутора чија дела та галерија чува.
Поклоњена дела из породичне збирке Мариа Маскарелија из различитих су периода уметниковог стваралаштва и откривају непознате сегменте његовог рада.

Између осталог, ту су слике карактеристичне бокељске тематике, портери ћерке Драгиње које је сликао сваке године, као и касни радови од којих неки нису довршени.

Поред слика поклоњени су лични предмети сликара, као и слике Маскарелијевих савременица Ксеније Дивјак и Мирјане Коке Михаћ.

Захваљујући поклону збирка Рајка Мамузића сада чува 111 дела Марија Маскарелија, сликара и графичара који је обликовао Југословенску ликовну сцену након другог светског рата и чија дела се налазе у најзначајнијим уметничким колекцијама у Србији и Црној Гори.



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Kaplar2, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ненад Павличић из Јагодине пре 13 година купио је „времешну даму“ у селу Јовац, сазидану 1885. године, и, иако је сама по себи била својеврсни музеј, од ње направио својеврстан етно музеј.

Предмете, које је сакупљао пола века, изложио је по њеним зидовима, басамацима, огњишту… Чатмара, моравског стила са пет лукова, од 120 квадрата у основи, грађена је од плетера, прућа и земље. Током реновирања, Павличић је задржао њен аутентичан изглед....Стрпљиво је проналазио место за сваки експонат. Керамика, грнчарија, стара 200 година, српски опанак од свињске коже, тестије, лампе, ваге, пегле, разбој, седла, фењери само су део његове музејске збирке...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius, Kaplar2, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Академик др Владан Д. Ђорђевић је поклонио један део драгоценог породичног наслеђа Крушевачком музеју

Један од најпознатијих српских и светских научника у области теоријске и природне механике флуида, пре 10 година је скромно ушетао у овдашњи музеј и дискретно, без медијске помпе, понудио да дарује музеју у родном граду нешто од заоставштине своје породице.

Тако је музеј добио оригиналну парадну сабљу са грбом Краљевине Југославије у власништву породице научника, који је преминуо овог октобра.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kaplar2, Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У Новим Козарцима код Кикинде већ две године опстаје улична библиотека испред ветеринарске амбуланте
Тамо мала улична библиотека "ради" без проблема, на радост мештана који позајмљују књиге, али и доносе нове наслове и стално обогаћују књижни фонд.

Библиотека је настала по идеји Слађане Грмаш, Козарчанке по рођењу, која живи у иностранству и ради као канадски дипломата и професор универзитета. За време ковид-карантина сетила се да би оваква књижара, какву је видела у Канади, могла да постоји и у њеном родном селу. ....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Једна од најпознатијих уметница у старој Југославији, Олга Вујадиновић Блажек (1936-2015) поклонила је Уметничкој галерији у родном Крушевцу 14 вредних дела.

Три године пре смрти, поклонила је галеријског збирци девет слика и пет керамичких дела, а изузетно стваралаштво уметнице чуваће се и кроз каталоге, плакате, штампу, фотографије са драгоценим скицама као основама за израду керамике.

Награђена је сребрном медаљом на Светској изложби керамике у Прагу, 1962, а за истакнутог уметника проглашена – 1987 године

Слике припадају раном периоду стваралаштва Крушевљанке, између 1959. и 1964. године,док је керамика највећим делом била представљена на последњој самосталној изложби коју је приредила новембра 1969. у Музеју примењених уметности.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Изузетна изложба Србобрана Килибарде од суботе у параћинском Музеју

Након књиге фотографија, Србобран Боца Килибарда, познати параћински уметник и дизајнер, приређује и изложбу са истим називом – „Галеријско употребно и уметничко стакло“.

Организатор је Завичајни музеј у Параћину, у чјем ће галеријском простору несвакидашња изложба бити свечано отворена у суботу, 4. марта у 19 сати.

Током свог вишедеценијског рада у „Српској фабрици стакла“ и као слободни уметник, Килибарда (1950), осим дизајнирањем стаклених предмета од који су многи уникати, бавио се још примењеном уметношћу, цртањем и сликањем, а последњих година и скулптуром.

Својим радовима дао је печат елеганције, лакоће и једноставности, по чему је препознатљив и посебан, наводе још организатори ове поставке, која ће посетиоцима бити доступна до краја марта.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Раденко Стојаковић (75), који је од 1978. изградио велику каријеру (нуклеарна физика) у САД, вратио се у родни Трстеник и решио да улаже у свој завичај. Уз благослов владике крушевачког Давида, финансираће комплетно осликавање Храма Свете Тројице у центру града, али се на томе неће зауставити, јер планира да помаже и талентоване ђаке и уметнике.

А како ће изгледати унутрашњост богомоље која је 120 година чекала живопис, многи посетиоци су могли да виде на изложби у Галерији Народног универзитета у Трстенику....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Уз све ове радове на светињи, уколико се комплекс старог хотела у центру града реституцијом врати Стојаковићима, Раденко размишља да га са братом и сестром поклони општини као задужбину да би се изградио изложбени простор, студио за уметнике, а од изнајмљивања локала финансирале би се стипендије за даровите Трстеничане.
Каже нам да његови најближи имају потомке, али да он није имао среће да добије своје са супругом у Америци. Зато хоће да помогне деци у родном Трстенику.

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Почела обнова Завичајне куће у Банатском Великом Селу код Кикинде

Како је прошле године и најављено, стара, приземна брвнара почела је да пропада, а Великоселци то никако не желе да дозволе. Иако су многе акције до сада заједнички успешно завршили, ову, ипак, неће сами финансирати већ им помаже Представништво Републике Српске у Београду, које је за санацију овог етно објекта обезбедило скоро 600.000 динара. Акцију реконструкције покренуло је удружење грађана „Крајишки вишебој“ које је окупило своје веште чланове и мештане, па је јутрос њих двадесетак засукало рукаве и почело скидање дотрајалог крова....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Идеја која датира од прошле године, да се у старој швапској кући у Сечњу отвори Херцеговачка кућа Ђедовина, реализована је у суботу 22. априла, када је у присуству Млађана Цицовића, шефа Представништва Републике Српске у Србији, историчара, др Милана Мицића, помоћника покрајинског министра за културу и бројних других званица, уз богат културно уметнички програм изворне групе Ерцеговина.

- Кућа има форму музеја, па ће посетиоци моћи да погледају богату историјску грађу о колонизацији Херцеговаца у Банат, као и предмете и фотографије породица које су се тада населиле у Сечањ и остала банатска села.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]