Dilucida intervalla Srbije

• 2Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Аутор и уредник у документарном програму Радио-телевизије Србије Ранка Јакшић написала је сценарио за јединствен пројекат "Српска принцеза Ана Јакшић", који ускоро треба да почне да се емитује.
Режија је поверена Марку Шотри. Ово је први и једини документарни серијал (код нас, у Русији, и у свету) о Ани Јакшић, баби Ивана Грозног.
Први руски цар, ујединитељ целе Русије, познат као Иван Грозни, вечита је инспирација за руске и иностране документаристе. Урађено је много документарних филмова о њему (чак и о његовој мајци Јелени Глинској), али се ниједан, до сада, није бавио његовим пореклом на начин као што то чини овај документарни серијал.
О Ани Јакшић, жени која је одгајала чувеног владара Русије, Ивана Грозног, мало се зна, али је позната генеаологија легендарног руског цара. Какве родбинске везе је Иван Грозни имао са Србима објашњава нам ауторка серијала Ранка Јакшић.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Музеј књига и путовања и српске књижевности на Бањици добио поклон.Глава детета у ружичастом мермеру, рад чувеног вајара Томе Росандића, од овог викенда налази се у сталној поставци у Адлигатовом Музеју књига и путовања и Музеју српске књижевности, на Бањици.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Да се подсетимо...
Тома Росандић (крштено име Tomaso Vincenzo) се родио у Сплиту, у породици радника каменоресца и зидара. После завршене основне школе, ради у радионици сплитског каменоресца Билинића, где се упознаје са Иваном Мештровићем. Школовао се у Бечу, у атељеу Ивана Мештровића.
Пред Први светски рат настанио се у Београду. У току рата повлачио се са српском војском, те је ратне године провео у емиграцији. Након окончања Првог светског рата, Росандић постаје професор на Уметничкој школи у Београду.
Био је професор Уметничке школе у Београду, а касније је био један од оснивача и први ректор Уметничке академије. Његов опус обухвата портрете, бисте, монументалне скулптуре, јавне и надгробне споменике, а једно од његових најпознатијих дела је скулптура „Играли се коњи врани“ 3која је израђена од бронзе и 1939. постављена испред тадашње Скупштине (данашњи Дом Народне скупштине), у Београду.

Он је 1929. године направио кућу у улици Љубе Јовановића број 3, у којој је током наредних деценија живео и радио. Завештао ју је Београду, тако да се у њој, од 1963. године, налази музејска поставка која садржи аутентичан намештај, прибор и лична документа Томе Росандића, као и део његових радова.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
amstel2 ::Пропада кућа Томе Росандића на Сењаку у Београду.Један од наших најцењенијих вајара ,поклонио је граду,свој дом са атељеом и велики број радова,о коме би требао да се стара Музеј града Београда.
Виде ли они политичари,пре уласка у скупштину,коње вране и див јунаке?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Наравно,ти радови су ван домашаја љубитеља уметности,страних и домаћих гостију,историчара и студената вајарства.Боље нек пада прашина у том мраку.
А питање је,да ли су та дела уопште тамо или су нашле пут новог власника?

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljudi su postali željni lepog i umetnosti...
Pravo osveženje u saradnji..
Ulična umetnost vs monotone fasade..

Citat:Да улична уметност може да помера границе потврдили су ових дана многи Дорћолци који су Фестивал уметности на улици „Реконструкција“ дочекали раширених руку: муралистима су кували кафу, доносили палачинке, давали им сугестије.




Citat:„Данас људи све више прихватају уличну уметност. Управо искуство које смо имали у претходне две године током припреме и реализације фестивала нам говори да су суграђанке и суграђани много више отворени него што бисмо испрва претпоставли“, каже Марковићева.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Отворена изложба “Сачувати од заборава” у Бачком Брегу.
У недељу, 27. 9. 2020. године, свечано је отворена изложба старих заната под називом „Сачувати од заборава“, коју је организовало Удружење „Брежанке“.

Изложба је постављена у дворишту Месне заједнице Бачки Брег, а посетиоци су били у прилици да се упознају са занатским радом кровопокривача, корпара, ћурчије, обућара, чамџије, поткивача и лицитера, који својим посвећеним радом негују културно-историјско наслеђе ових простора и од заборава чувају јединствено богатство народне традиције.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У протекле три недеље стручњаци Централног института за конзервацију започели су радове на рестаурацији и заштити споменика у лапидаријуму који се већ више од педесет година чувају у парку код Народног музеја у Смедеревској Паланци.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
У овом тренутку ради се на два најстарија споменика из 1727. године.

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kosovka devojka je još u vreme početka pandemije izvađena iz naftalina i nekog budžaka-depoa i izložena javnosti prvo u Skupštini grada Beograda, a sad je u Konaku kneginje Ljubice, al do 16. oktobra.

Citat:После деценија проведених у депоу Музеја града Београда, ремек-дело Уроша Предића, слика „Косовка девојка“ и у одсуству будила је велико интересовање. Бројне полемике на друштвеним мрежама, статус српске Мона Лизе који је слика задобила, и бојазан да се ово ремек дело не чува у одговарајућим условима, мотивисала је управу Музеја града Београда да је прикаже у јуну у Скупштини града Београда и сада у Конаку кнегиње Љубице.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Mi imamo prava bogatstva pod raznom paučinom podruma i tavana, to su u nekoliko navrata pokazale ture Noć muzeja...
Prava šteta je da mnogo toga ne bude izloženo svetlosti dana, i zbog sopstvenog naroda i turista iz inostranstva

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa slikarstva da pređemo na arheološki fenomen i dragi kamen srpske arheologije.
Vimanacijum...


Citat:Књига посвећена једном од најзначајнијих локалитета у Србији, монографија „Виминациум урбс ет цастра легионис“ коју је приредио директор Археолошког института у Београду и археолошког пројекта Виманацијум Миомир Кораћ, представљена је у Српској академији наука и уметности.

Citat:Виминацијум је временска капсула направљена и остављена ту за неко време. У велики депо стављамо све што не разумемо, уверени да ће разумети они који ће тек доћи, каже аутор монографије о Виминацијуму Миомир Кораћ.

Citat:„Ми имамо задатак који није нимало лак - да објаснимо тај антички град испод земље и да све истражено, иако је то свега пет процената и мање, изнесемо пред јавност. То подразумева износити научне истине, које можда нису исправне. Наука има ту лепоту да вас уздигне, али понекад вас и тресне о земљу“, објаснио је Кораћ.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Село код Смедеревске Паланке крије тајне најстаријег писма и математике.
Нема праисторијског насеља које се може упоредити са оним на локалитету Медведњак у селу Грчцу, код Смедеревске Паланке, које је трајало у континуитету, невероватних 1.700 година, а затим се мистериозно угасило.
Налази показују да су овде од 6200. до 4500. године пре нове ере долазили путници са простора данашње Бугарске, Грчке, Турске, Француске...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
- То је само део културног блага Медведњака. Стотине предмета, а највише фигурина од печене земље, кости и камена налази се у неколико приватних колекција - каже др Стојић. - Највећи број артефаката из тих збирки нађен је на окућницама три домаћинства, у самом средишту локалитета, који званична наука никада није истраживала.

Да би се ово културно благо спасло од заборава створен је пројекат "Објављивање археолошке грађе из приватних колекција" чији су аутори и покретачи покојни академик Борислав Јовановић, др Растко Васић, научни саветник, и др Милорад Стојић.

Циљ пројекта је да се објави археолошка грађа из Србије која се налази у музејима у земљи и иностранству, факултетима, институтима, школама, библиотекама, домовима културе и приватним колекцијама - каже др Стојић.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јес' да је прошлло три године,али је свакако вредно пажње..

Становници Главинаца, села подно Јухора, око седам километара од Јагодине, којих је 524 по последњем попису, подигло је у селу споменик српском сељаку, јединствен у Србији.
Споменик је рад академског вајара Ивана Марковић, од бетона у боји бронзе.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Један од старих заната који изумире је ћурчијски занат. У Бачком Брегу тим послом се и даље бави једна жена.
Прслук који је верна копија кожног прслука који су носиле су Шокице у другој половини XIX века у Херцег Сантову ручни је рад Марије Ивошев из Бачког Брега. Довољна јој је била само једна стара фотографија снимљена 1872. године.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]