Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 27 Okt 2023 23:38

Марко Мартиновић (1663-1716) поморски трговац, педагог и писац, представља једну од најзначајнијих личности у историји Пераста.
Основно образовање са елементима из поморства стекао, као и већина перастана, у фрањевачком самостану у Перасту, а касније кроз праксу на броду.Захваљујући поморском искуству и вештини, 1697. године Млетачки сенат га је изабрао да, са другим педагозима, подучава поморским вештинама групу руских кнезева и бољара, које је руски цар Петар Велики послао у Венецију.

Као поморски педагог, он је у Венецији руским питомцима предавао наутику, и то, како сведоче извори конкретно "о бусоли, о познавању ветрова и читању навигационих карата". Уз теоретска предавања, је са својим питомцима извео и три практична путовања. На једном од њих 1698. године зауставили су се у Перасту, где је обављена допунска настава. О делу наставе у Пераст сачувана је једна слика непознатог аутора, која се данас чува у Музеју града Пераста. Малена кућа Марка Мартиновица, у којој је дио те обуке изведен, прозвана је "Наутика". Она се налази на северном крају Пераста.

Тај сусрет капетана Марка Мартиновица са руским племићима и њихов боравак у Перасту 1698. године обележава почетак поморског педагошког деловања код нас, као и почетак веза Боке и Црне Горе са Русијом Петра Великог.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У власотиначком Културном центру сутра се отвара изложба под називом „Знаменити Власотинчани“, а најављено је и музичко-поетско вече са Мирјаном Бобић Мојсиловић.
На изложби, која ће бити отворена у уторак у подне, Александар Спасић први пут излаже 15 портрета људи који су на неки начин обележили историју и друштвени живот Власотинца,

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/1316324/znam.....ra-spasica

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У Руском дому у Београду, у петак 2.фебруара, свечано је отварање изложбе " Знаменити Срби Далмације" аутора мр Милорада С. Караице. Како се истиче у најави, ово је његова осамнаеста поставка, чијих је 114 портрета већ обишло три континента. Иначе, у Београд је стигла из Мађарске, где је наишла на изванредан пријем код публике.

Свечаност отварања увеличаће еминентни говорници, национални хор "Српска тромеђа" у народној ношњи, легендарни појац Љуба Манасијевић и Чувари Христовог гроба.

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1328677/zna.....h-licnosti

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јован Мушкатировић (1743 - 1809) био је први Србин адвокат у Угарској,српски књижевник и поборник рационализма.

- 1771. заступао је српске фрушкогорске манастире.
- Сенатор у скупштини града Пеште 1787-1788. године.
- Својим стручним саветима и састављајући акта помагао је српске посланике

Мушкатировић је био вичан перу, и спада у ред старијих српских књижевних радника. Био је према усмерењу рационалиста и критичар црквених установа, први сакупљач народних умотворина међу православним Србима, историчар и привредни писац.

Писао је на славеносербском, латинском и мађарском језику.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Дарко Краљић (1920 —1998) био је композитор, пионир југословенске забавне музике.

Још као матурант компоновао је „Зашто си поспан, Чо?“ који брзо постаје један од највећих домаћих шлагера оног времена. Током каријере је написао музику за 50 филмова, од којих су 32 играна.

Компоновао музику за први српски цртани филм Звонимира Мајдака, али и за први домаћи филм који није говорио о рату, а који је доживео незапамћену популарност: „Љубав и мода.“ Следили су филмови „Звиждук у осам“, „ Чудна Девојка “ итд.
На први Опатијски фестивал, 1958. године, Дарко шаље песму „Мала тема из Срема“ (Хеј, момци млади...) коју је жири одбио.

„Зашто си поспан, Чо“, „Адио“, „Две кишне ноћи у септембру“, „Кишобран за двоје“, „Опрости“ (што ти стварам јад), „Љубавна песма“ (Да ли знаш шта је чежња), „Сан или живот“, „Плаветна“, „Мала тема из Срема“, „Девојко мала“, „Љубав и мода“, „Чамац на Тиси“, „Сомборске руже“, „Звиждук у осам“, „Марике“, „После мене“ – неке су од композиција Дарка Краљића.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Владимир К. Петковић(1873 — 1935), члан Српске краљевске академије, оснивач Државног геолошког института, професор и ректор Београдског универзитета, најбољи познавалац кредне формације код нас и тектонике источне Србије.

Године 1908. одбранио је први докторат у филозофском факултету универзитета у Београду. Током Првог свјетског рата обавља разне војне дужности. У октобру 1915. постаје начелник министарства просвјете и на тој дужности је до јуна 1920. када постаје редовни професор геологије београдског универзитета.

Био је управник Геолошког завода Београдског универзитета и уредник "Геолошких анала Балканског полуострва". Написао је око 70 радова, претежно о стратиграфији и тектоници Србије. Дела: "Геологија источне Србије", "О тектонском склопу источне Србије", "Терцијер у Скопској равници", "Тупижница и њено подножје", "Голт у Србији", "О баремском кату на Гребену", "Аптски кат у источној Србији".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јеврем Грујић ( 1826 - 1895) био је српски правник, политичар и дипломата. Грујић је био попечитељ правосудија, министар унутрашњих дела у првој Влади Стевче Михаиловића, члан Државног савета и посланик Краљевине Србије у Цариграду, Лондону, Паризу и Бриселу.

- Као ђак Лицеја (од 1846) учествовао је у оснивању Дружине младежи српске 1847. године
- Државни питомац током студија права у Хајделбергу и Паризу, где је стекао лисанс права
- Захваљујући њему, изгласан и Први закон о народној скупштини
- Грујићу је припала част да примерак Устава изгласаног 1869. године без одобрења Порте и Русије, преда турском министру Али-паши

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Милан Капетановић (Београд, 10. септембар 1854 — Београд, 26. јун 1932) био је српски архитекта

- У Министарству грађевина Капетановић је са архитектом Светозаром Ивачковићем радио планове за изградњу сеоских цркава у српско-византијском стилу.
- Био је и шеф Сервиса за репарације у Берлину и Висбадену до 1927
- Декан Велике школе у Београду
- Први почео да уређује Калемегданску тврђаву
- Сазидао је прву сефардску синагогу 1908. која се налазила на месту данашње Галерије фресака и сазидана је у маварском стилу. Краљ Петар I положио је камен-темељац.


Мећу делима Капетановића која се и данас налазе у Београду су:

-Дорћолска основна школа која је подигнута 1893. и која је, у то време, једна од најмодернијих у Србији (зграда се данас налази на списку споменика културе града Београда)
- Дом Јеврема Грујића (подигнут 1896.) је карактеристична за ту врсту архитектуре и налази се на списку споменика културе Републике Србије а и града Београда због архитектонске вредности
- Кућа Бете и Ристе Вукановића

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јован Драгашевић (1836 - 1915) био је српски војни географ, историчар и књижевник,аутор је крилатице „Само слога Србина спасава,тако Србу писано на грбу”, сматрајући, да се четири оцила на српском грбу могу тумачити на овај начин — као скраћеница четири ћирилична слова „С”

- Драгашавић је први српски научни географ, који у Србији систематски бавио географијом као науком, унео је научни део: физичку и математичку географију,као и прве српске термине у географију, нарочито физичку (висија, низија)
- 23 године предавао је географију, општу и војну историју, стилистику, ратне вештине, стратегију и космографију
- Један од чланова оснивача и члан прве Управе Српског археолошког друштва 1883. године
- Предавао је младом српском краљу Милану географију и српски језик
- Експерт за територијална питања при делегацији Србије на Берлинском конгресу 1878
- Вршилац дужности начелника Главног генералштаба 1877. године
- 1862. године био је командир Лицејске (ђачке) легије
- 1867. године организатор и командир Бугарске легије
- Био је и представник Србије на Међународној конференцији географа 1875. године, као делегат Српског ученог друштва
- Сматра се утемељивачем српске војне терминологије
- Један од првих српских официра који се бавио науком
- Оснивач и уредник седам година листа Војин, којег је покренуо 1864. године и који је био први војни лист на Балкану
- Његова Космометрија о методама за одређивање времена, географских координата и магнетске деклинације помоћу једноставнијих инструмената и справа (часовника, секстанта, теодолита, бусоле и компаса) и простијих метода, објављена 1875. за потребе питомаца Артиљеријске школе и ученика Велике школе, спада међу најстарије уџбенике из астрономије, које је написао официр Српске војске

-Као начелник Историјског одељења главног генерал-штаба основао је касније и девет година (до пензије) уређивао лист „Ратник”.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Имао сам част да будем издавач књиге ''Јека од гусала'', Велише Јоксимовића, једног од највећих живих ауторитета књижевно-критичке области, правог уставобранитеља нашег језика и сећања.

Интересантно је да сви они што преузимају од речи до речи његове текстове (толико су добри да их чак не мрзи да прекуцавају, што је за такве ленчуге и незналице подвиг), никад не спомену његово име.