Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Зоран Константиновић (1920 – 2007), филолог и историчар књижевности

- Уочи Другог светског рата завршио Војну академију Краљевине Југославије
-1970. добио је позив од Универзитета у Инсбруку,да оснује прву катедру за компаративну књижевност у Аустрији којом је руководио до 1990.
- Био је члан Комисије за литературу Аустријске академије наука
- Потпредседник међународне Асоцијације за упоредну књижевност, Европске академије наука и уметности у Салцбургу
- Гостујући професор предавао је на низу универзитета Европе, САД, Аустралије, Јапана

За српску науку посебан значај имају његови радови посвећени везама српске и немачке књижевности и културе.
Citat:Када је почео распад Југославије и оптуживање српског народа за злочине, немачки и аустријски новинари су почели да траже интервјуе и учешће у дискусијама. Била је то фаза систематске сатанизације српског народа.Новинари, на берлинској телевизији САТ 1 приредили су прави новинарски линч.После пар реченица,емисија је прекинута,јер је академик Константиновић маестрално поклапао крвожедне новинаре и то чињеницама и истином.Прича се,да јенеко из канцеларије канцелара наредио прекид емисије

За време ДСР ,био је у немачким заробљеничким логорима са Владимиром Лазанским, оцем новинара "Политике" Мирослава Лазанског, и Милетом Николајевићем, потоњим уредником Радио Београда. Три ратна друга никад нису прекинули везу.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Jun 2023 1:19

Константин Пејчић (1802 -1882) био је српски лекар и књижевник, начелник будимпештанског Текелијанума и лични лекар митрополита Стратимировића и Вука Караџића.

Кореспондентни члан Друштва српске словесности био је од 1844. године а за дописног члана Српског ученог друштва именован је 1864. године.

Медицину је завршио и докторирао у Пешти. Био је управник Текелијанума (завода за образовање српске деце у Пешти - задужбине грофа Саве Текелије). Био је активан у политичком и јавном животу Срба у Војводини и тадашњој Угарској уопште.

Један је од првих сарадника Летописа Матице Српске (часопис је основан под именом "Сербски летопис" - из круга његових сарадника је и настала Матица српска). Сарађивао је у "Сербским новинама". Био је изразити следбеник Доситеја Обрадовића и пропагатор његових идеја. Издавао је у Панчеву популарно-медицински часопис "Домаћи лекар". Дела: "Житије Теодора Павловића", "Грађа за историју српског покрета у Угарској".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ливије Радивојевић (1821 — 1903), угледни правник, један од првака политичког и друштвеног живота Срба у Аустрији и Аустроугарској у другој половини 19. века.

У родном Срему завршио је гимназију, у Сегедину је студирао филозофију а у Пешти права. Године 1843. положио је докторат а наредне године и адвокатски испит. Као правни стручњак службовао је у Руми, Темишвару, Загребу. Од 1874. до 1891. био је председавајући врховног суда у Загребу (Стол седморице).

Као посланик на Благовештенском сабору 1861, у Карловцима, уз барона Јована Живковића и Александра Стојачковића, најдоследније је заступао територијалну аутономију за Србе у Аустрији (Српска Војводина).
Био је први председник Савеза српских земљорадничких задруга, почасни председник Српске банке у Загребу, један од оснивача Српског привредног друштва Привредник. Изабран је за почасног грађанина Темишвара. Савременици су га описивали као "симбол права и правде".

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Као круну деценијских истраживања и писања о ерском хумору, развоју туризма, а посебно о ратницима и патњи народа с почетка 20. века, Милисав Р. Ђенић (90), професор историје, из Чајетине, објавио је 20. књигу о завичају - "Биографски лексикон Златибора".

Аутор је међу корице књиге сабрао биографије 448 личности у два последња века са подручја бившег Златиборског среза, али и оних који су овде боравили и оставили видан траг или су стекли знање и каријере и заузимају важна места у научним и образовним установама, као и у животу код нас и у свету.

https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1255221/z.....inula-veka

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У Нишкој Бањи на централном шеталишту од октобра лане налази се скулптура Душана Цветковића – Чика Дуце, аутора песме „Нишка Бања, топла вода“. Чика Дуци је посвећен и сокак у селу Чокот.

Душан Цветковић, или чика Дуца, (1892 — 1978) како су га његове Нишлије звале, рођен је у Нишу и био је једна од најзначајнијих личности нашег града.

Био је глумац, оперски певач, редитељ, драмски писац и управник позоришта. Глумио је у много представа, а написао чак 57 драма.

Поред глуме, велика љубав била му је и музика, тако да је иза себе оставио 43 снимљене плоче староградске музике. Чика Дуца је снимио прву плочу на српском језику. Компоновао је чувену песму “Нишка Бања” давне 1927.године, која је симбол ових крајева широм света, али и “Ој, Нишаво, водо мутна”, “Мори туго”, “Јорданке мори” и комаде („Јованча мераклија“, „Пламен Топлице“, „Врањчани се суде“, „Врањанци на Јадрану“) … Играо је и у филмовима.

Родио се у нишкој занатлијској породици, изучио обућарски и фотографски занат и 1908. постао члан „Абрашевића“. Учествовао је у Балканском рату одакле се вратио рањен. У нишкој Војној болници срео свог првог учитеља глуме Косту Делинија који га је, по оздрављењу, примио у своју позоришну трупу Повлашћено позориште „Јоаким Вујић“, у којој је Дуца први пут наступио 6. јула 1912. године у представи „Капетаново дете“.

У току Првог светског рата са српском војском прелази преко Албаније, 1916. је на опоравку у Африци, где наредне године почиње да игра у Српском војничком позоришту у Бизерти па све до почетка пробоја Солунског фронта. У представама је играо махом женске улоге (између осталог и Коштану). Наступао је се Душаном Раденковићем, Душаном Животићем и Александром Златковићем, под управом другог учитеља Димитрија Гинића.

Његова је и чувена песма „Удавија се“ и настала је из освете. Према легенди деда Дуци се свидела Станика, он и Алекса су се због ње потукли и након тога је настала песма.

https://www.youtube.com/watch?v=PUJ73LGmMQE

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јован Мијушковић (1886 - 1944) био је српски лекар, хирург. Остаће упамћен по првој успешној операцији на отвореном срцу у Краљевини Југославији извршеној у Ваљеву 1928. године.

Основну и средњу школу похађао је у Београду. Медицинске науке с докторатом завршио је у Бечу 1914. где се налазио и међу оснивачима академског друштва „Зора“ и био његов председник. По дипломирању интерниран је у аустроугарски заробљенички логор и тамо остао до краја рата. Имао је кћи Аницу, професора француског језика.

Радећи под Мијушковићевим руководством, хируршка служба Ваљевске болнице је 1927. године имала 344 оперативна захвата. Доцније је био: шеф санитета Министарства саобраћаја и професор историје медицине на Медицинском факултету у Београду (приступно предавање “пред дупке препуним амфитеатром” одржао је почетком априла 1937). Мијушковић се бавио и научно-истражвачким радом у области хирургије публикујући радове у домаћим и иностраним часописима. Популарне чланке из медицине објављивао је у “Гласу Ваљева” и у београдској дневној штампи (у „Правди“ је 1933. писао о Дивчибарама).

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да се прекрстим левом и десном.Моји Крагујевчани нешто организују..

"Великани српског градитељства" - 19. септембра у Универзитетској галерији у Крагујевцу

Изложба „Великани српског градитељства - од Инџинирске школе до данас“ у организацији Грађевинског факултета Универзитета у Београду, биће отворена 19. септембра од 19 часова у Универзитетској галерији у Крагујевцу...

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1280451/otv.....kragujevcu

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Владимир Матијевић (1854 — 1929) српски трговац, добротвор и оснивач најзначајнијих организација

- Идејни творац и оснивач Српског привредног друштва „Привредник”
- Добровољац, у Српско-турском рату, 1876. године
- Предводио је оснивање Српске банке у Загребу 1895. године.
- Основано је са сарадницима око 450 српских земљорадничких задруга у Аустроугарској, које су 1896. удружене у Савез српских земљорадничких задруга
- Саградио дом ученика средњих школа у Лазаревићевој улици


„Привредник” је требало да буде институција која би се бавила проналажењем способних и даровитих сиромашних дечака са села и њиховим упућивањем на изучавање трговине и заната. „Привредникови” повереници, помагачи били су на првом месту сеоски учитељи и свештеници, неуморни прегаоци на одабирању сеоске деце. Резултати њиховог рада су импресивни. Већ до почетка Великог рата „Привредник” је ишколовао више од 10.000 деце за трговину и различите занате. И сами надахнути родољубљем и националном свешћу многи су као добровољци прешли у редове српске војске. Близу 200 питомаца погинуло је у рату.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Милован Миловановић (Неготин, 1884 — Београд, 1948) био је српски лекар, редовни члан Српског лекарског друштва, дугогодишњи шеф Просектуре Опште државне болнице, први професор судске медицине на Медицинском факултету и дакан факултета у школској 1943/44. години, предавач судске медицине на Правном факултету у Београду.

Захваљујући њему Просектура Опште државне болнице у Београду развила се у модеран Судско-медицински завод, који је 1923. године постао наставна база. Написао је прве уџбенике из судске медицине за медицинаре и њима је у употребу увео српске судско-медицинске термине. У Институту који данас носи његово име створио је школу која је дала и данас даје велики број стручњака.

Његовим залагањем је проширена и модернизована зграда Просектуре у Београду, а затим је за потребе наставе претворена у Судско-медицински завод 1923. године.

Заслужан је за Збирку музејских препарата др Едуарда Михела, коју је Миловановић током низа година предано попуњавао оформивши музеј веома богатог и разноврсног фонда који постоји и данас.

Милован Миловановић је током своје академске каријере поставио основе судске медицине написавши и прве уџбенике из судске медицине у Србији.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Филип Христић (1819 — 1905) био је српски политичар и дипломата.
Христић је био кнежевски представник тј. председник 17. владе Србије, министар иностраних дела, министар просвете, гувернер Народне банке, стални амбасадор Србије у Цариграду, Бечу, Берлину и Лондону, почасни члан Српске краљевске академије.

Лицеј је 1836. завршио у Београду, а затим је, као државни питомац, послат да се школује у Бечу и Паризу, где је на Сорбони докторирао право.

Учествовао је у стварању српског просветног и правосудног система, државне управе, дипломатије, војске, железница, а захваљујући њему српска црква се коначно осамосталила од Цариградске патријаршије.

Citat:Био је један од само осам одабраних да заврше највише школе у иностранству, а о духу тог времена говори расправа која се водила око избора кандидата за будућу елиту. Господар Тома Вучић Перишић је одбио захтеве неколико богатих бакалина и трговаца да се њихови угурају у тим за иностранство рекавши да он не шаље ни сопственог сина јер је незаинтересован за школу, већ подржава сиромашног али паметног и вредног рођака.

Остало је упамћено да он као српски дипломата, у своје време, први у Београду почео носити цилиндар пепељаве боје на глави.