|
Napisano: 20 Feb 2011 17:32
Moram sada da sa vama podelim muku pozorišnog poziva. Sinoć su naši dragi Lozničani poprilično pali u tempu, a predstava koju smo gledali u Kovinu i koja ih je, s pravom kvalifikovala za festival, bila je mnogo sočnija i življa nego ova sinoć. Pre tri nedelje, u momentu štampe skupih bilborda, Lozničani su nam usplahireni javili da je njihov glumac (političar u predstavi) doživeo (i na sreću preživeo) težak infarkt. Odmah je stigla i najava otkaza predstave, u momentu kada je sve išlo da ne može biti bolje. Međutim, kolege su zbile redove i pripremile alternaciju. Sigurno da je to deo briga koje ovaj ansambl nije mogao da izgura istovremeno sa drugim , prečim.
Ima još jedan važan ''detalj''. Naša, ogromna , scena mnoge je prevarila. To se nije desilo Kragujevčanima i iskusnoj Slaji, niti Beograđanima, ali dešava se čak i profesionalcima: veoma im prija kada ''raskomote'' scenografiju, kada ona prodiše, kada se puste po sceni i rašire. A onda - korak ovde više, korak tamo više, i eto kako odlaze dragocene sekunde i minuti. A onda ansambl primeti s čuđenjem kako se predstava vuče kao teretni voz, umesto da se zahukta. Sinoć je to bilo slučaj. No, da ne grešimo dušu, odlična je to ekipa i uspeli su da do kraja ''kupe'' pažnju publike.
Dopuna: 20 Feb 2011 21:47
Račani prohujaše scenom...
Najslikovitije to je uradio Uroš Petrović u ulozi Joce (''Hamlet'')
Štap ode u ruke Nebojša Vićentijević u ulozi Mileta Pulje ( ''Polonije'').
|
