Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Проф. др Надежда Нада Винавер(1934-2021) универзитетски професор, заслужни франкофониста Србије и преводилац, Мачванка и шабачка гимназијалка, праунука, унука и ћерка три православна свештеника, супруга пијанисте и музиколога Константина Винавера и снаха књижевника Станислава Винавера.

На Филозофском факултету у Београду, Одсек за романистику, дипломирала је Француски језик и књижевност, Енглески језик и књижевност и Латински језик (1957). Докторску дисертацију „Теоријски проблеми превођења књижевног дела“ одбранила је у Загребу, код професора Предрага Матвејевића.

Усавршавала се у Француској, као стипендиста француске владе.

Поводом завршетка пројекта о канадској двојезичности гостујући професор била је у Канади, на три квебечка универзитета (1998).

Осим наставе, француског језика и књижевности средњег века, бавила се теоријом и критиком превода, есејистичким радом и превођењем.
Покретач је интензивног рада на терминолошкој стандардизацији у нашој земљи, као области најнепосредније повезаној са разумевањем и превођењем текстова различитих научних дисциплина и свакодневне праксе.

Књига „Терминолошки преглед“ (1986), коју је потписала као приређивач, друга је те врсте у свету и значајан приручник, са хиљадама података први пут објављеним на српском језику. Била је и један од пионира проучавања теоријског језика заснованог као општетеоријски, епистемолошки и практични проблем.

Као врстан ерудита, посвећен истраживач и поштовалац истине др Нада Винавер изузетно се ангажовала и на публиковању књиге „Јасеновачки логор“ (2015) др Николе Николића, истакнуог хрватског комунисте и логорског заточеника. За то аутентично и потресно сведочанство о мучилишту у НДХ, први пут објављено 1948. године у издању Накладног завода Хрватске, написала је обиман и докуметован поговор „Богови зла – Књига о Јасеновачком логору“. Због тога је у лето 2016. у листу „Политика“ буквално прошла кроз јавни вербални линч, углавном титоиста. Истовремено, телефоном, примала је похвале и изразе захвалности јер је проговорила о теми о којој се деценијама ћутало.

Руководила је великим југословенским пројектом „Терминологија у области саобраћаја – попис, дефинисање, нормирање термина саобраћајне струке“ (1988-1991).

Очувању и промоцији дела Станислава Винавера била је изузетно посвећена. Међу Србе је вратила његову песничку збирку „Ратни другови“ (2005), јединствени епско-поетски спомен на Ђачки батаљон, песме пуне дивљења, љубави и захвалности према изгинулим саборцима у Великом рату.

Објавила је и седам универзитетских уџбеника за учење језика струке, осамдесетак студија и чланака, рецензије уџбеника, приказе међународних и југословенских научних скупова посвећених лингвистичким темама, а њени радови представљени су на четири међународна конгреса.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Објављена прва персонална енциклопедија код нас која је посвећена нашем највећем просветитељу

Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце! - записао је својевремено премудри Доситеј Обрадовић (око 1739-1811). Све се водећи овом вазда актуелном опоменом, пред читаоцима је прва персонална енциклопедија у нас, у част великог српског просветитеља - Encyclopedia Dositheana.

Одреднице су у енциклопедији сложене по тематским целинама, а прва два текста посвећена су европском просветитељству са којим је започето ново доба, а затим српском просветитељству које је оставило дубок траг у нашој култури...

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1142852/dos.....svetitelju

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Перка Обреновић Бајић(1808–1870),најстарије дете кнеза Милоша Обреновића и кнегиње Љубице била је кћи Петрија (1808–1870), чији је крштени кум био Карађорђе.

Она је била прва жена у Србији која се удала у венчаници и прва која је портретисана. Уметник је био Павел Ђурковић, али је портрет изгубљен.
У њеној петнаестој години запросио ју је Тодор Бајић, богати трговац из Земуна, полиглота, чија је кућа била уређена у отменом европском стилу. Кнез Милош се потрудио да у Крагујевцу достојно дочека просце. Тада су први пут у једну српску кућу унесене столице с четири ноге (уместо троножаца), и први пут су гости послужени из керамичких шоља и тањира.

Перка је у браку родила четири сина, током чијег школовања се и сама описменила, јер се у њено време девојке нису школовале. Од њених савременика могло се сазнати да је, као богата и племенита жена, здушно помагала сиротињу.

Током живота свог оца Милоша, Перка му је, као добра кћи, из разних европских градова писала писма, на која јој је он уз помоћ секретара одговарао, дајући јој родитељске савете. Многа од тих писама су сачувана. Перка је надживела све у својој породици и умрла у Напуљу.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Милица Јаковљевић(1887- 1952), далеко познатија по псеудониму Мир-Јам.

Иако данас сви знамо за њено име и за наслове њених чувених романа „Рањени орао”, „Грех њене мајке”, „Непобедиво срце”…, ипак има толико детаља из живота ове даме српског пера који су мало познати. „Српска Џејн Остин”, како су је звали, имала је веома богат живот, испуњен радом и стваралаштвом, који је, нажалост, окончан њеним одбацивањем и ниподаштавањем.

Једна од најчитанијих српских књижевница ,била је и новинарка.У монографији „Два века српског новинарства 1791 ̶ 1991” уврштена је међу сто најзначајнијих српских новинара, као једна од три жене које су се бавиле овим позивом, поред Маге Магазиновић и Десе Глишић.
Њен брат је Стеван Јаковљевић, српски академик, биолог, професор и први српски бестселер писац (аутор књиге „Српска трилогија”).

Умрла је 1952. године након упале плућа, сама, у беди, у својој кући у Молеровој. Вест о њеној смрти нису објавиле ниједне новине.
Кућа у којој је живела је срушена, а на том месту нема ни трага ни обележја да је ту живела и писала.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Олга Јеврић (1922-2014),једна од највећих српских и југословенских вајарки

Рођена 29. септембра 1922. у Београду у породици Србислава и Ане Јеврић, уз основну школу и ниже разреде гимназије у француско-српској школи St. Joseph у Београду, паралелно је похађала музичку школу "Станковић"

Својим радовима на интернационалну сцену ступила је 1956. у Риму и Међународном изложбом савремене скулптуре у Роденовом музеју у Паризу,на 29. Бијеналу у Венецији.

По позиву је самостално излагала у Галерији Notizie у Торину, са Десом Пантелић и Зораном Мандићем у Drian Galleries у Лондону, а Музеју у Јерусалиму поклања скулптуру "Предлог за споменик", и Музеју у Вајонту - "Три елемента". Као стипендиста Фордове фондације, 1966. борави годину дана у САД и добија награду за скулптуру на Међународној изложби ОУН "Мир, хуманост ин пријатељство мед народов"

Национална галерија у Берлину откупила јој је три скулптуре, да би 1990. у истој институцији, на изложби Kleinplastiken, њено дело "У снопу хоризонтала", стајало заједно са радовима Хенрија Мура(један од највећих скулптора 20. века) , Алберта Ђакометија...

Њен последњи међународни наступ био је на групној изложби под називом LaQualit de l'ombre у Музеју Лудвиг у Кобелнцу, а њене скулптуре средњих димензија у фери-оксиду, цементу и гвожђу, нашле су се уз дела Ричарда Дикона, Мрђана Бајића, Винсента Бареа и Јулије Лохман....

У Институту "Хенри Мур" у Лидсу, британској публици представљено је десет скулптура из Легата Олге Јеврић.

Две институције баштине њена дела - САНУ ("Легат Олге Јеврић", где се чува 147 малих и средњих скулптура) и Кућа легата (оставила им је 47 скулптура у фериоксиду, гвожђу, цементу, теракоти и патинираном гипсу)

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Професор Др Илија Стојановић (1924 — 2007) био је редовни професор универзитета и академик, српски научник, стручњак за телекомуникације. Једна од најугледнијих личности у српским телекомуникацијамa у другој половини двадесетог века.

Дипломирао на електротехничком факултету у Београду 1951. Одмах је изабран за асистента да би 1957 одбранио докторску дисертацију, када је и постао доцент. Ванредни професор је постао 1962, а редовни 1971. Био је оснивач и шеф катедре за телекомуникације две деценије а био је и управник Завода за телекомуникације, рачунарску технику и информатику.

У Међународнoј унији за телекомуникације је године 1984. председавао Комитету за планирање ФМ радиодифузије. Следеће године је изабран за председника светске конференције за коришћење геостационарне сателитске орбите.
Биран је за председника светске конференције ИТУ у Женеви.

За председника 16. Пленарног заседања ЦЦИР-а а 1987 је постао председник Панела експерата за будућу и организацију ИФРБ (International Frequency Registration Board)

Bio je kључни носилац пројекта увођења мобилне телефоније у Србији.

Био је иницијатор оснивања Телфора и председник Програмског одбора до последњег дана.

Његова књига „Основи телекомуникација“ је доживела осам издања и данас се сматра незаменљивим штивом за студенте телекомуникација.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2

Citat:Дипломирао на електротехничком факултету у Београду 1951. Одмах је изабран за асистента да би 1957 одбранио докторску дисертацију, када је и постао доцент. Ванредни професор је постао 1962, а редовни 1971.

Овај податак изгледа као научна фантастика, данас када се факултет завршава за месец дана, а лажни докторати само пљуште. Двадесет година од статуса асистента до редовног професора...И нека ми неко прича да то није била добра држава.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Даница Томић – прва жена пилот у Србији

Даница је била супруга српског и југословенског војног пилота мајора Миодрага Томића који је припадао првој класи од шест школованих пилота у Француској 1912. Те 1928. године, Даница Томић је одлучила да положи испит за пилота и летела је над провалијом дубоком 2.500 метара. У августу 1933. полаже за туристичког пилота и постаје прва жена у Југославији са летачком дозволом. Према записима комисије, Даница је била најбоља у својој класи и прва је жена која је изводила лупинге (једна од најтежих ваздушних акробација која подразумева обртај авионом у вертикалној равни од 360 степени). Након тога губи јој се сваки траг. Њен супруг је током Другог светског рата пао у заробљеништво, а након рата се преселио у Америку, па се претпоставља да је и она пошла с њим. О њеном приватном животу нема више података, а мајор Томић је преминуо 1962. године у Чикагу.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Божидар Грујовић (Теодор Филиповић) (1778 — 1807) био је српски универзитетски професор и први секретар Правитељствујушчег совјета.

Завршио је право на Пештанском универзитету. Био је професор права и историје на Харковском универзитету до преласка у Србију 1805. године. Приликом преласка у Србију узео је име Божидар (превод имена Теодор) и презиме Грујовић

Грујовић био је идејни творац и први секретар Правитељствујушчег совјета српског, јединственог и најважнијег државног тела Револуционарне Србије.

Самостално је устројио Совјет, обављао важне државне послове, а што је најважније оставио је у свом „Слову о слободи“ обрис замишљеног устројства државе Србије који носи снажан печат српске слободарске мисли с почетка 19. века.

Саставио је нацрт рада,документа „За памјат“ и „Слово“ у којима је описао поменута начела по којима је Синод уређен.

„Први дакле господар и судија у вилајету јест закон. Под законом мораду и господари, поглавари и совјет правитељствујушчи (обшча канцеларија) и свјашченство, и воинство, и сав народ бити; и то под једним и тим истим законом.“

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Александар Дероко (1894 — 1988) био је српски архитекта, уметник, пилот, писац и академик.

Потиче из италијанске породице Дероко, која је живела у Венецији. Прадеда Марко Дероко населио се у Дубровнику. А деда Јован се преселио из Дубровника у Београд, где је радио као наставник "начертанија" у Кутликовој Уметничкој школи.

Почетак Првог светског рата га је дочекао на студијама. У рату је учествовао као један од 1300 каплара са чином наредника.
Као стипендиста француске владе одлази у Париз где се дружи са Пикасом, Шумановићем, Ле Корбизијеом, Растком Петровићем и другима који су тада живели у Паризу.Његов брат од стрица је био четнички капетан Јован Дероко, који је погинуо приликом опсаде Краљева 1941. године.

-Један од првих српских ратних пилота.
-Конструисао је и израдио једну од првих ваздушних једрилица у Србији
-Са Богданом Несторовићем је 1926. направио пројекат Храма Светог Саве
-Почетком тридесетих година постао је професор на Архитектонском и Филозофском факултету
-Пројетовао више цркава,зграда,вила
-Аутор је многобројних књига из домена архитектуре, али и других области, које је најчешће сам илустровао.