Kviz: opšta kultura

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da. Rečeno je osnovno o ovom pojmu. Bitno je uočavanje suštinske razlike u odnosu na skepticizam i agnosticizam, sagledavanje saznajnog puta i stepena saznanja, kao i onoga u čemu se vrhuni najviša spoznaja.

Saten, izvoli!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala Tuzore!

Evo jednog pitanja koja četiri dela su okončale Vukovu brobu u reformi književnog jezika?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Их, бре, већ данима нико да одговори...

Године 1847. објављена су четири дела на народном српском језику, која суштински и симболички представљају Вуков тријумф у дугогодишњим настојањима на реформи књижевног језика. То су:
- "Песме" Бранка Радичевића,
- "Рат за српски језик и правопис" Ђуре Даничића,
- "Горски вијенац" Петра Петровића ЊЕГОША и
- Превод Новог завета ("Нови завјет Господа нашега Исуса Христа", превео Вук Стефановић Караџић).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ju naopako... Skroz zaboravih na ovaj kviz...

Baš, Tuzore! Ali nema veze, odgovor je tačan, tvoj je red!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Apr 2010 16:59

Hvala!

Za jednu operu, koju smatraju prvom futurističkom, dekor je uradio poznati slikar, začetnik jednog umetničkog pokreta koji je sam i imenovao. Kostimi i skice koje je uradio predstavljaju osnovu za dalji razvoj pokreta, iako sam rad pada u vreme umetnikove pripadnosti drugom pravcu. U operi je skoro sve prikazano naopačke, i mrak se dovodi na Zemlju, uz pobedonosni upliv tehnike. Crno na belom...

O kojoj operi je reč, i ko je čuveni slikar?

Dopuna: 30 Apr 2010 19:05

tuzor :: Crno na belom...

Malo preciznije: crni kvadrat na belom platnu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Opera je "Pobeda nad Suncem", a slikar je Maljevič. Kazimir.

Citat:«Pobeda nad suncem» je prva futuristička, multimedijalna opera, napisana u dva čina i šest slika. Prolog je napisao V. Hljebnjikov, libreto – A. Kručonih, muziku – M. Matjušin, a dekor je uradio K. Maljevič. Opera ja premijerno izvedena 3. i 4. decembra 1913. godine u «Luna parku» u Oficirskoj ulici u Petrogradu. Idejni koncept opere je osvajanje Sunca od strane «budućnika» i demonstriranje ideje šta umetnost «post – sunca» može biti.

Već u prvom činu sunce biva pobeđeno. Ono je «uništeno, sakriveno i mrtvo», pod čim se podrazumeva ne nebeska svetlost, već simbol poretka društva, umetnosti ili prirode. Pobeda nad suncem je višestruka pobeda nad okoštalim sistemom čovečanstva. U operi je svet prikazan naopačke, a sunce se nalazi u unutrašnjosti predmetnog sveta. Futurista – Snagator cepa Sunce, dovodeći mrak na Zemlju. U drugom činu gledalac se postavlja u futurističko okruženje skandala. Na kraju dolazi do katastrofe, pri čemu pobedu preuzima tehnika. To i jeste suština «Pobede nad suncem» - svet izokrenut naopačke, a koji je rekonstruisala umetnička praksa. Ono što je izokrenuto naopačke prikazano je crnim kvadratom.

Prolog je kazivao Kručonih, koji je u isto vreme igrao ulogu Proklamatora i Neprijatelja. Režija je bila amaterska, urađena u žurbi, sa dve ili tri probe. Zavesa se nije razmicala, već su je cepali Budućnici Snagatori, koji su bili ogromnih dimenzija (ramena su im bila postavljena na nivou usta, a glava im je bila urađena u vidu šlemova od kartona). Libreto je relacijski koncipiran na zaumnom pesničkom eksperimentu, muzika je bila hromatska i disonantska. Dekor i kostimi Maljeviča predstavljali su ključne elemente scenske arhitekture. Geometrijska forma na sceni postignuta je pokretnim osvetljenjem. Oblici su bili razbijani oštricama svetla, naizmeničnim nestajnjem delova tela do potpunog gubljenja figure. «U granicama scenskog prikaza najpre se rodila slikarska stereometrija, uspostavljao se strogi sistem dozvoljenih granica, koje su svodile do minimuma elemente slučajnosti, koje su još čvršće uspostavljale kretnje ljudskih figura. Upravo te figure su se grubo sekle oštricama farova, naizmenično su gubile ruke, noge, glave, pošto su za Maljeviča one bile samo geometrijska tela, koja nisu bila samo u stanju da se razlože na sastavne delove, već da se potpuno rastope u likovnom prostranstvu. Jedina realnost je bila apstraktna forma, koja bez ostatka apsorbuje svu luciferističku taštinu sveta.»
http://www.russian.slavica.org/printout2141.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Victory_over_the_Sun

Pitam se koliko je ovo gledljivo i slušljivo zaista bilo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tačno! Linkovi više nego adekvatni.
Jelkice, izvoli!

• 1Ovo se svidja korisniku: dum_dum
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Maj 2010 22:42

Laza Lazarević je u svetu bio prvi ... Šta?

Dopuna: 02 Maj 2010 18:45

(Kakvo je ovo lajkovanje bez odgovora, odgovor na sunce! :p)

Dr Laza Lazarević otvorio je prvo moderno ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvu modernu gerijatrisku kliniku otvorio je Laza 1881. godine, ako na to misliš. Inače, te godine je bio okršaj kod OK korala, pa se i neke civilizacijske paralele mogu izvući.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na to mislim!
Otvorio je gerijatrijsku kliniku, gerijatrijsko odeljenje, bio je prvi gerijatar na svetu.

"Starost nije ni zdravlje ni bolest i zato stari kad obole moraju drugačije da se leče te moraju biti odvojeni od ostalih", pisao je Laza vladi 1881. godine.


Sirius, izvoli!