offline
- STELA_NOIR
- Počasni građanin
- Pridružio: 16 Apr 2007
- Poruke: 705
|
https://www.mycity.rs/must-login.png
https://www.mycity.rs/must-login.png
Dopuna: 10 Jun 2007 8:55
Do prve značajne promene u Geteovom shvatanju umetnosti dolazi tokom njegovih studija prava u Lajpcigu, kada sreće slikara Ezera, koji će biti i Vinkelmanov učitelj. Gete slika i rezbari u njegovom ateljeu, negujući svoju veliku ljubav, koja se javila još u rodnom Frankfurtu, a koja će ga pratiti celog života. O posebnom zadovoljstvu koje Gete nalazi u crtanju svedoči i činjenica da je sa gotovo četrdeset godina, dok je pripremao izdanje svojih celokupnih dela, još uvek sanjao da postane slikar.
U Ezerovom ateljeu Gete se odrekao rokokoa i oduševljeno okrenuo antici, mada je prava antička umetnost tada, u stvari, bila nedovoljno poznata. Naime, u tom periodu je antika pre svega naslućivana posredstvom bakroreza, o njoj je razmišljano i maštano, a glavna i vrhunska dela su njenim poklonicima ostala nedostupna i nepoznata. Primera radi, Lesing nije video čak ni gipsani odlivak Laokona dok je pisao najuticajniju estetičku knjigu toga doba, naslovivši je upravo po čuvenoj "Laokonovoj grupi".
Međutim, i stvaralačka zabluda se može pokazati izuzetno plodonosna, a u ovom slučaju ona će dovesti do formiranja klasicizma. Tako će i Gete, na svom putovanju kroz Italiju, potpuno učvrstiti klasicističke stavove, i to na osnovu drugorazrednih rimskih kopija, a ne grčkih originala.
Geteov boravak u Strazburu, u koji ga otac šalje da nakon bolesti i trogodišnje pauze konačno dovrši studije prava, obeležava još jedan značajan susret. Naime, on u gostionici slučajno sreće Herdera, koji će mu u narednim mesecima izneti svoje ideje o važnosti narodnog duha, književnosti i jezika, ali i Biblije, Homera, Šekspira. Ovaj susret, veoma značajan i za Getea i za Herdera, smatra se jednim od najplodonosnijih u istoriji književnosti. Sličnu važnost će, nešto kasnije, imati i Geteovo prijateljstvo sa Šilerom.
Susret sa Herderom utrće put "šturm-und-drangu", književnom pokretu "bure i navale", čiji će glavni predstavnik biti Gete, sa svojim "Gecom" i "Verterom", a koji će romantičari smatrati svojom pretečom.
Fridental detaljno razmatra preplitanje poezije i stvarnosti, prateći situacije i likove koji su inspirisali nastanak "Patnji mladog Vertera". Verterovska groznica, koja će zahvatiti svet i doneti Geteu ogromnu slavu, doprineće da ga mnogi, gotovo do kraja života, smatraju pre svega "pesnikom Vertera". Međutim, on će se toga prvi i osloboditi, krenuvši u nove preobražaje. Ovo udaljavanje jasno nagoveštava jednom manje poznatom parodijom sopstvenog dela, u kojoj se Lota i Verter venčavaju, nakon što se ispostavlja da je u pištolju bio ćorak, koji glavnom junaku nije oduzeo život, već samo osmudio obrve. Tako već "Verter" paradigmatično ukazuje na dvostrukost Geteove prirode i njegove brze preobražaje.
Jedan u nizu takvih suštinskih preobražaja dogodiće se nakon Geteovog prihvatanja ponude da poseti dvor vojvode Karla Augusta. Dvadesetšestogodišnji Gete tako dospeva u mali, siromašni Vajmar, gde će ostati do kraja života, prvo kao tajni savetnik, a potom i državni ministar. Narednih deset godina on će obavljati važne državne poslove, ne objavivši pri tom nijedno novo delo. Između ostalog će se baviti spoljnom politikom i finansijama, biti predsednik komisija za izgradnju puteva, rudarstvo i regrutovanje vojnika, a rešavaće čak i vojvodine bračne probleme.
Tako će podjednaka pažnja biti poklonjena i Geteovim izučavanjima prirode. Pored botanike, anatomije ili geologije, on će ipak najviše godina i energije posvetiti optici, eksperimentišući sa svetlošću i bojama, i vodeći ogorčenu borbu protiv Njutna i njegovih stavova. Rezultat tog višegodišnjeg rada biće Geteovo najobimnije delo, "Učenje o bojama", koje s naučnog stanovišta danas ima samo istorijski značaj. Ono će ga zaokupljati tokom Francuske revolucije i ratnih godina koje su potom usledile, toliko da burne događaje oko sebe gotovo neće ni primetiti.
Mogućnost da se potpuno posveti pisanju i svojim interesovanjima Gete dobija nakon povratka iz Italije, u kojoj je proveo dve godine. Vojvoda mu tada odobrava povlašćeni status "gosta" i oslobađa ga većine državnih obaveza. Učešće u svetskoj politici Gete će potpuno okončati u četrdeset četvrtoj godini života, posle dva vojna pohoda u kojima je, već prilično nevoljno i nezainteresovano, pratio vojvodu. Videvši "kako se velikaši igraju s ljudima, a bogovi s velikašima" Gete zaključuje da je istorija "mešavina zabluda i nasilja" i povlači se u svoje, duhovno carstvo.
|