offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18646
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Sada bih mogao da i da apsolviram neke utiske koje sam kao selektor i producent stekao tokom tromesečnog rada na pripremi ovoga festivala.
Pripreme za festival počele su krajem novembra, kada sam imao prve, preliminarne razgovore sa kandidatima za širi krug. Tokom sledećih dvadesetak dana sve do polovine decembra, utvrđivano je stanje. Obavljeno je mnogo razgovora. Idealnu kombinaciju - da se posete i odgledaju sve predstave - bilo je gotovo nemoguće ostvariti ; ne samo zbog troškova i daljine (nije ni Srbija baš mala) već i zbog različitih kalendarskih obaveza. Ja sam mogao uvek (ili gotovo uvek), ali onda bi neka od predstava bila zauzeta ili nespremna. Mnoge kolege su poslale snimak što jeste znatno pomagalo, ali u jednom slučaju je čak i odmoglo.
Koncept ovog festivala je pomalo snobovski, neka mi niko ne zameri na toj reči; koristim je u nedostatku bolje da opišem želju je da okupe na jednom mestu pozorišta znamenitih i važnih srpskih varoši, a njih, bogu hvala, nije malo. Hteli smo i hoćemo da ugostimo pozorišta sa tradicijom, ugledom, korenima i - naravno - rezultatima. Dakle, ne kopiranje takmičarske vertikale Saveza amatera (sa svim ograničenjima koja ona donosi, da ne spominjem kuhinje, ključeve, nepravde i ostalo), već esnafska obaveza da našoj publici i srpskoj pozorišnoj javnosti ponudimo tradicionalnističko, varoško shvatanje pozorišta.
Moja želja je bila da se na festivalu nađu i učesnici prvih susreta, pored Valjevaca koji su imali sjajnog Boru Šnajdera i Kragujevčana koji su ''branili trofej'' ( ne baš bukvalno jer je ovde trofej individualna, a ne kolektivna stvar, ali svakako je nemoguće jedno bez drugog). Tako su se ponovo pojavili Batajničani i s njima varoška klasika - ''Sumnjivo lice''; svet praktikanata, načelnika, pisara, žandara i gospode udahnuo je taj lepi dah festivalu. Senta je apsolutno otkrovenje za požarevačku publiku, jer da smo mogli da naručujemo i izvoljevamo, ne bismo mogli da nađemo bolju predstavu kojom bi se mogla predstaviti varoš, varošarije i sve ono što je građansko u Srbiji u najboljem smislu reči. Tu su bili i podmlađeni Leskovčani . Uz domaćina i Kragujevčane, to su bila pozorišta sa savremenim tekstovima. Moglo bi se reći da se za požarevačku publiku našlo ''za svakog ponešto''.
Žao mi je što za sve kandidate iz šireg kruga nije bilo mesta, no moram da kažem da su se u tom širem krugu s pravom nalazili Ub, Prokuplje, Novi Sad, Niš i Kraljevo. Međutim, ili su predstave prekasno stizale ili se nisu uklapale u repertoarski koncept ; kako god, sve što je pozvano došlo je i odgledano, kao što je već rečeno pred punim salama . Od šest predstava četiri mogu da se pohvale da su čak i pomoćna sedišta bila potrebna, pa čak i nedovoljna.
Kragujevčani?
Oni su duga priča jer fenomen Dramskog studija Doma omladine zaslužuje poseban osvrt pa se neću ovde zadržavati na tome.
Šta smo sinoć videli: komad bez završne poruke, pisan (pretpostavljam) za egzibicione potrebe pozorišta, a izvanrednim smislom za zaplet i peripetiju, duhovitu ekspoziciju i urnebesan rasplet, ali bez poruke. No, kako se ovde ne ocenjuje tekst već igra, mogu reći da su je Kragujevčani prikazali u punom sjaju Slajine škole. Izvanredna dikcija koja je ovom večito mladom ansamblu omogućila da se kristalno jasno čuje i na kraj prilično velike sale (to spominjem stoga što oni igraju i stvaraju svoje navike u sali koja je manja od scene na kojoj su sinoć nastupali). Minimalistička scenografija u apsolutnoj funkciji rediteljskog koncepta koji teži igri i glumačkoj dorađenosti. Svi, ALI SVI glumci su odlično odradili karakterizaciju lika i izneli ga hrabro i bez ostatka. Drugo im nije ni preostalo jer Slaja, kao kerber, svakog trenutka predstave ''duva za vrat'' glumcima tražeći od njih sve najbolje. Rekvizita je simbolistička i primerena onome što glumac s njom treba da uradi, a muzika srećno uklopljena u opšti rediteljski koncept. Ono što je osnovna odlika ove glumačke škole i ovom prilikom je došlo do izražaja: visok umetnički nivo, vladanje glumačkim zanatom i koloritnost uloga.
Takav koncept pomogao je ovom mladom, ali iskusnom ansamblu , da ne ponovi grešku Leskovčana i da pobegnu ispod one zamašne senke koju su stvorili, kao domaći zadatak, Senćani. Kragujevčani su od početka ''dali gas'', verovali u sebe i publika je to umela da proceni i pozdravi. Najbolji likovi su bili prvi među jednakima, i to dovoljno govori o izjednačenosti ovoga ansambla.
Draga moja Lomova , tebi hvala što si me podsetila i obavezala da ponovo počnem da pišem prikaze (''kritike''), a ostale kolege i goste molim da mi ne zamere ukoliko je neka reč Sirijusa selektora i Sirijusa domaćina bila u koiliziji sa Sirijusom kritičarom.
Ostaje nam da večeras odgledamo Gradištance i saznamo kog smo to očekivali da ponese Milivojev šešir - u čast i slavu glumačkog poziva, naravno.
Dopuna: 28 Feb 2009 20:56
Evo najvažnije, sedam dana iščekivane vesti. U trci za Milivojev šešir bili su , da podsetim:
1.Branko Antonić, za ulogu Bore šnajdera
2. Miljan Vojinović, za ulogu Žike , sreskog pisara
3. Vesna Rajković, za ulogu Grozdane
4. Slavoljub Matić, za ulogu Simeona Njegovana
5. Nikola Šćepanović, za ulogu Dejvida i
6. Nevena Nešković, za ulogu Jagode.
Šešir ide na glavu Miljanu Vojinoviću! Sledi i obrazloženje žirija, samo da ga se dokopam.
Čestitamo!
Dopuna: 28 Feb 2009 22:15
Evo i ''vrućih'' fotki...
Počasna gradištanska straža - otac Lorenco i Šekspir
Pobednik!
Svetla pozornice i kamere koje čekaju na red...
EKSKLUZIVNO: pobednik sa originalnim štapom i šeširom! Prvi koji se slikao za ovih pet godina sa ovim relikvijama. Stvarno se može smatrati srećnikom...
|
u ime starih dana) su potvrdili da je tvoja blaga strepnja urodila plodom. Domaćin je zadužen za opšte zadovoljstvo ali je mnogo lepo čuti goste koji potvrđuju da tvoje lepe reči nisu samo subjektivni utisak.
.
