Kviz: opšta kultura

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlično.
Može i svadbeni marš iz ''Sna letnje noći'' (Mendelson), onda jedan od najpopularnijih vojničkih ''Colonel Boogie march'' (film ''Most na reci Kvaj''), itd, itd.

Može dalje...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На својој великој турнеји, 1847. године, чувени композитор, на својим концертима у Земуну, Новом Саду и Београду диригује обучен у српску народну ношњу.

„Србске новине” од 10. октобра 1847
Citat:„Ком Србину неће срце од милине заиграти кад чује песме, које наше просте сељанке певају, художествено изведене, којима се сада први синови у Европи славе?”

Који је то композитор?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јохан Штраус Млађи?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Nov 2009 21:06

ДА то је Ј. Штраус Млађи. Јој, што је то мени лепо, он диригује у српској народној ношњи - замисли ти то.



ШТРАУС У СРПСКОЈ НОШЊИ
Citat:„Најмузикалнија глава 19. века”, како је Вагнер називао Јохана Штрауса Млађег, с оркестром којим је дириговао, кренула је 1847. године на велику турнеју која га је, преко Новог Сада, Земуна и Београда, водила у Румунију и Русију и утврдила му славу једног од највећих светских уметника. Штраус је у Београду извео и композиције „Александрова четворка” (кадрил посвећен кнезу Александру Карађорђевићу), „Словенску спеванију” и „Српски марш”. После концерта, у „Србским новинама” од 10. октобра 1847, појавио се текст: „Ком Србину неће срце од милине заиграти кад чује песме, које наше просте сељанке певају, художествено изведене, којима се сада први синови у Европи славе?”
1847. године oстаје упамћено да је Штраус цео концерт дириговао обучен у српску народну ношњу коју му је, за ту прилику, извезла супруга домаћина код ког је становао. Поводом његовог „Србског кадрила” посвећеног „младим Србкињама”, Аристид Николић (1820-1874) испеваће оду захвалности: „Хвала т’ Немче што виспреним умом / Србске песме у музику слажеш / Изводећи игре благородне / Беч се с њима а и даљни Париз / Наслаждава на пиру весели / Јошт кад б’ реко одкуд ти та мисо?”
Јохан Штраус Млађи, на врхунцу славе, написао је српску оперету „Јабука” и њоме на најсвечанији начин у Бечу обележио педесет година уметничког рада, 12. октобра 1894. године. Штраус у једном писму каже: „У ‘Јабуци’ користим истинске српске народне мотиве” (Штраус мисли на „Српске народне песме” Корнелија Станковића, штампане у Бечу 1859.) Та оперета у којој се бесмртни творац тог жанра бави нашим људима и обичајима, код нас до јануара ове године никада није изведена. После толиких година, напокон је доживела премијеру 13. јануара 2007. у Новом Саду, на стошездесетогодишњицу гостовања Штрауса у „српској Атини”.

politikin-zabavnik.rs/2007/2889/03.php

Ајде Тузоре, разваљуј!

Sređeto...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Замишљам, Лиџаја. Јесте био "жешћа фаца", па није ни чудо што се одушевљавао духом и духовним благом "жешћег" народа.

Ево нешто примерено скорашњим дешавањима: Наведите имена пар уметника, чији се рад може сматрати зачетком карикатуре као посебног садржајно-ликовног израза.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Nov 2009 20:41

Neće baš da bude neki odgovor, ali Bernini, Anibale i Agostino Karači, eto. To je ono što ja znam, i datira iz vremena baroka.

Citat:Per gli studiosi di storia dell'arte la caricatura vera e propria nasce alla fine del Cinquecento nell'ambito della scuola bolognese dei fratelli Carracci, Annibale e Agostino, con le loro distorsioni ed alterazioni dei volti e figure umane in efficaci sintesi grafiche.

La caricatura, secondo i biografi, era un modo di svagarsi per Annibale Caracci, che così si divertiva a rappresentare questi volti "caricati", quindi forse il primo esempio di caricatura intesa in senso moderno.
Con i Carracci si giunge ad una svolta nell'esecuzione del ritratto: "l'artista deve cogliere l'essenza del volto, rivelandoci il reale carattere al di là delle apparenze".
Con le sue deformazioni il caricaturista tende a scoprire l'uomo autentico dietro la maschera delle convenzioni e del potere, o anche della sua superbia, mettendone in mostra la sostanziale piccolezza e deformità (quindi la "modestia").
http://spettrodellabolognesita.splinder.com/archive/2005-11?from=20

Ima i Mikelanđelo, sećam se, jednu skicu, na kojoj je nekoga smešno nacrtao uz šaljiv komentar, ako iskopam nešto dopuniću odgovor.
A ima on i onaj čuveni sonet, u kom na satiričan način opisuje svoje muke tokom oslikavanja svoda sikstinske kapele, gde je i nacrtao sebe,

Dopuna: 19 Nov 2009 20:44

Čitam opet pitanje, "poseban sadržajno likovni izraz", ne znam baš šta se pod tim podrazumeva. Ali ostajem pri odgovoru, pa šta bude.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sasvim dovoljno. Začeci karikature svakako se nalaze u delima pobrojanih umetnika. Pridružio bih im, sa svoje strane, Franciska Goju (bez obzira na vremensku udaljenost od nekih "začetnika"), i napomenuo da se "ocem karikature" po nekim izvorima smatra Onore Domije.

Ono "poseban sadržajno-likovni izraz" odnosi se na višeznačnost koja se postiže temom i samim likovnim izrazom.

Jelkice, izvoli!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala, drago mi je da je odgovor prihvaćen.

"XXX je, po kazivanju istoričara, zabranio da se pominje smrt, tražio je eliksir besmrtnosti i povukao se u živopisnu palatu koja je imala soba koliko i dana u godini; ovi podaci sugerišu da su zid u prostoru i vrata u vremenu bile magijske prepreke sa ciljem da se zaustavi smrt. Sve stvari nastoje da opstanu u svojoj biti, pisao je Baruh Spinoza; možda su car i njegovi magovi verovali da je besmrtnost iznutra, te da truljenje ne može prodreti u ograđeni prostor. Možda je car želeo da ponovo stvori načelo vremena i nazvao se Prvim, i nazvao se XXX ... "

Ko je XXX ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Opisani odnos prema sopstvenoj veličini i moći najviše me podseća na Ć'in Š'huanga, prvog cara iz dinastije Ć'in. Negde se navodi, i transkribuje, kao Č'in Ši-Huang-Ti (Ch'in Shih-Huang-Ti). Pokoravanjem suparničkih feudalnih država stvorio je ujedinjeno kinesko carstvo pod vlašću dinastije Ć'in (odnosno Č'in). Osim po shvatanju sebe kao svemoćnog (dakle - jačeg i od smrti, mada su njegova potraga za eliksirom života i strah od smrti, zabeleženi od nekih istoričara, govorili suprotno), bio je poznat po okrutnostima, kažnjavanju i ugnjetavanju. Ali, i u takvom ponašanju i odnosu prema podanicima nalazi se u osnovi jedan vid kineske filosofije, usmeren na uspostavljanje sklada između Pet Elemenata (Pet Sila), o čemu je bilo reči na odgovarajućim mestima u potfprumu "Filozofija". Dakle, "stari" Kinezi obraćali su pažnju na vrednost i nužnost smene dejstva Pet Sila; prethodna dinastija Ču priznavala je nadmoćnost Sile Vatre, pa je kralj Ven za svoju boju uzeo crveno; Č'in Ši-Huang-Ti je verovao u premoć Vode, pa je za svoju boju uzeo crno, i sprovodio ideju da se sklad može postići samo strogim održavanjem pravde; čak je naredio da se naziv "Žuta reka" (Hoangho, Huáng Hé) prekrsti u "Silna voda".

Pretpostavljam da je "živopisna palata" iz pitanja legendarna palata Epang, podignuta u znak pažnje prema omiljenoj konkubini. Ono što se danas predstavlja kao nadgrađeni ostatak te palate, samo je mamac za turiste.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tačno... to sam ja ostala bez reči pred odgovorom.

Odlomak je iz Borhesovog teksta "Zid i knjige", u kom on govori o svom viđenju dva važna poduhvata ovog cara, podizanju čuvenog zida, i spaljivanju knjiga, na šta se odnosilo ono "zid u prostoru i vrata u vremenu".

Tuzor, tebe ćemo da prekrstimo u tuzor silni , daj novo pitanje.