Propadanje i zatiranje istorijske baštine

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Него,реци ми,је ли у функцији она окретница локомотива на железничкој станици?Тамо је било и пар парњача и дизелки,које су расходоване.

Okretnica je u funkciji, ali nema šta da okreće. Moderni putnički vozovi su suviše dugački, ili je okretnica suviše kratka - kako voliš. 34 stare dizelke su isečene i prodate u staro gvožđe. Mislim da samo "Titovka" stoji još tamo. Ložionica ima samo jednu operativnu dizelku za teretnu vuču/tešku manevru, ako i toliko.

Ovako je to izgledalo 2017. godine:

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Жали боже.Нешто је могло искористити од тога.И та окретница може да се среди,па да се отвори за посетиоце.Још мало експоната да се скупи и ето музеја железнице у Краљеву.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, VJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta da kažemo za muzej Fabrike vagona do kojeg više ne može ni da se dođe od rastinja?




Citat:U krugu Fabrike vagona nalazio se Muzej fabrike. Od njega je danas ostala samo zgrada, a prema svedočanstvima svaki novi radnik, nakon što bi zasnovao radni odnos, prvo bi posetio Muzej kako bi se upoznao sa istorijatom fabrike, a ujedno i spoznao u kakav kolektiv dolazi.

Izvor: https://www.facebook.com/NepoznatoKraljevo/

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Ово је ван сваке памети.Неко ће добро да профитира.Цене би требало макар удесетостручити.

Из стечаја Југоекспорт система и корпорације за 10,4 милиона динара понуђено је на продају у пакету 148 артефаката међу којима су дела славних сликара Поповића, Лубарде, Коњевића, објавила је данас Агенција за лиценцирање стечајних управника.

Понуђену уметничку збирку Југоекспорта чине 124 ликовна дела и 24 дела примењене уметности.

Међу бројним познатим уметницима који су према огласу аутори дела понуђених на продају су Петар Лубарда, Мића Поповић, Милан Коњовић, Лазар Возаревић, Мило Милуновић, Пеђа Милосављевић, Зора Петровић, Емир Драгуљ, Александар Дероко и Ана Капор.

Никола Кусовац, некадашњи кустос Народног музеја за Танјуг каже да је оглашена цена за дела великана српског сликарства практично поклон.

"Само једно дело Поповића, Лубарде, Милуновића, Коњевића премашује наведену збирну цену за дела из стечаја Југоекспорта. Једино ако је реч о графикама славних сликара, али и тада је цена тржишно нереална", казао је Кусовац.

Према његовим речима, некадашји директор Југоекспорта Раде Кушић поклонио је ремек дело Петра Лубарде "Сумрак Ловћена" Музеју града Београда.

"Као кустос Народног музеја у Београду прошао сам кроз уметничку колекцију Југоекспорта и уверио се да је вредна. Можда је овај оглас мамац за колекционаре...Можда је реч о мање вредним делима славних уметника, али све и да је тако цена је и даље симболична", сматра Кусовац.

Јавно надметање за 148 уметничка дела у власништву Југоекспорт система у стечају заказано је за 18. мај.

https://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/dela-popovica-lub.....29889.html

Да видимо и ово чудо да се деси...

Горан Весић је тражио од градских руководиоца да пронађу правни начин како да 148 артефаката међу којима су дела славних сликара Миће Поповића, Петра Лубарде, Милана Коњовића, Лазара Возаревића, Мила Милуновића, Пеђе Милосављевића, Зоре Петровић, Емира Драгуља, Александра Дерока и многих других остану у власништву Града Београда и да не заврше прво у приватним збиркама, а потом широм света.

https://www.novosti.rs/c/beograd/vesti/993014/gora.....tvu-naroda

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Српској баштини на Космету прети нестанак – за 22 године уништено 150 цркава и манастира
Свест о незавидном положају наше баштине на КиМ се прилично проширила, посебно у Унеску и интелектуалним круговима међународне заједнице посвећеним култури, каже др Дарко Танасковић

Систематско насртање на наше културно наслеђе на КиМ, које се спроводи на неколико начина, Србија не може ублажити, али се мора свим расположивим средствима борити да његови ефекти буду умањени и да се међународна заједница ажурно и аргументовано обавештава о појави која је у супротности са свим правним нормама и добрим обичајима цивилизованог света, каже у разговору за „Политику” дугогодишњи дипломата и амбасадор при Унеску професор др Дарко Танасковић. Резултати залагања наше државе, како додаје, могу изгледати несразмерно мали у односу на размере угрожености наше баштине и на уложени труд, али помака има и никако се не сме одустајати од те борбе за истину, која би морала бити један од трајних државно-националних приоритета.

http://www.politika.rs/scc/clanak/478118/Srpskoj-b.....-manastira

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Због пропуста градских комисија, пет парцела ЈП "Љубичево" у Пожаревцу нашло се у марту на лицитацији
Једна приватна фирма на 15 година закупила је пет парцела ергеле "Љубичево", легат кнеза Милоша - као обрадиво земљиште! Због ове грешке Саша Павловић, градоначелник Пожаревца, тражи да се спроведе дисциплински поступак против одговорних градских службеника.
Реч је о парцелама површине више од седам хектара, уз које се налазе и управна зграда, штале са коњима и централни падок (ограђен отворен простор испред штала за шетњу коња).

Како је дошло до тога да се земљиште легатa кнеза Милоша уопште нађе на мартовској лицитацији, а дато је на коришћење ЈП "Љубичево", тек треба да се истражи.

https://www.novosti.rs/c/vesti/drustvo/996535/izda.....licitaciji

Хм,чуј .... ,како звече јаја....Како је,забога дошло до свега овога!?Цццц,Неки тамо ћата дао у закуп грешком!?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::

http://www.politika.rs/scc/clanak/478741/Kreativne.....m-arsenalu

´ајд да видим и то чудо.Политички део "радног тима" се у историју и уметност разуме к'о Саудијци у чварке,што рече Бане, да ја не би рекао к'о Марица у свирало.
Овај стручни део тима обећава.Неке знам лично.Међутим,ако подлегну неком политичко-тајкунском притиску,зачињен републичком руком,онда ће да раде вероватно багери.
Овог викенда путујем за Крагујевац.Живо ме занима,јесу ли поправили зграду пијаце,коју су оштетили приликом реновирања.Део зида се срушио.

Више пута сам прошао колима поред зграде пијаце,чије је реновирање у току.А ја кретен,нисам стао да сликам ,скарабуџ,који је архитетека направио тамо.
Цела источна страна зграде се не види ,од две бетонске коцке,које служе ,ваљда за степениште у подземну гаражу.Као два немачка букера из ДСР.Ван сваке памети

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Непознати починиоци су под окриљем ноћи украли заставе и оштетили механизме за њихово подизање на оба јарбола поред споменика браниоцима, код моста на Јужној Морави, на улазу у власотиначку општину. Случај је пријављен полицији. Обавештено је тужилаштво и покренута је истрага.
Представници Удружења потомака и поштовалаца ратника ратова од 1912. до 1918. године, који су недавно на том месту поставили јарболе са заставама Србије и Власотинца као и рефлекторе за осветљење споменика, најоштрије су осудили овај инцидент.

- Тај вандалски чин нас је све разочарао, али нас није обесхрабрио да наставимо да штитимо традицију предака и националну историју. Приликом обиласка локације наишли смо и на кабасти отпад у близини споменика. Нека је на савест људима који то чине – казао је Срба Такић, секретар Удружења које је, иза споменика, засадало четири јасена, а планирало је постављање канти за смеће и молерске радове на заштити спомен обележја.

Поправку јарбола и постављање нових застава на улазу на територију Власотинца финансираће локална самоуправа. Оштећено спомен обележје подигнуто је 1927. године у знак сећања на 49 српских војника који су изгубили животе бранећи мост на Јужној Морави 1915. године.

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/1001474/nepo.....li-jarbole

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У бечком "Доротеуму" постигнута вишеструко виша цена за дела Паје Јовановића

Оба платна Паје Јовановића (1859-1957), из његове ране, оријенталне фазе, понуђена на аукцији дела уметника из 19. века чувене бечке куће "Доротеум", одржаној у понедељак, 7. јуна, продата су по цени вишеструко вишој од очекиване.

Тако је слика "Стражар", димензија 70 пута 60 центименара, процењена између 20.000 и 30.000 евра, достигла 137.500 евра, а дело знатно мањих димензија, 16 пута 12 центиметара, названо "Албански ратник", за кога се очекивало да ће се продати за износ између 12.000 и 16.000 евра, достигло је цену од 47.800 евра. Ова минијатура првобитно је припадала аусторугарском цару Францу Јозефу Првом (1830-1916), који је стипендирао младог сликара из Вршца. Наследила га је царева ћерка надвојвоткиња Мари Валери (1868-1957), после чије смрти је припала њеном мужу, па његовој другој супрузи. На аукцију га је изнела једна приватна аустријска збирка. Излагана је 1901. године на 28. годишњој изложби одржаној у Кунстлерхаусу у Бечу.

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1005133/str.....jovanovica

Како се не сете ови из министарства,да купе неки пут нешто ....

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Урушава се водоторањ у Крагујевцу

https://www.infokg.rs/info/raspada-se-nadvoznjak-u.....-foto.html

Водоторањ у Крагујевцу је подигнут крајем XIX века, за потребе железнице. Из њега су се локомотиве, природним падом снабдевале водом. Саграђен је од опеке са наизменичним постављањем челичних прстенова, споља и изнутра. При његовом врху је формиран резервоар од опеке, длетован цементом, полулоптасте форме. Испод резервоара је простор за послуживање и ложиште са загрејаном водом. Уз тај простор са спољње стране је подигнут димњак, који надвисује цео торањ а зидан је истовремено са њим. Објекат је осмоугаоне основе, са дубоким темељима. На врх торња се долази спољним, завијеним степеништем. Сам врх је урађен као бондручна конструкција, испуњена нутованим даскама. Кровни покривач је лим а на врху крова је осмоугаона лантерна.

Један је од малог броја оваквих очуваних објеката у Србији и симбол је градитељког напретка, као и развоја железнице на овим просторима.Водоторањ у Крагујевцу је утврђен за културно добро-споменик културе Одлуком Владе Републике Србије од 08. 08. 1997.године

Сваки дан сам пролазио порред водоторња.Према школи,послу или у провод.Душа ме боли.Зар кубик дасака и 20 квадрата лима коштају богатство???