"- Ви, велите, како ће се продужавати људски род? - рече он седнувши опет према мени, широко раскречивши ноге и ниско се подлактивши на њих. - А зашто да се продужује људски род? - упита.
- Како зашто? Па онда нас не би ни било.
- А што да нас буде?
- Како што? Да живимо.
- А што да живимо? Ако нема никаквога циља, ако нам је живот дат ради живљења, немамо разлога живети. А ако је тако, онда су Шопенхауери и Хартмани, па и сви будисти, потпуно у праву. Али ако живот има циља, онда је јасно да живот мора престати кад се оствари циљ."
Писац (један од највећих класика светске књижевности), и приповетка (овај својеврсни "запис о чедности и страстима" доживео је и филмску адаптацију).
Dopuna: 02 Avg 2009 7:44
За назив приповетке "заслужан" је Лудвиг ван Бетовен.
Režija: Jovan Konjović
Scenario: prema delu Lava Tolstoja
Uloge:
Vera Čukić
Jovan Milićević
Mirko Milisavljević
Vladimir Popović
Nikola Simić
Žanr : drama
Izdavačka kuća: RTV Beograd
Godina: 1969.
Trajanje : 80 min
Zemlja :Jugoslavija
Jezik srpski
Inace, Krojcer je bio francuski violinista, rodjen 1766, pedagog i kompozitor a Betoven mu je posvetio violinsku sonatu op. 47
Хвала, ал' да се убудуће не "вијамо", dum_dum, важи?
Скоро сви балкански народи имају своју верзију ове песме; односно, мелодија је скоро свуда иста, док су стихови и језик на којем се пева различити. Зато песма у потпуности оправдава своје одређење "народна". Интересантно је да је мелодијски рефрен својевремено искористила и мега-популарна поп/диско група.
Која је то народна песма у питању (довољно навести српску "верзију", али је за похвалу ако се наведу и друге), и која је група била у улози позајмљивача?
Moguće je da je to ''Jovano, Jovanke''. Pevao ju je Saša Distel, a i Boni M. Instrumenatlanu verziju proslavio je Nejdžel Kenedi, a Leb i sol da i ne pominjem.