Kviz: opšta kultura

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo i sledećeg pitanja:
'' Ja pesnik, ti pesnikinja. Da nisam vladika - eto kneginje Crnoj Gori''. Tako je Njegoš govorio - kome?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Говорио је Његош тако Милици Стојадиновић Српкињи, српској књижевници и поетеси. Но, да није ово питање већ негде било? 'Ајд', нећу да проверавам...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako god, lepo je setiti ih se ponovo...Nisam ni ja proveravao. Može dalje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jeste lepo setiti ih se...
"Njegoš je govorio o toj lepoj i mladoj devojci; „Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!“"
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D.....1%9A%D0%B0

A sada pitanje:
O ovom pesniku kritičar Rade Konstantinović je napisao: "On je verovao da pesnik predstavlja živo oličenje Bergsonove filozofije bogaćenja, slobode kao večitog kolebanja (bez razrešenja kroz hegelovsku sintezu), i da je sistem njegov grob, a sistematičari, svi bez razlike, njegovi najveći grobari. Ali, pošto nije mogao da se oslobodi sistema, on je voleo ovako sistem da sakriva, ponekad čak i sa detinjskom nadom: da će možda sistem, ukoliko ne obraćamo pažnju na njega, sam da iščezne ili bar da se svede na najmanju moguću meru.
...
Kako, onda, mogu reči da se nateraju da izražavaju nas i svet, da kazuju pokret? Izlaz je _____________ tražio u Bergsonovom učenju o ritmu, ubeđen da je ritam za reč isto što i akcija za mišljenje: veliki i jedini uslov preobražaja, buđenja iz sna Ideja i Oblika."

Muzikom uspevamo da reč potčinimo našoj volji; muzikom beskonačne rečenice dokučujemo preko granica gramatike i tačno određenih značenja i mogućnosti reči. Ovaj pesnik je to zvao nadgramatika.

Objavio, pored ostalog, nekolike knjige pesama: Varoš zlih volšebnika, Čuvari sveta, , Ratni drugovi, Evropska noć... Poznat i po pantologijama pelengirike.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stanislav Vinaver

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Браво, Сорелаг! Невероватни Станислав Винавер, о којем би могло да се прича (и пише) надугачко (и нашироко), што би захтевало посебну тему. Мени је близак и због своје склоности пародирању, и доприноса есејистици посебног духа.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0.....0%B5%D1%80
http://www.politikin-zabavnik.rs/tekst.php?broj=2893&tekst=02

Сорелаг, твој је ред!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala, ljubazni i načitani gospodine.

Šta je Veda Slovena i kako je nastala?

Dopuna: 20 Mar 2008 10:17

Odgovor

"Veda Slovena" je zbirka orfejskih narodnih bugarskih pesama iz Zapadnih Rodopa i Makedonije, koju je u dva toma objavio bosanski Srbin Stevan Verković (1874, Beograd; 1881. St. Petersburg).


Подржавајући теорију о индоевропском пореклу Тракобугара, Верковић трага за историјском и фолклорном грађом у прилог тој теорији. У том трагању упада у мрежу учитеља мистификатора Ивана Попилиева Икономова, званог Гологанов, који му подноси обиман готов материјал «Веда Словена». Цео живот Верковић је посветио издавању и научном представљању тог рукописа.

Његов патриотски занос је Икономов Гологанов разумео и добро га искористио. 1865. Икономов, учитељ из села Горно Броди, Сјарско, шаље Верковићу прву песму о Орфеју од 853 стиха. Верковић одушевљено прихвата, обавештава научну јавност у Русији и 1867. објављује (у руском преводу Р. Жизнифова) малу књигу Древная болгарская песна об Орфее. Након ње појављују се два велика тома «Веда Словена. Бугарски народни песни од преисторично и предхристијанско доба. Књига 1 (Београд 1874) и «Веда Словенах. Обряадни песни от яазическо време. Упажени с устно предание при македонско-родопските булгаропомаци. Књига 2” (С. Петербург 1881).

Верковићу су поверовали научници попут А. Димона, Ј. Шафарика и др. Али је Веда Словена изазвала сумње и оспоравања код других, Л. Лежеа, Ј. и К. Јиречека, В. Јагића, И. Шишманова, да би се напослетку разоткрила мистификација и фалсификат. Установљено је да певачи од којих су публиковане песме наводно записане никада нису постојали и да нико није знао за дате песме, да по ритму и стилу оне не одговарају поетици народног песништва, да су као уметничке творевине слабог квалитета, нејасног и неповезаног смисла. На крају је доказано да је Верковић био преварен, а аутор песама Икономов, који је учио у грчкој школи и имао извесно знање о митологији, вероватно је био упознат са идејама и радом Раковског.


Х. Вакарелски, Етнография на България, 1974.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po sugestiji Sorelag, evo novog pitanja: odakle kod Slovena reč pozorište i šta je njen koren najpre označavao?

Dopuna: 22 Mar 2008 15:28

Nema nikoga već dva dana. Pozor je bilo relativno uredjeno javno mesto, sastajalište za sve i svašta, a u početku za izvršenje smrtnih kazni. Posle su se za to mesto izborili zabavljači, a dželati su se preselili na druge ''destinacije''.
Dobro, evo onda nečeg što je manje - više svima poznato:
Kako se zove beogradsko profesionalno pozorište čiji se repertoar sastoji pretežno od mjuzikla i ''lakih komada''?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozorište na Terazijama?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako je. Prema rečima mog profesora sa FDU, jedino bulevarsko pozorište u celoj nekadašnjoj Jugi.