Propadanje i zatiranje istorijske baštine

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Конкурс за „Кнежев арсенал” спроведен, па поништен

Због коверти са шифрама град ће морати да распише нови међународни конкурс за урбанистичко-архитектонски пројекат ревитализације комплекса од непроцењивог значаја за Србију.

Крагујевац – Операција успела, пацијент мртав. ....

https://www.politika.rs/scc/clanak/509739/Konkurs-.....a-ponisten

„Кнежев арсенал” је у ствари колоквијални назив за индустријски комплекс Војнотехничког завода – Тополивнице, који је 2014. године проглашен за културно добро од националног значаја. На том делу десне обале Лепенице налази се и старо скупштинско здање, где је 1835. године изгласан Сретењски устав, први највиши правни акт постсредњовековне Србије, а 1853. године је почела с радом прва фабрика оружја у овом делу Европе, Читав простор је деценијама запуштен и представља велику срамоту и града и државе, која је пре извесног времена чак продала поједине фабричке погоне у заштићеној зони.


Да поменем и "Стару цркву".Тако је ми Крагујевчани зовемо.

Стара (Придворна црква) је подигнута 1818. године, на месту некадашњег гробља. Ктитор храма Кнез Милош Обреновић је ангажовао најбоље неимаре тог доба и није је жалио средства за изградњу. Црква је посвећена Силаску Светог Духа на апостоле. Задужбина кнеза Милоша обнаввљана је неколико пута. Године 1829. први пут су зазвонила звона са ове цркве.

Стара црква је била прва митрополитанска, катедрална и дворска црква у ослобођеној Србији. У њеној порти су прокламоване готово све важне одлуке за српски народ, хатишерифи, устави. Ту је одржана Сретењска скупштина 1835. године на којој је донет Први српски Устав. Сва скупштинска заседања до 1859. године су одржавана у порти цркве, а од те године у новоизграђеној скупштинској згради.

Али битан је "Конкурс" или по новом"Тендер".Само да је то како треба,а за остало није битно

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Бахати градитељи уништили културно добро на Бањици, прекопано 100 квадрата винчанског насеља

Велики део предмета винчанске културе на Бањици отишао је у неповрат, незванично због санације бараке.

У Београду, осим Белог брда, постоји четрдесетак винчанских локалитета. Насеље технолошки најнапредније праисторијске културе на свету, на Бањици су случајно пронашли радници градећи друм за Авалу. Требало је да прођу три деценије да би археолози 1955. почели ископавања и открили благо светске баштине које је десетак година касније проглашено за заштићено културно добро. И то што јавност не зна за Винчу на Бањици, изгледа одговара бахатим градитељима...

https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drust.....vanje.html

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Стална узурпација археолошких налазишта зарад нових стамбених квадрата

Изградња објекта у Пауновој улици чији су ископи однели у неповрат вредно културно благо само је најсвежији пример узурпирања заштићеног простора, што је и у прошлости био чест случај.

Нека од најпознатијих археолошких налазишта у престоници су Бело брдо у Винчи, Пионирски парк, антички Таурунум, Бели брег, Лугови, Чаршија Рипањ, Сингидунум и други. У главном граду и раније је било сличних примера као у Усеку, а највећи број нелегалних објеката на археолошким налазиштима зидано је осамдесетих и деведесетих година прошлог века. На најстаријем локалитету Бело брдо у Винчи дивља градња узела је маха још пре 40 година, па се сада на том месту налази двадесетак бесправних објеката....

https://www.novosti.rs/c/beograd/vesti/1138245/kul.....h-kvadrata

Бла бла бла...Додуше,неки новинар се и сети да напише нешто,а овај шмуљ,што би Натрикс рекла,из завода за заштиту јасли и фотеља,ни да бекне,а камоли да изаше на терен.А о казненој полиици,нећу трошити тастатуру.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Procedure i peripetije - propetije
Evo kreću sa sređivanjem kompleksa Staro sajmište
Tu se godinama o tome pričalo, natezalo, a ove godine treba da krene obnova tako nekako i Komanda vazduhoplovstva, kakvo je to arhitektonsko zdanje, kakva lepota i iz vazduha gledano i sa zemlje i to u Glavnoj ulici, aod '99. godine čami tako ruiniran iako je jedan deo sređen donekle i raščišćen...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Закатанчена историја
Медијана, јединствено археолошко налазиште између Ниша и Нишке Бање, са изузетком два кратка периода током 2013. и 2018, недоступнa је за посетиоце пуних девет година

Једно од најпознатијих и најбогатијих археолошких налазишта у Србији, локалитет Медијана, симбол Ниша, затворен је пуне четири године.....

https://www.politika.rs/scc/clanak/513828/Zakatancena-istorija

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Какав диван плац чами чекајући инвеститора? Место тих шкрботина уступити то неком предузимљивом и надахнутом бизМисмену, па вољ му стамбено-пословни блок, бензинска пумпа, коцкарница...

Просто се чудим да нису!

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Археолошко налазиште на траси Линијског парка у близини Ушћа није препрека многобројним грађанима
Иако је археолошко налазиште ограђено то не спречава суграђане да мало "одшкрину" жицу, попну се узбрдо изнад Аустријске капије, прегазе прашњавју земљану стазу и спусте се поново на шеталиште крај Дунава. То се најчешће дешава викендом и предвече, када нема радника у ископини.

Када крену у шетњу од Бетон хале ка СЦ "Милан Гале Мушкатировић", мали је број оних који ће се вратити назад кад дођу до "барикада" код Водене капије. Како на Булевару војводе Бојовића, који је паралелан са шеталиштем, нема тротоара, људи се одлучују да "козјом стазом" заобиђу водену капију и наставе даље низ Дунав. То не смета чак ни онима који воде децу или бебе у колицима.

https://www.novosti.rs/c/beograd/vesti/1143692/set.....gradjanima

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Вандали нашминкали Јована Стерију Поповића.
Споменик најзнаменитијем Вршчанину Јовану Стерији Поповићу, који се налази на Позоришном тргу у Вршцу, поново је оскрнављен графитима.

Ово је други пут за годину и по дана да су вандали по великом мермерном постаменту и самом кипу спрејевима и водоотпорним фломастерима писали погрдне речи и поруке.

Сада су отишли и корак даље, па су писцу црвеном бојом офарбали уста, додали зенице и на капцима исцртали црвену линију попут ајлајнера, што указује на то да су у овој скандалозној акцији учествовале и девојке.....

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1143906/pon.....rafa-video

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Обнова фасаде Цркве Светог великомученика Георгија на смедеревском тргу - започета средином прошле године, са роком завршетка до краја 2021. - после обустављања радова, још је неизвесна.

- Радови теку по плану, а када ће бити завршени не знамо, као што не знамо ни када ће неко од нас умрети. Биће урађено онолико колико буде новца и, ако Бог да, завршиће се - каже председник Црквене општине у Смедереву протојереј-ставрофор хаџи Божидар Недељковић, не изјашњавајући се о евентуалном конкурсу за новог извођача.

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/1145208/bog-.....-smederevu

Црква је грађена од 1850. до 1854. и спада међу највеће храмове 19. века у Србији. Од 1990. до 2005. је обављена последња генерална рестаурација - не рачунајући санацију звоника 2014.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Код мене покренули акцију да се подигне споменик Милени Павловић-Барили...а он већ постоји испред Центра за културу. При том Милена има и Фондацију, Галерију, као и велики трговински центар с њеним именом. Овај споменик (бисту) која већ постоји нико и не спомиње. Кад стигне њен рођендан, стављаће на два места цвеће...

Слично се већ догодило с Миливојем Живановићем. На згради која је изграђена на парцели где је била његова кућа, стоји велики барељеф. Педесет метара даље, исред улаза у Центар за културу, стоји његова биста (рад Јована Солдатовића; успут, неодољиво личи на самог вајара, а не на Миливоја). Четрдесетак метара даље, испред главног улаза, стоји споменик у натприродној величини (130%) истом том човеку , са истим ликом (вајара), само комплетна фигура.