|
Auuuu, što umem da preduhitrim!
Za tu knjigu zaista možemo reći, poput recenzenta pok. Nkole Miloševića, da "spada u sam vrh esejističke proze". Knjigu sačinjava 12 esejističkih zapisa, a nazvana je prema uvodnom zapisu.
"Xxxx xx xxxxx je nekada težio punih šesnaest kilograma. Sada ima jedva četiri. I zaista, telo ____ je već skoro prozirno, kao list ruže u kasnu jesen. Ipak, na njemu nema ničeg svetlog; sjaj mu je jasan, a blesak uzdržano dubok, kao da ne zavisi od količine preostalog zlata i čak, kao da od njega i ne dolazi. ...
Ne, nisu Vandali sastrugali zlato sa _____. Kao relikvija najveće vrednosti, on je čuvan brižljivije od samog života. Xxxx xx xxxxx bio je uvek pod stražom, kao žar ognja od kojeg je zavisila čitava budućnost. Do njega su stizali samo vernici koji su preduzimali duga i neizvesna putovanja, samo da bi ____ videli i dotakli ga svojim usnama...
Posle dugih vekova neprestanih poljubaca i blagih dodira, Xxxx xx xxxxx je neprestano počeo da iščezava, sve dok nije stigao na sadašnja četiri kilograma. Zatvoren je u staklenu vitrinu, obezbeđenu alarmnim sistemom. Može se još videti, ali više nije dostupan ni usnama ni milovanjima".
Ko je pisac, i kako se delo zove?
|
