Pozorišna predstava koje se rado sećam...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

''Gospođica Julija '' sa Ivanom Žigon, Zablaćanskim i Đorđevskom. Gledao sam je triput. Predstava u kojoj su, na jednom festivalu, sva troje nagrađeni.Ne zna se ko je bio bolji u toj predstavi.

Što se tiče amaterskih, tek se zagrevam, a u tom zagrevanju moram da spomenem predstavnika čuvene ''moravske škole'' pozorišta, Gradsko pozorište Smederevske Palanke.
Dve predstave su se izdvojile u svakom slučaju - ''Jazavac pred sudom u Palanci 1905'' i legendarni ''Tartif''. Prva je teatar u teatru i njome je obeležena sedamdesetogodišnjica te predstave, a čini mi se da je ''Tartif'' iste godine rađen. Zapamćen je po fantastičnoj Đurđevićevoj glumi koji je posle toga otišao u profesionalce, što je u to vreme bila velika retkost i počast.
O tome će Ljuba bolje govoriti jer je neposredni akter tih događaja, a ja moram da kažem da su to predstave koje su u pozorišnom amaterizmu Srbije postavile nove standarde i trajno pomerile granice kvaliteta, na bolje, naravno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Ujkin san", Egona Savina i fenomenalna Goca Đurđević-Dimić

p.s Nemojte mi zameriti ne neveštom nabrajanju. Volim pozorište a kompletni i totalni sam amater, tako da sam temu shvatila doslovno i samo počela da se prisećam... s uživanjem a bez kritičkog osvrta. Učinilo mi se da nema ništa loše u tome, a možda grešim

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imamo zasebnu temu ''Pozorište'' u kojoj se predstavama bavimo obuhvatnije, pa ovde i nije neka velika obaveza kada je reč o kritikama i osvrtima. Sam naslov dovoljno govori - ''Predstava koje se rado sećam'', a sećanje nije uvek kompententan saveznik kritici. Stoga ta kritika nije ni obavezna. Kako reče jedan pesnik koji se kasnije udavio u moru patetike : ''Sećanje je smešna lupa koja male stvari uveličava...''. Dakle, sećamo se i prisećamo, rado, nekih predstava - ni manje, ni više.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ja se sećam "Bureta baruta" (valjda sam gledala predstavu u Narodnom pozorištu u Beogradu, zato što JDP nije radio), a pre nje "Parabeluma" u Zvezdari. A još pre toga (tačnije, mnogo pre) ostavio je utisak na mene "Sabirni centar" u Beogradskom dramskom. E, sad, pošto je davno bilo, ne mogu da tvrdim, ali čini mi se da sam tad prvi put u životu gledala Žarka Lauševića (u ulozi učitelja). A još pre - "Per Gint" i "Majka hrabrost" (biće da je JDP), kao i "Tetovirane duše" u Zvezdari. Biće da sam gledala i čuvene "Karamazove" u SKC, ali mi je predstava potpuno izvetrila iz glave. Sećam se samo da smo sedeli na nekim klupama i sanducima za pivske flaše. Volela sam Brehtove "Bubnjeve u noći" i Gombrovičevu "Ivonu, kraljicu burgundsku" u BDP, kao i "Harold i Mod" (pok. Milan Erak i Tatjana Lukjanova, izvanredan tandem).

Predstava koja je ostavila neizbrisiv utisak je "Moć pozorišnih ludosti" na nekom davnom BITEF-u, u Sava centru.

Tek sam počela da se prisećam. Biće sigurno još toga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad reče BDP, sećam se njihovog zlatnog periodas početka osamdesetih. Tada su stvarno, pored ''Boška Buhe'' bili najbolje prestoničko pozorište. Nezaboravna je njihova ''Sentandrejska rapsodija''. Sećaš se koliko je komentara izazvala.

Za ''Bure baruta'' vezana mi je jedna anegdota. Sedeli smo kod Cveje s namerom da ugovorimo gostovanje te predstave i slušali jadikovke u vezi s onim autobusom. Onda ja pitam - pa ko smisli i taj autobus? A Cveja hukće i kaže - ''slobodno pitaj koja budala to smisli...Ja. Zato mi treba kran da ga prebacim''. Međutim, živa je istina da bez tog autobusa to ne bi bila ta predstava i u tim kriznim godinama to je predstava koja je najviše gostovala - ''sa sve'' autobusom...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eh, BDP u osamdesetim, rado bih ponovo gledala ono "Dugo putovanje u Jevropu". Ko zna kako bih danas reagovala, ali tad nas je boleo stomak od smeha.

Idemo dalje: "Zagonetne varijacije", "Kokoška", "Sakati Bili" iz devedesetih.
"Tri sestre" od pre nekoliko godina. Izvanredni Tanasije Uzunović u ulozi deda Feraponta. Posle odlaska legendarnog Zorana Radmilovića, imala sam priliku da gledam novo izvođenje "Radovana" sa Vojom Brajovićem i Mirom Karanović. Neki skeptici su govorili "nije to onaj Radovan". Ja nisam pravila poređenja. Gledala sam, smejala se, uživala i mislila kako su ovo dvoje odličan tandem. Mira je zapravo najbolja Rumenka od svih koje sam imala prilike da gledam. A Branka Katić je rođena da igra Kaju.

Od novijih dopao mi se "Ćeif". "

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U senci ''velikih'' pozorišta ''Boško Buha'' je decenijama bilo naše najbolje šekspirijansko pozorište. Njihova interpretacija ''Romea i Julije'' sa Isidorom Minić i Draganom Mićanovićem jsvakako je naša najbolja predstava rađena prema tom tekstu. Igrali su još Odanovićeva, Komnenić, Šušljik, Srećković...Uopšte, sve predstave ''Boška Buhe'' su za pamćenje (recimo, ''Carev zatočnik'' koji je ''počistio'' Sterijino pozorje).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Sep 2009 15:37

"Let iznad kukavicjeg gnezda" BDP, "Čorba od kanarinca" ,"Ljubavnik velikog stila", "Skakavci"...

A od amatera...hmmmm... "Kamen za pod glavu" Mačvanski Prnjavor i...i...i...npr. "Laki komad", Saše Latinovića-PAB Batajnica.
Ne znam zbog čega, ali se rado sećam i propasti nazvane "KrŠotine"

Čudni su putevi sećanja ... ne pitaju za kvalitet

Dopuna: 14 Sep 2009 15:42

Da...da... i ovog podviga se rado sećam http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&.....2005-03-05
a odgledala sam u Teatru "Kult" jednog kišnog dana pre nekoliko godina.
Još se sećam kako je ta gibanica širila divan, privlačan i opojan miris


e, otkrih jednu sitnu grešku da ne kažem nedostatak nečega u ovom tekstu iz "Novosti"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Godine tokom kojih sam ja boravila u Beogradu, druga polovina osamdesetih i prva polovina devedesetih, obelezilo je nekoliko pozorisnih punktova: JDP, pod upravom Jovana Cirilova, Zvezdara teatar prvih godina, BITEF, ostalo, alternativa. Devedesete su bile karakteristricne po upravnikovanju Svetozara Cvetkovica u Ateljeu 212.

Ali pre samog pocetka, pomenucu predstavu koja je ostavila utisak na mene a da je nisam ni videla. Bila je druga polovina sedamdesetih, Dubrovacke letnje igre. Gostuje britanski Hamlet. Sa Danijel Dej-Luisom u naslovnoj ulozi. Nikakva snimanja nisu bila dozvoljena. Ni scene, ni proba, ni predstave. Jer tako zeli glavni glumac. Tek po zavrsetku gosovanja dao je desetominutni intervju za Televiziju Beograd i bilo je dozvoljeno snimiti scenu, okarakterisanu kao najblizu realnom Elsinoru uopste. Kao hipnotisana sam gledala u Danijela Dej-Luisa koji JE BIO Hamlet. Glumac cudesno raskosnog talenta, za koga sam tada prvi put cula, a koji je i pored Oskara i svetske popularnosti dugo bio nepoznacima obicnim ljubiteljima filma, govorio je toliko ubedljivo da sam imala utisak da sam predstavu videla. Kasnije su pustali neke odlomke sa nekih gostovanja te predstave, ali zaista mi se cini da je Lovrijenac bio prilicna inspiracija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Godine 1974. na Lovrijencu Rade Šerbedžija briljirao je u ''Hameltu'' kada naglo izbija u žižu svetske javnosti jer su Dubrovačke letnje igre bile svetski kulturni događaj i prilika za promociju na globalnom nivou. Partner mu je bila (bukvalno) malololetna Sonja Knežević. Ona je te jeseni pravo iz osnovnoškolske klupe prešla na beogradsku Pozorišnu akademiju, u klasu Minje Dedića. Udavala se nekoliko puta. Poslednje prezime koje joj pamtim bilo je Nikšič. To joj je bila uloga koja ju je raketno izbacila u orbitu u kojoj je, po svoj prilici brzo i sagorela jer se kasnije više ne pojavljuje u značajnim ulogama. U svakom slučaju , to jeste bila predstava za pamćenje, kako nama gledaocima, tako i glavnim akterima.