Kviz: opšta kultura

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slikar je Ticijan, portretisani je književnik i satiričar Pijetro Aretino, a arhitekta je Jakopo Sansovino.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bravo, odgovor je tačan!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Priznajem da za arhitektu nisam do sada čuo.
"Titian's friend Aretino died suddenly in 1556, and another close intimate, the sculptor and architect Jacopo Sansovino, in 1570."
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Poznati slikar, hroničar svog vremena, vlasti i ljudi. Prikazao i lepotu i divotu, ali i strahote rata... A uz to, stigao da satirično-karikaturalno izvrgne ruglu tadašnju političku situaciju, kao i religijske dogme.
Kako se zove besmrtni umetnik, i pod kojim nazivom je poznat serijal u kome se nalaze ove tri grafike?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hteo si da nas navedeš da se zaletimo i napišemo "Los desastres de la guerra"? Ali ovi satiri, veštice i ostala fantazmatična bića mogu biti samo iz "Los Caprichos" serije. Smetalo mu je što su Španci neviđeno sujeverni, što su verovali u razne bauke i čudesa, pa je pokrenuo tu seriju da bi im putem grfika pokazao da su to sve obične budalaštine. Naslovna strana je nosila naslov "Usnuli um stvara čudovišta" otprilike. Kasnije su ta i mnogo gora čudovišta počela da opsedaju njegov um pa je svoju kuću oslikao tzv. crnim slikama. Od prosvetitelja do čudaka.

Dakle Goja, los caprichos

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jelkica7, šta reći... Čitaš me kao otvorenu knjigu. Da usnuli um stvara čudovišta, to je tačno, kao što je tačno i da je najteža borba sa čudovištem u sebi. Hvala na preciznom odgovoru, i zanimljivim podacima.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici] (Prints/Caprichos)

Jelkica7, izvoli!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala, evo pitanja:
Velika polemika koja se digla oko jednog osujećenog Meštrovićevog projekta bila je povod da Crnjanski napiše jednu pesmu. Šta je to što je ostalo uskraćeno našem kulturnom nasleđu, a šta smo sa druge strane dobili od velikog pisca?

Dopuna: 20 Sep 2008 22:56

Evo male pomoći, tražena pesma se nalazi u zbirci "Lirika Itake", napisana je nakon WWI, za koji svi znamo kako je počeo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Spomen Principu?

"Hajdučkoj krvi nek se ori cik.
Ubici dište Vidovdanski hram!

(...)

Gladan i krvav je narod moj
a sjajna prošlost je laž"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oui, oui, oui, bravo!!

Evo šta Crnjanski kaže o svemu:

Citat:«Ni posle rata, Princip, u nas, nije bio omiljena tema.
Njegov akt odobravala je samo naša sirotinja i omladina. Buržoazija nije odobravala akt Principa. Pri kraju rata, svi su u nas govorili samo o potrebi podizanja jednog velelepnog Kosovskog hrama prema nacrtu Meštrovića.
Naš veliki pesnik Dučić video je, tada, u Srbiji, imperatora. On joj je uzvikivao: «Ave Serbia!» (Morituri te salutant) Ja sam napisao ovu pesmu u slavu ubistva i Principa.»

Miloš Crnjanski, Itaka i komentari, Beograd 1959.


a evo i malo podataka o hramu:

Citat:"U procesu sakralizacije nacije dolazi do njenog uzdizanja u sferu božanskog i uobličavanja nacionalnih spomen-hramova koji nemaju primarno konfesionalno određenje. ... U skladu sa srpskom jugoslovenskom nacionalnom idejom, ovakav projekat konstruiše Ivan Meštrović u Vidovdanskom hramu. ... Primedbe na ideju izgradnje Vidovdanskog hrama bile su višestruke. Ideja nadkonfesionalnog jugoslovenskog nacionalnog hrama nije bila bliska svima. Postojala su mišljenja da bi on trebalo da predstavlja pravoslavnu crkvu sa odeljenjem za katolike. Mnoge primedbe odnosile su se i na Meštrovićeve prikaze nacionalnih junaka. ... Neprihvatanju realizacije Vidovdanskog hrama 1912. bitno su doprineli i finansijski troškovi. Ratne pripreme Srbije sigurno su uticale na prioritete pri raspoređivanju sredstava; tako Meštrović beleži da je kralj Petar, kada je čuo cenu izrade Vidovdanskog hrama, izjavio da više voli da nabavi francuske topove.
Posle završetka Prvog svetskog rata pokušao je Pašić da obnovi ideju realizacije Vidovdanskog hrama, koji je želeo da sagradi na Kalemegdanu. Pašić je imao ideju promene koncepta, tako da hram predstavlja panteon posvećen junacima najnovijeg doba – junacima proteklih ratova. Meštrović je to odbio"

Nenad Makuljević, Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku, Beograd 2006.

• 1Ovo se svidja korisniku: g0c47777
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uh, lepo je dati tačan odgovor (uz tvoju nesebičnu pomoć), ali sad treba smisliti pametno pitanje i ne ponavljati se.

Šta predstavlja ovaj predmet na slici?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Предмет представља симбол Ирске, златну харфу са сребрним жицама. "Харфа је позната као симбол Ирске још од 13. века, а први пут се појавила на англо-ирском кованом новцу 1536. током владавине Хенрија VIII. Некада се означава и као харфа Брајана Боруа, високог краља Ирске."
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]