Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Atanackovic je ziva legenda! Pre 20 godina mi je bio profesor na fakultetu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јован М. Ђорђевић (1826 — 1900) био је српски књижевник, оснивач Српског народног позоришта, аутор текста химне Боже правде.

- Био је уредник Летописа Матице српске у периоду 1857-1859. године
- Основао је привремену Позоришну школу 1870. године.
- 1888. изабран је за професора опште историје у Великој школи
- Од књижевних радова, ваља споменути : биографије о Двојици Станимировића и о Чучук-Стани. Латинско-српски речник (1886). Општа историја у два тома (1898). многобројна позоришна дела с мађарског и њемачког (Шилерова Сплетка и љубав), оцене за многе уџбенике и књижевне појаве, путописи (Летопис, 133, 134, 135). занимљиве успомене у Јавору од 1892. итд.

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Још и "ујка Јова", који је повукао у Србију сестрића "из прека", извесног Стевана Сремца...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да,Сремац му је сестрић.
Мени опет није јасно,по којим критеријумима су саставили онај списак "100 најзнаменитијих Срба"?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Михаило Аврамовић ( 1864 — 1945) био је српски публициста, научни радник и политичар.

-Био професор задругарства на Пољопривредном факултету
- Оснивач је земљорадничког задругарства у Србији
- У Вранову код Смедерева основао је 1894. године прву земљорадничку задругу
- Посебно је изучавао земљорадничко задругарство у Немачкој и Италији
- Био је управник Савеза земљорадничких задруга у Србији, од оснивања 1895. до 1927.
- Покренуо је и уређивао први задружни лист у Србији: Земљорадничку задругу
- Оснивач је Савеза земљорадника 1919. године
- Учествовао је у оснивању Међународног задружног савеза у Лондону 1895. и био члан његовог централног одбора скоро до смрти

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Да,Сремац му је сестрић.
Мени опет није јасно,по којим критеријумима су саставили онај списак "100 најзнаменитијих Срба"?

Неком приликом покојна ''Дуга'' направила је широку анкету с циљем да изабере сто најзнаменитијих Српкиња и сто најзнаменитијих Срба свих времена. У женској конкуренцији то је била Десанка Максимовић, а међу мушкарцима, наравно, Никола Тесла. Прво што сам запазио да то двоје нису имали деце, односно наследника, независно од тога што мислим (и могу да потврдим) да од Десанке има бар три или четири боље песникиње и заслужније научнице или уметнице. Да не идем даље од Исидоре Секулић или Надежде Петровић.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, voja64, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Има код Чехова, тадашња па још руска варијација на тему.
Сапутници у купеу, њихове дуге пруге са некада и више дана трајања пута. Један креће да се вајка, инжењер ( архитекта? ), пројектовао 300 чуда, а на свечаном отварању једног објекта поменут је у новинама као пратилац тадашње љубавнице, певачице. Свака сличност је случајна.
После тираде жалопојки, сапутник га пита да ли је чуо за знаменитог проналазача, ХХ? Не, али пронашао је чудо божје епохалних уређаја, а то је лично он.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::amstel2 ::Да,Сремац му је сестрић.
Мени опет није јасно,по којим критеријумима су саставили онај списак "100 најзнаменитијих Срба"?

Неком приликом покојна ''Дуга'' направила је широку анкету с циљем да изабере сто најзнаменитијих Српкиња и сто најзнаменитијих Срба свих времена. У женској конкуренцији то је била Десанка Максимовић, а међу мушкарцима, наравно, Никола Тесла. Прво што сам запазио да то двоје нису имали деце, односно наследника, независно од тога што мислим (и могу да потврдим) да од Десанке има бар три или четири боље песникиње и заслужније научнице или уметнице. Да не идем даље од Исидоре Секулић или Надежде Петровић.

Desanka Maksimovic jeste draga mnogima, koji mozda drugu zivu legendu nisu mogli da vide u periodu svog odrastanja, pa do vremena glasanja za najznamenitiju zenu. Do pre par meseci, na jutjubu je bio ziv kanal Zvandra Lili, koji je u seriji videa o znamenitim zenama naveo neka imena i njihove price. Mene je licno odusevio brojnoscu zena, koje zasluzuju svoje mesto u istoriji Srbije, ali i naveo da se osecam posramljeno, saznavajuci za neke od njih po prvi put.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::....Do pre par meseci, na jutjubu je bio ziv kanal Zvandra Lili, koji je u seriji videa o znamenitim zenama naveo neka imena i njihove price.....

Не могу да верујем,да је укинут налог.Поставио сам ,на теми "пропадање баштине" два прилога.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kaplar2, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Kaplar2 ::....Do pre par meseci, na jutjubu je bio ziv kanal Zvandra Lili, koji je u seriji videa o znamenitim zenama naveo neka imena i njihove price.....

Не могу да верујем,да је укинут налог.Поставио сам ,на теми "пропадање баштине" два прилога.

На срећу, има и књига. Код нас је изашло неколико књига на ту тему, па је остао траг. Истина, аутори су проширили причу (један се бавио темом ''оне су владале светом'', а други с нашим најпознатијим владаркама), али се може много тога прочитати.

Иначе, кад спомену Десанку: ја сам (ајд мало да се похвалим, ред је) у монографији ''Песниче народа мог'' уписан као један од десет најуспешнијих педагога рецитатора свих времена. Ето, да не умирем од скромности - вероватно заслужено. Из огромног искуства могу рећи следеће: дојадила нам је, па и згадила се помало, Десанка. Кад прочитате једном у месец дана неку њену песму, то је подношљиво. Али кад се то згусне на неком тамичењу па у дану чујете пет или шест пута ''Устанике'' или ''Крваву бајку'', ''Србија је велика тајна'', а онда између њених песама чујете генијалне стихове Марије Шимоковић, Весне Парун, Љерке Цар Матутиновић, Вере Приможић, итд, онда видите да (осим инверзије у стиховима која је њена главна стилска фигура), ту нема много тога...