Poslao: 12 Nov 2020 04:18
|
offline
- Bane san
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 551
- Gde živiš: ZR
|
Гроф Сава је био "Рагузински" (преко Дубровника оде у Свет ). Осим разграничења зацртао је односе Русије и Кине који махом и даље важе.
Павле Јосип Шафарик беше гастарбајтер Словак, у срећна времена када су паметни и предузимљиви људи радије долазили у Србију но да се ломатају преко Баре и покушавају по Америци.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 12 Nov 2020 14:04
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Bane san ::Гроф Сава је био "Рагузински" (преко Дубровника оде у Свет ). Осим разграничења зацртао је односе Русије и Кине који махом и даље важе.
Павле Јосип Шафарик беше гастарбајтер Словак, у срећна времена када су паметни и предузимљиви људи радије долазили у Србију но да се ломатају преко Баре и покушавају по Америци.
Да додам једну ситницу, пошто сам био издавач књиге ''Пушкин и Срби'', Марине Васић:
Сава Владиславић је на величанствен начин повезан са руском литературом: у Цариграду откупио је младог етиопског роба Ибрахима Ханибала и њега послао Петру Великом у Русији. Ибрахим Ханибал био је прадеда Александра Пушкина. Тек толико...
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2020 00:49
|
offline
- amstel2
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3508
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
Bane san ::
Павле Јосип Шафарик беше гастарбајтер Словак, у срећна времена када су паметни и предузимљиви људи радије долазили у Србију но да се ломатају преко Баре и покушавају по Америци.
Па и није.Наиме,он је рођен у Београду, 1846. године. Отац му Јанко,дошао у Београд 1843 као професор Лицеја,a Јанков стриц је чувени слависта Павле Јосиф Шафарик.
Након завршене основне школе и гимназије,Павле је уписао артиљеријску школу и 1866 постао артиљеријски потпоручник.
После службовања у артиљеријској управи у Крагујевцу, продужио студије у иностранству, Био је управник тополивнице до 1875.
Учествовао је у Српско – турском рату, а 1876. године је био постављен за начелника артиљерије у штабу II корпуса.
Па затим,судија Војног касационог суда. Године 1880 ,касније начелник артиљеријског одељења Министарства војног.Истовремено је радио као професорна Војној академији.
Између 1887. и 1894. године поново је био управник Војно – техничког завода.
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2020 01:04
|
offline
- amstel2
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3508
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
Списак људи,који су дали допринос земљи и народу,треба разврстати по областима,а не с брда с дола.
Ја би кренуо ,рецимо,од оних ,који су дали највећи допринос телесном и душевном здраљу.А то су:
Јован Стејић (1803–1853)
Константин Пеичић (1802–1882)
Аћим Медовић (1815–1893)
Јован Андрејевић Јолес (1833–1864)
Владан Ђорђевић (1844–1930)
Милан Јовановић Морски (1834–1896)
Лаза К. Лазаревић (1851–1891)
Драга Љочић (1855–1926)
Милан Јовановић Батут (1847–1940)
Нико Миљанић (1892–1957)
Бранко Шљивић (1895–1963)
Александар Ђ. Костић (1893–1983)
Ђорђе Јоанновић (1871–1932)
Ксенофон Шаховић (1898–1956)
Рихард Буријан (1871–1954)
Илија Ђуричић (1898–1965)
Војислав Суботић (1859–1923)
Михаило Петровић (1863–1934)
Александар Радосављевић (1877–1956)
Коста Тодоровић (1887–1975)
Владимир Ф. Вујућ (1894 –1953)
Синиша Тасовац (1899–1960)
Матија Амброжић (1889–1966)
Урош Ружичић (1891–1966)
Ђорђе П. Нешић (1873–1959)
Едуард Михел (1864–1915)
Милован Миловановић (1884–1948)
Атанасије Пуљо (1878–1944)
Мијаило Марковић (1847–1911)
Гојко Николиш (1911–1995)
Владимир Станојевић (1886–1978)
Они су поставили темељ медицине у Србији.Сигурно сам изоставио нека имена.
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2020 09:51
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Изоставио си Шабана Шаулића. Ено га у алеји заслужних грађана...
Једно је сигурно: доћи ће време, јер мора доћи, када ћемо се пред својим наследницима стидети свега овога што се данас, у овој ''држави'' дешава....а оправдања неће бити.
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2020 12:28
|
offline
- amstel2
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3508
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
Још не могу да сварим потез владе Србије,авион за пренос посмртни остатака ,човека,који је зарађивао десетине хиљада евра дневно,а ни динара пореза није платио.Ееее ,службени авион државе користиш за погребне услуге.И то још за неког,који је на дну лествице по заслузи.
Ја кад би отегао папке пре времена,овде у Немачкој,та иста влада не би ни гориво за комби платила.Још би и царину наплатили
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2020 23:04
|
offline
- amstel2
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 13 Maj 2012
- Poruke: 3508
- Gde živiš: Kilometar od topolivnice
|
@Скај..
Боље да не знам.Лакше ми је.
Да додам још неке,који чаме у тмини заборава...
-Милица Стојадиновић Српкиња
-Полексија Тодоровић,и отац јој Матија Бан.Она је један од оснивача Српског уметничког удружења.
-Стеван В. Поповић-Вацки.Први је у српској књижевности, који је за децу приредио збирку "Венац песама" и основао библиотеку Дечији свет.
- Арса Пајевић,највећи књижевни и просветни добротвор.
- Димитрије Аврамовић,зачетник романтизма у српском сликарству и пионир карикатуре код Срба.
-Катарина Ивановић,сликарпрва жена академик код Срба.Њени радови, цртежи и слике налазили су се у Пештанском Народном музеју и у збирци Бечке царске Уметничке академије.
-Јелисавета Начић,прва жена архитект у Србији.Основна школа „Краљ Петар Први“,Мало степениште у парку Калемегдан су неки од њених радова.Умрла је сиромашна и заборављена,а допринос немерљив.
-Гавро Вучковић Крајишник,један од ретких писаца са тог поднебља.Написао је „Ријеч крајишничка“, објављена у Земуну.
-Михаило Валтровић, први професор археологије ,утемељивач српске археологије и оснивач Српског археолошког друштва.
|
|
|
|
Poslao: 14 Nov 2020 06:32
|
offline
- Bane san
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 551
- Gde živiš: ZR
|
amstel2 ::
Па и није.Наиме,он је рођен у Београду, 1846. године. Отац му Јанко,дошао у Београд 1843 као професор Лицеја,a Јанков стриц је чувени слависта Павле Јосиф Шафарик.
Затрчах се на исто, деда стричево име, меа кулпа!
|
|
|
|
Poslao: 14 Nov 2020 09:26
|
offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Matija Bećković
Branko Pešić, najbolji gradonačelnik Beograda. Nek zamenik, i ovi u minstarstvima prostudiraju kako je i zašto bio najbolji gradonačelnik.
|
|
|
|