Potrošačko društvo i umetnost

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Avg 2016 18:54

natrix ::
Kič se moze lako izdovojiti od umetnosti, zbog pretrpanosti, bizarosti, nekog zbrda zdola šarenila, kombinovanja u kompoziciju elemenata koji jedni sa drugima ne idu, reprodukovanja...
Medjutim ako se kič i šund duze vremena forsira i neke generacije zive il odrastaju uz njega ono postaje pravilo, ono što jeste i sastavni deo zivota i vrednost za populaciju koja zivi uz isti i podrzava isti.

Lako je kad je očigledno, što nije uvek pravilo. Pitanje je koja je gde je ta linija što odvaja kič od umetnosti. Na neki način je i kič deo umetnosti, jer od umetnosti i nastaje, oponaša je, pokušava da bude kao ona. Kao primer za kič na wikipediji se nalazi ova slika:



Budi iskren, da si video ovu sliku pre nego što sam rekao da je primer za kič ili pre nego što si možda ranije znao da je kič, da li bi je kao takvu prepoznao ili bi rekao 'umetnost'? Recimo, neki italijanski kritičar je Bitlse kao pojavu 'etiketirao' kao kič.
Kič jeste deo našeg života, a verovatno postoji od kad postoji i čovek. Nije to samo novija pojava. Pretpostavljam da je vreme to koje uspeva izdvoji dela visoke umetničke vrednosti.

Ako pogledamo u nazad, ko su svetski umetnici? Dostojevski je bio grof, Šekspir je spavao s engleskom kraljicom, Mikelanđelo sin gradonačelnika, Mocart poznatog muzičara, Laza Kostić je, čini mi se bio poznati političar sa zavidnom pozicijom...Zašto je Santa Maria Della Salute proglašena 'najlepšom ljubavnom pesmom svih vremena' kad je pola pesme posvećeno političkoj situaciji? Sad... postavlja se pitanje da li su oni došli do visokih pozicija u društvu zahvaljujući svojom pameću i dovitljivošću koju ulažu u samu umetnost ili se njihova dela smatraju umetnošću zato što su na visokim položajima...

Dopuna: 17 Avg 2016 18:55

Sagacity ::Prvo, zanima me da li pokretač teme piše neki seminarski rad pa mu treba ''materijala'' da upotpuni isti? Nekako mi tema tako zvuči...Jedna rečenica...i pišite.......No...

Ako je za seminarski, vala ima materijala
Što mi nije palo na pamet kad sam ja pisao seminarski

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hahaha, mačka je kič, definitivno, ili kao gipsana figura Majkla Džeksona sa majmunom
Meni lično je Endi Vorhol uvek mirisao na kič, kasnije već ga svrstah kao što rekoh u prethodnika, marketing orjentacije i primenjenog dizajna, kad se umetnička dela štancaju na proizvodima za široku upotrebu, primer sa prve strane, tako se štampaju i u komercijalne i marketing svrhe isl
Imaš toga kiča, kod raznih suvenira, gipsanim figuricama koje se koriste kao ukras u kući, još kad su ofarbane u zlatno, korišćenje veštačkih materijala - plastike, veštačkog cveća u enterijeru, kad kače kao nekad omot od bombonjera na zid kao sliku, kad kombinuješ šareno i šareno, gipsani lavovi na kapiji, kapije od mesinga, šljašteći detalji u kući i oko kuće , pvc stoljnaci da ne kazem mušeme na stolu u dnevnoj sobi itd.....
Nekom to nije kič jbg.

Predlog za knjigu ko je nije čitao od Sanje Domazet -Božanstveni bezbožnici- zanimljiva je knjiga, odabrala je razne umetnike: slikare, pisce, glumce, naučnike, kroz istoriju, i sa naših prostora i sveta, većina od njih je imala tugaljive i teške ili tragične živote, ipak iza sebe su ostavili fenomelna dela većina njih koje spominje su Nobelovci - Umetnost pod stegama zivi, uglavnom.

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::
Umetnost se lako danas moze pribliziti preko medija, interneta, obrazovnih institucija ako neko ne moze da kupi knjige moze da ide u biblioteku, postoji načina kako se umetnost i kultura mogu pribliziti svakome.
Ih, postoji mnogo načina....ali malčice je drugačije u praksi. Ljudima je dosadno da gledaju takve emisije...Zamisli, gledaš emisiju iz kulture, a na Pinku Ceca. Ceca je tu apsolutni pobednik... a zašto? Zato što tu ne treba da razmišljaš...Tekst je ''nizak'', ne zahteva nikakvo udubljivanje. Površno je...(pusti me da raskinem sa njom umesto tebe ja... pa to je tako lako za razumeti). A sve što je lako za razumevanje je lakše približiti masi, zato imaš sliku od bombonjere na zidu...recimo...Baš leeepa slika...
Inače, mpman je dao primer pevačice Natalie, koja je obradila pesmu ''Torn'' i postala popularna i original izvedbu bacila u drugi plan. A zašto? Zato što joj je od starta cilj bio da se ''probije'', da bude poznata, ali nije imala dobru pesmu. A onda se neko setio da obradi pesmu grupe koja nije baš medijski propraćena, a odlična je...Samo, ovog puta je uloženo više novca. MTV je to vrteo non stop. Marketing je uradio svoje.

Hteli mi da priznamo ili ne, novac velikim delom diktira umetničku vrednost.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problem je što ti ne možeš emisiju o slikarstvu da učiniš zanimljivom. Ti možeš kao kritičar umetnost da tumačiš, ali onda podrazumevaš da publika kojoj govoriš razume o čemu pričaš i da je to zanima. To se ne radi tako. Emisija, recimo, koja je redovno pridobijala pažnju mog oca i mene jeste aukcija na, čini mi se Kopernikus televiziji ili nekoj sasvim levoj, ne sećam se. Znači, slike obično domaćih autora su se ređale redom, voditeljka bi rekla ime umetnika, kojom tehnikom je slikana, iz koje godine i idemo na sledeću. Tridesetak slika, pa u krug. Naravno, nismo kupili nijednu, sve su išle od 100 evra pa na gore (do zadivljujućih cifara od po 10000 evra i to su se za takve nadmetali). Zanimljivo je da su najjeftinije bile 'kuća u prirodi'. Zato što je svakidašnje.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, natrix, klodovik, Jovo93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Au, kako su nas razni "stručnjaci" i "kritičari" istrenirali da osećamo strahopoštovanje pred Njegovim Veličanstvom Umetnikom ili Intelektualcem, Profesorom, Akademikom!
Naravno da je moguće učiniti emisije iz oblasti kulture zanimljivim ako gledalac ima imalo interesovanja za materiju. Samo, postoji tu nekoliko problema. Recimo, umetnik ili kritičar koji govori o delu, drugom umetniku, ili pravcu, mora da RAZUME, bez rezerve, o čemu priča. Dakle, ne da se krije iza stručnih termina, ne da pametuje tako da ne razumemo ni šta govori, ni zašto ni kako govori. Mora da ume da predstavi svaku temu iz svoje oblasti jezikom i terminima koje će srednjoškolac sa prosečnom ocenom 4 razumeti.
Takođe, NE SME da mu bude ispod časti da nešto objašnjava publici manjeg ili drugačijeg obrazovnog profila. Ako se radi o kustosima muzeja, profesorima državnih umetničkih akademija, njihova je dužnost da popularišu umetnost (i nauku) zainteresovanoj publici, jer ih, između ostalog, ta publika i plaća.
Uz to, popularne naučne i umetničke emisije na TV ili predavanja, diskusije po domovima kulture, omladinskim centrima, filmskim ili pozorišnim festivalima, gradskim i studentskim bibliotekama izvanredna su prilika da se umetnost (likovna, pozorišna, literarna...) ili nauka približe širokim masma. Najpre, skoro 100% posetilaca će biti stručno pripremljeno za predavanje iz date oblasti. Dalje, interakcija sa publikom i diskusija (pa nebila ona na akademskom nivou) približava kulturne i naučne poslenike publici, građanstvu, nema ex catedra odnosa predavača i pasivnog, zastrašenog i opčinjenog slušaoca. Na televiziji je nekada postojala emisija Kino oko koju je vodio izvanredni Dragan Babić, u kojoj je najpre prikazan neki film, a zatim je u studiju vođena diskusija o temi filma, uz učešće stručnjaka i publke u studiju i, čini mi se, uključivanje gledalaca telefonom. Ili, BINA (Beogradska internacionalna nedelja arhitekture) sa svojim predavanjima, radionicama. Takođe, tematske večeri u nekim kulturnim ustanovama (Kinoteka, Parobrod, Dom Omladine) gde se diskutuje o nekoj društvenoj, umetničkoj ili kulturnoj temi nakon predstave, filma ilipromocije knjige, časopisa, muzičkog projekta.

Naš RTS 2 ima i svoje i uvozne emisije iz kulture koje sa uživanjem gledam. Uglavnom nema visokoparnog pro$eravanja nabeđenih intelektualaca koji bolje barataju engleskim nego maternjim srpskim. Sve je pitko, televizično, dovoljno stručno da otvori neka pitanja, da neke odgovore i usmeri u dalje traganje. Isto tako, strani naučo popularni i umetničko popularni program engleske, belgijske, francuske produkcije pravljen je sa merom, dovoljno stručan da predstavi neku temu, i dovoljno popularno napravljen da ga obična zainteresovana publika može pratiti.

Šta hoću da kažem ovom dugačkom porukom? Kultura i umetnost mogu biti pitki, zabavni, predstavljeni na način da ih skoro svako razume. Potrebno je samo imati dobru volju, tražiti pomoć od stručnjaka, i izdignuti se iznad "važnosti" titule koju neko nosi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa sve je podleglo pseudo kulturi, odavno su drazi narodu tako neki sadrzaji zabave nego emisije o kulturi, umetnosti, klasičnoj muzici isl. Nekad si imao dva kanala i crno beli tv, do kog si morao da pičiš da mu promeniš kanal, i bilo je korisnih emisija, sad imamo sto kanala, i daljinski pri ruci i ništa naročito iz čega se nešto moze naučiti, ili se izbegavaju takvi sadrzaji, kao što im je dosadno da gledaju emisije, o kulturi i umetnosti, onda im je očito isto tako dosadno da idu na izlozbe, u biblioteku, koncerte, da naprezu sive ćelije i razmišljaju o nekim višim vrednostima i to je to.
-Totalitarna monodrama, hoću reći monotonika.- što bi rekao Gidra

• 5Ovo se svidja korisnicima: klodovik, Srki94, natrix, Jovo93, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ali nije tako!
RTS2 i RTS3, uz naučno popularne kanale na kablovskoj (Discovery, Explorer, National Geographic...) mogu da ispune dan zanimljivim istorijskim, naučnim, umetničkim sadržajem. Naravno, provuče se tu i dosta smeća (ili kiča), ali svakako imamo i više i bolje napravljenog kulturnog sadržaja nego nekada. Danas knjige možemo da kupimo, i to najnovija svetska izdanja praktično u isto vreme kada se pojave i u Njujorku ili Londonu. Možemo da ih pozajmimo iz biblioteke, da ih kupimo preko Amazona i u digitalnom formatu čitamo Kindle readeru, ili da ih skinemo na tablet ili telefon malo većeg ekrana i da ih čitamo u autobusu, na klupi u parku, pred spavanje.

Nema smisla žaliti nad prošlim vremenima i praviti od toga neku famu kako je sve bilo bolje, čistije, lepše. Nije. Bilo je manje izbora. Bilo je manje para. Bilo je manje knjiga. Bilo je manje pisaca. Bilo je teže doći do kulturnih dešavanja. Tehnologija može da nam pomogne i približi i ljude, i događaje, i kulturne i umetničke poduhvate. Na nama je da izaberemo šta ćemo gledati i čitati. I nekad je bilo Mica Trfrtaljki i sličnog šunda, pa je kultura preživela. Nalaziti opravdanje za pasivnost današnje publike u navali Ceca, Jeca, Buba, Beba (i naravno, Džeja) - nije baš fer. Ako smo lenji i nezainteresovani, neće nam pomoći ni da su Narodno pozorište i Narodni muzej preko puta našeg stana.

• 3Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, g0c47777, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Osnovna greška se pravi u školi. Sistem nas od početka uči da se o umetnosti priča u školi, da se o njoj uči iz udžbenika, a profesori i nastavnici podstiču više 'talenat' nego želju. Čitamo lektire, slušamo (obavezno samo na času) kompozicije sa CD-a iz udžbenika, pričamo o slikama iz udžbenika kao kroz istoriju. Onda, jednog dana prestanu časovi likovnog, srpskog i muzičkog i nastaje praznina. Bez navike da se kod kuće nešto pročita, bez navike da se kući nešto posluša, samostalno istraži... Onda, prirodno, i takvi TV sadržaji postaju manje atraktivni.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta ima da izjavi pokretač teme za RTS2 ili -Agape- na Studio B, to se još uvek ne zna

Na kontu onoga što reće mpman,
Kulturno i art opismenjavanje ili informisanost trebalo bi imati kontinuitet tokom celog zivota, u njemu treba da učestvuju sam pojedinac ulaganjem u sebe u tom pogledu, i obrazovne i društveno korisne institucije, porodica, Ministarstvo kulture i informisanja koje stoji ispred drzave...

Potrošačko društvo i umetnost povezuje marketing i propaganda, što znači, da je i to jedna vrsta trzišta u gde se susreću ponuda i tražnja, i tu plasiranje i priblizavanje potrošaču zavisi od tog marketinga, iako u umetnosti ne volim reč trzište upravo zato što me podseća na komercijalizaciju, serijsko štancovanje, diskutabilnost ukusa...
Marketingom i propagandom se i razvojem medija i tehnike, mogu umetnički sadrzaji pribliziti široj populaciji. Pa tako imamo reklame na radiju ili tv, prezentacije slikara ili dizajnera koji imaju svoje sajtove.
Noć muzeja se reklamira preko medija- za malo para moze se obići prilično toga, bilbordi nas kroz grad informišu kad je u najavi nova predstava, kad je premijera nekog filma, iz koje zemlje i kad gostuje kod nas baletska grupa, ili neki vilionista isl.
Pre deset -dvadeset godina bio je jedan marketinški potez u ponovnom priblizavanju bioskopa poseticima kad su karte za projekcije bile vrlo jeftine, i uspelo je da se bioskopi ožive. Kad se karte za pozorišta, u toku godine, prodaju duplo jeftinije, za njima je mnogo veća potraznja.
Mora se imati u vidu da ljudima nije do umetnosti ako recimo jedva prezivljavaju kraj sa krajem, /mpman je slično spomenuo / u protivnom mozda bi i bili -kozumenti- iste mnogo više, al uvek ima izložbi po gradu i sličnih sadrzaja gde je ulaz slobodan, za razliku od onih koji imaju novca al koje intelektualno, duhovno, kulturno naprezanje čini nervoznijim i napetim, dok ih nasuprot tome relaksira i ispunjava -pink- zabava/ naziv za sav šund/, noćni izlasci, šoping molovi isl.

U umetnosti dosta toga zavisi od ukusa pojedinca, to je bitna stavka, tako da i u primenjenom dizajnu i u slikarstu isto ima kiča.
Eto npr. ona prilozena slika mačke, većina bi rekla da je kič, kad bi taj stvaralc nacrtao nešto drugo, s ozbirom da se u pozadini ipak nazire talenat, drugo delo verovatno ne bi bilo kič, al za npr. nekog ko voli mačke kao životinje ili kućnog ljubimca, za njega bi to mozda bio fenomenalan rad. Auto sa printom žirafe moze da bude originalan i unikat, a ustvari je kič, dok je nekom ko ga je kao takvog naručio neprocenjiv.
Pored ukusa, sve što je originalno takodje ne znači da je umetničko, ili da nije kič, moze neko da napravi zlatnu slavinu za sudoperu koja ima izgled glave patke sa plavim i crvenim dragim kamenom /topla i hladna voda/, originalno moze da bude al da bude kič, za nekog da opet bude fenomenalno, ne pitajući kolika je cena, kada oprema svoju kuću, moze biti originalno da neko okači bubanj od stare veš mašine kao luster, al u nekom enterijeru da to izgleda kao kič, da ne pričam o heklanom miljeu na veš mašini ili vodokotliću kad neko stavi, , ili fotelje u obliku ženske cipele, ili npr dvosed od prednjeg dela školjke od fiće, originalno al kič za nekog opet kul...
Ima ljudi koje fascinira kič i takav način izravanja, iz šezdesetih, sedamdesetih ili osamedesetih godina prošlog veka, pa po kupujem- prodajem sajtovima daju prilične iznose za takve stvari i predmete, mozda jer im je takav ukus, mozda jer ih podseća na detinjstvo, neku dragu osobu, isl...

Tako da veliku ulogu zauzima ukus u svemu tome oko umetnosti, dizajna, a kad je u pitanju -trzište- ako je dobro promovisano i dobar marketing oko neke kulturne ponude il umetničkog sadrzaja, bolje prolazi, bez ozbira što neko delo koje je bolje ako umetnik nema adekvatni marketinški pristup u prodaji svog dela lošije će da prodje finansijski..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://bulevarumetnosti.rs/art-info/inspiracija/1242-umetnost-ili-umetnost