Najznamenitiji Srbi (početak XII - kraj XX veka)

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Академик Иван Гутман, професор емеритус Природно-математичког Универзитета у Крагујевцу рангиран је у 0,05 процената најбољих научника на свету од стране ScholarGPS-a и означен као „Highly Ranked Scholar – Lifetime”.

Према research.com рангирању најбољих истраживача у области математике, професор Гутман је најбоље рангирани српски научник чији је Д-индеx 90 тако да је сврстан на 58. место у свету.

Такође, платформа research.com академику Ивану Гутману доделила је специјално признање – проглашен је лидером у математици за 2024. годину.

Академик Гутман је члан четири академије наука, а такође и члан Ке Руи академије (The Ke Rui Academy) из Хонг Конга.

Уредник је научног часописа „Меч” (MATCH) из математичке хемије који издају ПМФ и Универзитет у Крагујевцу, а који има највећи импакт фактор од свих часописа који се издају у Србији.Професор Иван Гутман је од 2012. године у пензији, али се и даље бави математичком хемијом, чиме значајно доприноси угледу Универзитета у Крагујевцу и Републике Србије у светској академској и научној заједници, истичу са крагујевачког Универзитета.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, dolinalima, Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Глумац Гојко Митић(1940), родом из села Стројковце,Лесковц, готово је непознат у нашој земљи, али је једна од највећих звезда немачке кинематографије. Толико, да је увршћен на листу 300 личности које су обележиле немачку историју.
Глумио је у више од 40 вестерн филмова, најчешће у улози Винетуа, најславнијег поглавице Апача.

Док је боравио међу Индијанцима, после приказивања филмова, прилазили су му и говорили да га сматрају својим јунаком . Скупљао је годинама и њихове мудрости, да би у Немачкој објавио компакт-диск. Диск је брзо распродат и врло је популаран међу Немцима.

Један астероид добио име по њему – Гојко митић.

Врло занимљив податак је да је славног Митића, који је за немачку кинематографију снимио 25 играних филмова и исто толико телевизијских о Винетуу, и после пуних 40 година у Немачкој, игром случаја у тој улози заменио ивица Здравковић из Прокупља!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Џорџ Фишер (1795 — 1873), рођен као Ђорђе Шагић, познат и као Ђорђе Рибар,први српски усељеник на територији северноамеричког континента. Био је царински службеник и један од вођа Тексашке револуције (1835—1836).

- Кренуо је у карловачку Богословију, коју је напустио 1813. да би се придружио Првом српском устанку
- Године 1825. помагао је у оснивању Јорске масонске ложе
- Године 1829. постао је држављанин Мексика
- Године 1832. започео са издањем либералистичких новина Mercurio del Puerto de Matamoros у Матаморосу
- Заједно са Хосеом Антониом Мексијом организовао је покрет у Њу Орлеансу против централистичке владе и са циљем једне револте у источним крајевима Мексика
- 1870. постао конзул САД у Грчкој

О његовом животу Владислав Бајац је написао роман „Бекство од биографије” (2001), а 2014. је снимљен документарни филм у режији Миодрага Коларића. У књизи тј. роману Александра Славковића под називом „Досељеник” такође је реч је о њему, тј. Ђорђу Шагићу (George Fisher), првом српском усељенику у Америку.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Да додам информације,које је Скај пронашао.Сад имами другу слику о нашим првим усељеницима..

Skywhaler ::Interesantno...

Malo mi je neverovatno da je prvi useljenik baš poznat po imenu, pa sam malo istražio. Portal organizacije SAVA PAC (Serbian American Voters Alliance, Political Action Comittee - izgleda da, gde god bili, Srbi ne mogu da ne komplikuju ) takođe pominje kao prvog Džordža Fišera, ali i navodi da:Citat:... there were some records about Serbs in the US from the 18th century... [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Verovatnije je da je Šagić/Fišer bio prvi zvanično zabeleženi Srbin u SAD, mada Vikipedija pominje po imenu izvesnog Bazila Rosevica (Vasilije Rošević, Urošević?) kao osnivača brodske kompanije Trans-Oceanic Ship Lines i to negde oko 1800. godine.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Rosevica je, ako sam dobro pročitao, u nekom govoru 1995. pomenuo Vilijam Dorić (William Dorich), a koji ga je i pomenuo i kasnije u nekom komentaru kao Srbina iz Crne Gore.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dorić je inače novinar i publicista:Citat:Vilijam Dorić Todorović je rođen 1939. u Zapadnoj Virdžiniji, u porodici Todorović iz Krajine. Školovao se za novinara i rano počeo da piše. Kolumnista je američkih glasila i od 1985. vlasnik izdavačke kuće “GM books”. Autor je šest knjiga, od kojih je posljednja foto-monografija o Srbiji na engleskom. Nosilac je Ordena Svetog Save. [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]