Propadanje i zatiranje istorijske baštine

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Од Нишке бање оста само - "топла вода"
Све успоне и падове је бележио новинар и публициста Јовица Васић, који је недавно објавио и другу књигу о Нишкој Бањи, па сведочи да је "златно доба" трајало од 1930, до почетка Другог светског рата. У том периоду су саграђени сви данашњи хотели и виле који, иако оронили, сведоче о времену које је и у песми опевано.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

КРАЉ Александар Карађорђевић би се сигурно преврнуо у гробу када би могао да чује како сат купања у Народном купатилу које је он саградио властитим средствима и поклонио сиротињи - да буде чиста и здрава - наплаћује 200 динара. Сада су то "Терме 5" којима управља институт "Радон", али није јасно зашто су отворене само од 12 до 13 сати, те зашто нигде не пише ко их је и због чега подигао

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Почетком Другог светског рата цела наша флота неко време "боравила" на речном дну. Пре него што су Немци коначно ушли у Београд, 12. априла, наша ратна морнарица одлучила је да потопи све бродове, непосредно пре Ушћа

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Чудан однос према старим бродовима настављен је и у послератном периоду. Додуше, овог пута је јавашлук узео свој данак. Вероватно је најупачатљивија судбина брода "Косово", парног тегљача на точак који је направљен још у Регензбургу 1915. године. До доанас су многи, некада значајни и лепи бродови, остале да труле на речним обалама нашег града.

Иако је током бурне историје брод "Косово" променио многе власнике, а последњи међу њима га се одрекао, велика лађа је остала изврнута и потопљена у речни муљ, у близини Остружнице. Недавно, када смо направили овај снимак, један значајан део лађе остао је да вири из воде, урастао у врбе поред реке које се пробијају кроз некадашњу кабину из које је капетан некада поносно управљао овом лађом.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ово је само кап у мору..

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Алпиниста поправио део крова цркве у Вршцу, али торњеви и даље прете

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

ОВА црква, која се због лепоте с правом назива катедралом, иако никада није била седиште бискупа, већ деценијама је у лошем стању. Орнаменти тешки и до 30 килограма константно отпадају, па је на зидовима до улице истакнуто упозорење. И влага је, због дотрајалих олука, на неколико места нарушила објекат, док је зид изнад централног витража толико напукао да се торњеви сваке године раздвајају по неколико центиметара.

ЦРКВА Светог Герхарда највећа и најлепша римокатоличка црква у Србији. Чувена је по својој архитектури у чистом неоготском стилу, витражима и унутрашњем осветљењу, као и најстаријим оргуљама "Wegenstein" у земљи, које датирају из 1913. На њима се и даље може свирати.

Легенда каже да су прве вршачке оргуље пренесене из цркве Богородице Марије, а друге оргуље, мање, донесене су из Беча половином 19. века. Садашње пнеуматске су 1913. године изградили Карл и Липот Вегенштајн из Темишвара. Ове двомануелне оргуље имају чак 35 регистара и 2.810 осетљивих цеви, које дају непоновљиво снажан и упечатљив звук приликом редовних миса које се одржавају у цркви.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сећање на архитекту Александру Саши Бановић (1936-2019): Упозоравала је да ће Београд, предат у руке њ. в. Инвеститора, претрпети трајну, непоправљиву штету, што се и обистинило

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

У интервјуу објављеном у "Печату" (2010) Саша је изјавила да је њихова акција бојкотована, како од стране медија тако и од стране институција које одлучују о судбини града. Иако су материјал изнет на трибини прослеђивали Скупштини града, никакав одговор нису добили. Овакво неваспитање, непоштовање и бахатост локалних моћника Саша је упоредила са понашањем америчког председника Џимија Картера, кога је током посете Београду (јуна 1980) провела Калемегданом и Београдском тврђавом. По повратку у Америку, председник Картер је преко Беле куће упутио писмо, у коме јој захваљује на гостопримству. "Замислите, захвалио ми се на једном сату мога времена, а господин Ђилас ме није удостојио ниједног одговора на моја писма њему упућена, иако сам читав радни век посветила бризи о граду, који му је привремено, по партијској линији поверен.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нама непријатељи нису потребни...
ПРЕДРАГ ПЕЂА РИСТИЋ (1931-2019) Протомајстор српских храмова
Његов рад струка је срамно потценила
Средином педесетих година Пеђа Ристић је важио за "ланфан терибла" српске архитектуре.
(Чини ми се, да се творцу овог чланка потккрала грешка.Енфант терибле би било исправно,у преводу страшно дете.)

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Заборављен од утицајних из архитектонске струке, пензију заслужног уметника није добио као архитекта, већ парадоксално као музичар - "дрндафониста". Овај назив настао је по Пеђином инструменту који је сам начинио - "дрндафону", необичној комбинацији клавира и некакве врсте гитаре. Након дугогодишњег готово волонтерског рада на месту професора на Академији српске православне цркве за уметност и конзервацију, отишао је ненадано, након што су остарелом протомајстору усмено саопштили да се његов предмет - укида. Уместо захвалности за вишедеценијски и срамно потцењен рад, без оправдања је склоњен са тог радног места, а архитектура као предмет тада је избрисана из програма студија ове академије. После овог догађаја, ренесансни полимат је живот наставио повучено у свом поткровном београдском стану пројектујући, цртајући и преносећи своје идеје уском кругу пријатеља истомишљеника - до последњег даха.

• 2Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Рајачке и Рогљевачке пивнице пред одумирањем.Питам се,да ли би Французи дозволили пропаст Бургундије?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Tuga i seta dočekali su nas na brdima oko Negotina...i neviđena, nestvarna lepota. Kao i drugde po Srbiji, putevi išarani "zakrpama", sedi starci sa kojima se gase i sela, njihovi vapaji za pomoć. Sa druge strane - "nepodnošljiv kontrast" - zeleni proplanci, žubor reka, i čudo zvano PIMNICE.

Sela Rajac i Rogljevo, istorijski su i kulturni raritet Srbije po mnogo čemu...U njima se nalazi oko 500 od kamena u 18. veku sagrađenih kuća u kojima su vinski podrumi, arheološki biser su i groblja sa spomenicima koji su za domaće stručnjake i dalje misterija, a najveće blago ovog kraja je priroda sama po sebi...

Uslovi za proizvodnju vina u ovom delu Istočne Srbije jednaki su onim kakve ima francuska Burgundija - u pitanju je jedinstven spoj kvaliteta zemljišta, vetrova koji tu duvaju, ali i Sunca koje sija 265 od 365 dana godišnje.

"Postoje tri elementa da bi vino bilo dobro - da mu je otac zemljište, majka vinova lozica, a klima sudbina, sve se to ovde spojilo...Klimatski uslovi, struktura zemljišta, nadmorska visina - sve nam je bogom dano", kaže nam naš vodič kroz Rajačke pimnice, inženjer saobraćaja i vlasnik lokalnog restorana Miroslav Karamančić.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EPOHALNO OTKRIĆE KOD ALEKSANDROVCA - pronađena figurina stara 6.500 godina!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Samo 50 metara od mesta gde je pronađena venera, 1969.godine, arheolozi su otkrili četiri neolitske boginje,od kojih su tri monumentalne. Spadaju u neprocenjivo kulturno blago.

- Svoja imena dobila su 1991.godine na čuvenoj Svetskoj izlođni koju je organizovao muzej "Tera Amata" u Nici,a "Lejdi of Aleksandrovac", najpoznatiju među njima, koja je simbol Aleksandrovca, kustosi su uvrstili među 12 najznačajnijih praistorijskih venera na svetu-objašnjava istoričar Ivan Brborić,direktor Zavičajnog muzeja Župe.

- Novo otkriće je možda i poslednji apel nadležnima. I naši prethodnici su decenijama pokušavali da ukažu na značaj Vitkovačkog polja, čije je zaštićeno područje na 120 hektara. Na žalost, do danas je istraženo svega dva do tri posto lokaliteta.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kaplar2, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 24 Avg 2019 0:22

Ових дана приводи се крају реализација споменика Стефану Немањи. За овај национални монумент су парадоксално организовани међународни вајарски и урбанистички конкурси на којима су изабрани предлози странаца: руског вајара Александра Рукавишњикова и урбанистичко решење шпанског бироа "Фенвик Ирибарен архитектс". Избор споменика руског аутора пратило је противљење чланова стручног жирија, а угледни српски вајар Драган Живковић је чак напустио жирирање. Они сматрају да изабрано решење споменика није квалитетно уметничко дело. Насупрот негативним оценама стручњака, лоше изливена скулптура српског владара ниског уметничког квалитета завршава се у Москви и припрема за транспорт у Србију. Због непотребних колосалних димензија - висине 23,5 м, при изради је утрошено 80 т бронзе и 300 т других материјала. Иако није објављена, цена скулптуре извесно је астрономска. Бачен на безвредан кич, тај новац је могао да буде инвестиран на кориснији начин, на пример у изградњу недостајуће националне ликовне галерије.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Али, забрињава најава другог националног монумента. Ради се о "Пантеону мира", грандиозно замишљеном споменику Михајлу Пупину и Вудроу Вилсону ауторке Катарине Трипковић Панчић. У уметности, пантеон је грађевина посвећена свим боговима, а не миру нити познатим људима. Ово дело младе вајарке које треба да има међународну репутацију, политичари гурају по "принципу свршеног чина", без икаквог, па ни међународног конкурса, нити могућности да стручна јавност да о њему свој суд. Ауторка пројекта је млада, непрофилисана уметничка директорка у својој породичној ливници са традицијом кратком једва две деценије. Изгубљен на танкој линији између кича и шкарта, несрећни "Пантеон мира" има једнако лош укус шећерне водице препознатљив на споменику Стефану Немањи. Композиција двојице великана смештених у амбијент новокомпонованог таблоидног фолк неокласицизма са намештајем стила Лујева, примерена је по културу понижавајућој естетици српских ријалитија. Архитектонски елементи овог "стила" подсећају на "скупе" приградске виле србијанских скоројевића. А о ликовној вредности скулптуре не треба трошити речи. О томе говори она сама.

Остаје нам само да жалимо због сулудо потрошеног новца на негативну промоцију културе земље и да се стидимо зато што ће нас ускоро светски познаваоци уметности сврстати у исти ред са надреалном провинцијском сценом скулптуре Скопља - града надалеко познатог по кичу.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Fil, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јован Вујић Јоца, колекционар уметнина, библиофил, велики добротвор српског народа. Родом из Сенте, филозофију и историју студирао је у Бечу, а дипломирао је и агрономију. Био је велепоседник и временом је створио огромну збирку уметничких дела, старина, вредних књига. Поседовао је библиотеку од око 20.000 књига важних за српску културу и историју, око 3.000 аутографа, писама, повеља, као и збирку старог новца и оружја. Створио је и велику збирку дела српских сликара од 18. до 20. века. Своју збирку поклонио је Београдском универзитету уз договор да се поред Универзитетске библиотеке подигне Галерија Јоце Вујића, што никада није урађено.


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]