Propadanje i zatiranje istorijske baštine

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Природњачки музеј у Београду, властима је из потпуно нејасних разлога засметао као самостална културна установа, па су решили да га преиначе у радну јединицу Завода за заштиту природе. Пуних 125 година овај Музеј био је од неизмерног значаја за науку, образовање, културу, природу и историју, а чини се да више то није.

Природњачки музеј као самостална национална институција културе, науке и просвете постоји још од 1895. године. На његову иницијативу, 1948. године бива основан Завод за заштиту природе Србије – којем сада желе да га припоје.

Природњачки музеј је један од најстаријих институција културе и једини музеј природњачког типа у Србији. Основан је под називом Јестаственички музеј српске земље 19. децембра 1895. године актом Министра просвете и црквених дела Краљевине Србије. Прве збирке, које потичу из прве половине XИX века, прикупљане су и чуване најпре у Лицеју, а затим у Јестаственичком кабинету Велике школе под руководством Јосифа Панчића, првог српског ботаничара и управника Лицеја. Његову идеју о оснивању музеја остварили су његови следбеници, међу којима су многа значајна имена тог доба.
Прва стална изложба Музеја свечано је отворена 7. септембра 1904. године, на дан стогодишњице Првог српског устанка. Током Првог и Другог светског рата многе збирке су оштећене или уништене, а након Другог светског рата музеј се опоравља и наставља своју делатност. Непосредно након рата Музеј има значајну улогу у покретању заштите природе у Србији.

У Природњачком музеју данас се чува 125 збирки са преко 1,6 милиона примерака стена, минерала, фосила, биљака, гљива, животиња, ловачких трофеја и ловачког оружја. Збирке представљају огромну културну и научну базу, а у оквиру њих се налази неколико стотина холотипова и уникатних примерака минерала, стена, ботаничких и зоолошких предмета, по чему је музеј посебно значајан. У збиркама се чувају и примерци врста биљака и животиња које се више не могу наћи на теренима Србије, па чак ни у Свету.

Поставља се питање – чији је циљ руинирање културног наслеђа. Прво гондола, затим Рајићева, па сада и Природњачки музеј. Овде се налази линк петиције упућене министарки културе Маји Гојковић под називом Сачувајмо Природњачки музеј.

https://luftika.rs/prirodnjacki-muzej-gubi-samosta.....xchange.me

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Каплар,познајеш стање боље од нас.О чему се ради?Је ли се стварно уништава центар Суботице или су ово политичка препуцавања?

Нацрт плана детаљне регулације за уређење строгог центра Суботице, који подразумева рушење појединих старих објеката, уздрмао је коалицију која води град.

Док они који су га донели тврде да ће бити рушени само руинирани објекти који нису под заштитом, челници из редова Савеза војвођанских Мађара поручују да ће тражити да се план промени како би се очувало градитељско наслеђе и надалеко препознатљива архитектура Суботице.

Спорни ПДР предлаже рушење објеката у пет улица у заштићеном градском језгру - у Рудић улици, улици Матије Гупца, Петра Драпшина, као и делу Максима Горког.

- Сви заштићени објекти, културна добра се задржавају као највреднији грађевински фонд града Суботице који даје препознатљиву слику центра града - објашњава ПредрагРадивојевић, директор ЈП за управљање путевима, урбанизам и становање.

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/967791/ruine.....i-suboticu

- У непосредној близини Градске куће, у улици Петра Драпшина - једној од последњих са каменим коцкама као друмском подлогом, не могу да се граде троспратне зграде - рекао је Пастор.

- Спречићемо да се наше зграде суботичког духа и изгледа у Рудић улици и улици Петефи Шандора, као и на Тргу Синагоге замене безличним вишеспратним објектима стаклених зидова и са челичном конструкцијом.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To su ulice iz sireg centra grada (Maksim Gorki, Matija G.) i uzeg (Petar Drapsin, Rudic) u kojima se nalaze kuce u jako losem stanju. Madjari su u ovom slucaju u pravu, jer se zalazu za autenticnost izgleda. Problem su ostali, koji su vec vise puta suprotno tradiciji gradili zgrade sa vise od dva (mozda tri, ne secam se) sprata i time smanjivali vidljivost sat-tornja gradske kuce. Kako moji prijatelji suboticani sa FB komentarisu - jedni te isti podmazuju vlast zarad skupih kvadrata u centru.
Te kuce su zidane u prepoznatljivom stilu, ali fasada im je oronula. Daju gradu prepoznatljiv izgled. Otprilike u tim ulicama ide red ocuvanih kuca i onda jedna-dve oronule. Sve su u istom stilu, pa najverovatnije vec mozete predstaviti na sta bi to licilo u buducnosti kada oronule kuce budu zamenjene savremenim konstrukcijama.
Ceo deo oko Sinagoge i doma jevrejske zajednice je bas lepo sredjen, a onda prema gimnaziji sarenilo dobro-lose.

Istina, nisam tamo vec godinu dana, pa ne znam bas u potpunosti kako se odvijaju desavanja, pa su ovo detalji koje saznajem preko fejsbuka.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ето,добросе све завршило са природњачким музејом.

Министар културе и информисања Маја Гојковић одржала је данас састанак са директором Природњачког музеја Миланом Пауновићем, поводом лажних вести које су у току јучерашњег дана пласиране, а везано за даљи статус ове републичке установе културе.

-На састанку је истакнуто да је Нацрт закона о музејској делатности, који ће се ускоро наћи пред Народном скупштином Републике Србије, дефинисао између осталог и статус Природњачког музеја. Из текста Нацрта закона је потпуно јасно да је то републичка установа културе и да ће и након усвајања овог закона наставити да ради у оваквом статусу. Тако су на састанку разјашњене све измишљотине које су јуче провејавале у делу јавности - стоји у саопштењу Министарства.

Директор Музеја и министар културе и информисања су након тога разговарали о даљим плановима рада са посебним освртом на планове везане за изградњу зграде Музеја.

- Министарство културе и информисања за ову годину определило је средства за расписивање конкурса за идејно решење за зграду Музеја која је предвиђено да буде на Новом Београду одлуком Скупштине града Београда - додаје се у саопштењу.

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/968414/gojk.....va-kulture

Kaplar2 ::To su ulice iz sireg centra grada (Maksim Gorki, Matija G.) i uzeg (Petar Drapsin, Rudic) u kojima se nalaze kuce u jako losem stanju. Madjari su u ovom slucaju u pravu, jer se zalazu za autenticnost izgleda. Problem su ostali, koji su vec vise puta suprotno tradiciji gradili zgrade sa vise od dva (mozda tri, ne secam se) sprata i time smanjivali vidljivost sat-tornja gradske kuce. Kako moji prijatelji suboticani sa FB komentarisu - jedni te isti podmazuju vlast zarad skupih kvadrata u centru.


Хвала Каплар.Очигледно ,да је у свим деловима државе преча зарада од било чега.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да будем мало аутошовиниста: мађари су овде испали веће патриоте од нас, иако не би требало да доводим у питање њихов патриотизам према Србији. Коалиција, која је на челу града не знам тачно од којих се све партија састоји. Мислим да је већина исто као и већина у влади.

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Te lokalne vlasti od domaćih mađara su vrlo pametno zasele i dok su u svom dvorištu jednim okom su u Madarskoj a drugim čas u bekom čas u novom sadu- gradu.
Juče je u mojoj opštini gostovala jedna delegacija pomočnika ministara i sekretara iz BG i NS.
Sreća pa imaju Velki uticaj u nekoliko prekograničnih fondova gde se iz EU beru pare u ++ ako je projekat za dvostranu namenu.
Tako su i započeti radovi na saniranju ustava reke Begej prvo u Rumuniji a sada se radi i kod nas.
Potom je od Temišvara do naše granice izrađena biciklistička staza i pri kraju kod nas.
U narednoj fazi se sprema rečna carina nakon saniranja ustava-brana da se saniraju prevodnice i lagano krene nekad razvijeni rečni saobraćaj.
Isprva se želi taj vid posvetit turizmu a posle i za razne druge robe.
Gde su tu mađari i to neki znaju manje da su u trouglu Madarska,Rumunija i Vojvodina od davnina poprilično stanovništvo činili uz rumune,srbe i mađari.
Recimo baš tu uz Begej se nalaze sela SenMarten Srpski,Madarski de su ti narodi bili većina uz Rumune i Nemce.
Dobar deo nemaca i madara je iz rumunije iselio ili u svoje matice ili u treće zemlje a srbi su asimilirani i sad su u tragovima još po selima prisutni dok ih u Temišvaru ima nešto malo više nego u starim srpskim selima.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У Хрватској срушен је споменик погинулим борцима Народноослободилачке борбе (НОБ) и жртвама усташког терора у Носковачкој Дубрави, насељу у Вировитичко-подравској жупанији, у којем живи свега седамдесетак људи.

Намера локалних власти овог села на граници између Хрватске и Мађарске, била је да на месту споменика направи паркинг за аутобусе, а да споменик помери даље. Градилиште је, међутим, затворено када су багери наишли на кости бораца НОБ...

https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/969370/ht.....dske-kosti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Оскрнављено спомен обележје стрељаним Србима и Јеврејима у Крагујевцу .
Градска управа је најоштрије осудила овај поступак и позвала надлежне да открију починиоце и примерено их казне.

На том месту 20. октобра 1941. године нацисти су стрељали 41. Јевреја и 81.Србина.

Из градске управе саопштавају да са тог места сваке године 20. октобра, као и у јануару, поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, заједно са представницима амбасаде Израела шаљемо поруке мира и толеранције, уз сећање на жртве наша два народа.

Спомен обележје у Багремару поклон је града Бат-Јама.То је једна у низу наших светиња расутих по Спомен парку Шумарице, које представљају опомену човечанству да се никада и нигде више не понови.

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/970179/spome.....kragujevcu

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Крај епохе Бигзове сцене – нестаје још један симбол града.
Након продаје зграде БИГЗ-а, стотине уметника који су у њему годинама стварали остају без простора за рад. Нови власници обавестили су закупце просторија у тој згради да морају да их напусте крајем марта. Музичари, ликовни уметници, удружења која се баве развојем сценских вештина – након више од 15 година у Бигзу – позивају институције да препознају значај ове сцене и помогну им.

https://rs.n1info.com/kultura/vapaj-umetnika-kraj-.....bol-grada/

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Докле више???

Украден рељеф са бисте ,приказ Битке на Чегру.

На улазу у комплекс, посетиоце дочекује биста Стевана Синђелића коју је 1938. израдио вајар Славко Милетић. Биста је на постољу на коме се налазио и бронзани рељеф, приказ Битке на Чегру. Нажалост, пре неколико месеци рељеф је украден.

- И билетарница је стално била на мети вандала који су по зидовима остављали ружне поруке. Доскочили смо им тако што смо по зидовима осликали мурале са мотивима везаним за овај споменик тако да сада просто немају места где да шарају - каже Марина Влаисављевић.

https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/974416/ce.....l-junastva