Dilucida intervalla Srbije

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::
Kad negde kao turista čovek ode, nije samo interesantno obilaziti znamenitosti i kulturno-istorijske objekte već i otkriti dušu tog naroda, kako je nekad živeo, njegovu tradiciju, folklor, nacionalna jela itd.


А за то,брину и вредни Крушевљани.
Заборављене играчке као успомене из детињства .
После више месеци сакупљања успомена из детињства Крушевљана током епидемије ковида 19, завршен је оригиналан пројекат Народног музеја - Куће Симића "Више од игре - дечје игре некад и сад".

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

КАКО се играла "жмурка", "залеђени деда", шта је "шуга", сазнаје се из приче Весне Богдановић, која ће такође бити део каталога који је у припреми.

- Ми као деца никада нисмо били болесни, а од вишесатног играња и здравог начина живота нисмо ни имали времена када да се разболимо. Деца нису знала у наше време ни за дечји дијабетес, целулит, гојазност -записала је Весна Богдановић.

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel2, aleksmajstor, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan od najstarijih dokaza srpske pismenosti pronađen u svrljiškom kraju

Citat:„Važnost Svrljiškog jevanđelja se sastoji u tome što u njegovom postojanju imamo dokaze razvitka srpske pismenosti i književnosti XII i XIII veka. Unutar Niševačke klisure se nalaze i tri ranovizantijske crkve koje su kasnije egzistrirane, tako da na osnovu tih arheoloških nalaza i samog Svrljiškog jevanđelja možemo da kažemo da je klisura u srednjem veku bila centar pismenosti i kulture“, rekao je Ranđelović.

Citat:Odlomci Svrljiškog jevanđelja su najstariji do danas pronađeni spis srpske pismenosti u ovom delu Srbije i trenutno se nalaze u arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, a 1994. godine su integralno publikovani.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Кад смо код Сврљига, још једна занимљивост, а тиче се природног богатства, и туризма Србије:

Citat:U knjizi „Svrljiška oblast u praistoriji, antici i srednjem veku“, autori navode da je poznato banjsko lečilište posvedočeno pomenom „Isfrlik Benasi“ (Svrljiška Banja) 1565. godine. Tada se banjsko sedište razvilo sa južne strane utvrđenja, gde je, navode autori, ujedno bio i prelaz preko Timoka. Vremenom dolazi do demineralizacije vode, pa se banjske aktivnosti premeštaju na prostoru Sokobanje, početkom XVIII veka.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јуче је „на слободној територији у близини Београда“ потписан уговор о легату између познатог песника и Удружења Адлигат, у оквиру којег су отворени Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности.

Збирка минијатурних књига „Наташа Ршумовић“, књиге из библиотеке песника чија дела су саставни део детињства читавих генерација, боксерске рукавице, карате појасеви песника за децу који је познат и као изузетан каратиста, писаће машине на којима су током више деценија настајале најлепше песме модерне српске књижевности намењене најмлађима, све то је сада део Легата Наташе и Љубивоја Ршумовића у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

3Д реконструкција локалитета Кулина код Мерошине.
Како је у доба Византије изгледало утврђење Кулина, смештено надомак села Градиште у општини Мерошина, грађани могу погедати кроз 3Д приказ, на коме су радили историчари и археолози. Сматра се да овај локалитет датира из ВИ века, а како каже творац пројекта професор Дејан Крстић, повезује се са царом Јустинијаном И и царицом Теодором.
Локалитет је пронађен случајно, 1958. године, када су током радова у пољу мештани пронашли бронзану главу царице Теодоре, прича директор Народне библиотеке Мерошина Милиош Милошевић, а 11 година касније археолози су почели да га истражују.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И роштиљ је део нас...
Чување традиције упркос корони.
Прва Роштиљијада одржана је 1965. године, али је њена организација прекинута после два лета. Лесковчани су је обновили 1990. године. Манифестацију прате бројна стручна предавања и атрактивна такмичења – за највећу пљескавицу на свету и највећу пљескавицу из руке. Надметање мајстора роштиља носи име чувеног Миодрага Глигоријевића званог Буре - најпознатијег лесковачког роштиљџије, а редовно се одржава и такмичење ученика угоститељских школа у спремању специјалитета са роштиља.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 4Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, Sirius, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slatko kao tradicionalno posluženje

Citat:Prema starom srpskom običaju, kada gost dođe u posetu čim se raskomoti i sedne, domaćica ga ponudi slatkim i čašom sveže vode. Danas se ovaj običaj retko viđa u gradskim sredinama, ali na sreću još je duboko ukorenjen na selu. Domaćica na tacni iznosi staklenu činiju sa slatkim, kašičice i čaše sa vodom za svakog gosta.

ovde je to lepo opisano,
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

A o tome u kraćoj verziji ima i na našem MC, pisah o tome u Kulinarstvu i našem dobrom starom običaju kako bi ga se ponovo setili, i na selu naročito u gradu jer ne postoji odavno..
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Pored slatkog, može biti i med, uz hladnu bunarsku vodu...


Služenje slavskog žita-koljiva kao običaj

Citat:Služenje koljiva je povezano najpre sa slavljenjem krsne slave koje je jedina neprekinuta tradicija kod našeg naroda. Slavsko žito predstavlja dar kućnom svetitelju za zdravlje i napredak, ali i u zahvalnost za sve plodove koji su se ubrali i sakupili. Priprema se uoči slave, bez obzira na to koji svetac se slavi.

Koljivo se služi posle rezanja kolača, nakon što se prvo prelije vinom. Prvo se služi domaćin, a zatim i svi ukućani. Obično stoji na većem poslužavniku sa nekoliko kašičica na zasebnoj tacni, i sa čašom vode u koju se kasnije odlažu upotrebljene kašičice.

Gosti se služe kako koji pristiže na slavu, i to obično radi domaćica, ili devojka iz kuće ili komšiluka. Gost se služi žitom tako što se poslužavnik prinese gostu, gost se prekrsti i okrene domaćinu i domaćici, čestita im slavu, ponovo prekrsti i sedne. Pravilo je da se prvo služa stariji pa mlađi, a ako žita pretekne ono se daje deci.
Žito se služi i posle sahrane i to je po običaju našeg naroda takođe.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Родна кућа једног од највећих и највољенијих српских писаца Лазе Костића, у Ковиљу, могла би ускоро да отвори врата за јавност. План је да се здање које је у доста лошем стању, у Улици Лазе Костића 82 рестаурише и део уступи локалној месној заједници за спомен-собу чувеном песнику, а да локални парох који сада живи у њој добије нови дом.

- Кућа је зидана 1903. године, а Лаза је умро 1910. Свиђа ми се мисао да је за живота имао прилике да је гледа - каже проф. Виђикант, и објашњава да је идеју да направи музеј добио пре осам година, приликом посете Штутгарту.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Како каже, Штутгарт једва да има неколико винограда, али зато има музеј виноградарства. Па зашто онда не...

• 2Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У Солуну изложба са УНЕСКОВЕ листе нематеријалног културног наслеђа народа Републике Српске.
У најлепшем делу Солуна, на обали испод Аристотеловог трга, ових дана Република Српска представља време најлепших обичаја свога народа.

Стилове одевања кроз векове и све вредно што је из прошлог времена отргнуто забораву, а заштићено као културна баштина од значаја коју је оверио Унеско.

У изложбеном павиљону, више је од стотину експоната за које влада велико интересовање Грка, а поставку је приредило солунско Представништво Републике Српске.

Змијањски вез, брање лековите траве иве "која од мртвих прави живе"... Представе косидби у Мркоњић Граду и на Озрену. Крсну славу. Коњичко дрворезбарство....

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Филип Вишњић, рођен у село Горња Трнова, код Угљевика, место ком је, за километар ближа Лозница, у Србији, него „матична“ општина, а баш је, вековима, позната што су њени мештани, са Србима из Србије, били у родбинским везама или не, живели као најсложнија браћа.

Тако је било кад се војевало од српских устанака, које је сјајно опевао у песким песмама, чувени народни гуслар и певач, „срски Хомер“, Филип Вишњић, рођен баш у овом селу, иначе велики пријатељ, сарадник, саборац, Јадранина, из Тршића, из лозничког краја, Вука Стефановића Караџића, ова наше писмености и културе и сакупљача нашег националног и културног блага.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да не поверујеш...
Поред три милиона евра која ће у наредне три години Влада Србије уложити у капитални пројекат "Винча-Бело брдо", за спасавање од клизишта и отпадних вода археолошког налазишта једне од најстаријих европских култура, стигла је и бесповратна помоћ од САД.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ово је речено док су локалитет на Дунаву обилазили премијерка Србије Ана Брнабић и амбасадор САД Ентони Годфри.
- Америчка амбасада, кроз Амбасадоров фонд за заштиту културне баштине, обезбедила је 475.000 долара....
Жалосно је међутим,да једна држава просјачи од једне амбасаде пола милиона нешто ,што је требало урадити пре много година по хитном поступку.