Sta je kultura

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako je kolega! Da li sam to negde već rekao, a ako nisam evo prilike: Jevreji kažu - ''Ljubaznost je najveća mudrost''. Nema reči, ne treba objašnjenja, ne treba ni škola za tako nešto...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@lj_950, jel' se ti to meni rugas?

Kultura se mijenja sa vremenom, dopunjuje, uoblicava. Ako je danas situacija tako losa, ne mora da znaci da ce uvijek biti. Ali treba imati i ukusa i za tu kulturu. Ja sam ukinula satelitsku televiziju (iako sam je prvobitno uvela da bi svojoj djeci ucinila "uslugu" - zbog maternjeg jezika) ali kad sam ja vidjela sta je to i kako je, iskljucila sam je. Ne treba mi ni kultura gdje se "estradna zvijezda" pojavljuje polugola. Gdje je zabava na Pinku Policijska akademija, ili kako se vec zove onaj show, tu ljudi dovode djecu (ja vidjela - sjede u publici) a oni se izrazavaju za R rated movie. Prostakluk. Zalosno.

Ja cu da im pricam, citam, slusat cemo muziku koju ja odaberem (za koju smatram da je prikladna), pa kako bude. Od tolike djece u bijelom svijetu, nece valjda moji da zaborave maternji jezik.
Da obrazovanje nije toliko bitno za kulturu, valjda smo zakljucili. Ne da skodi, nikako. Ali nije neophodno. Pogotovo ne za onu osnovnu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ella ::@lj_950, jel' se ti to meni rugas?
(...)
Ja cu da im pricam, citam, slusat cemo muziku koju ja odaberem (za koju smatram da je prikladna), pa kako bude. Od tolike djece u bijelom svijetu, nece valjda moji da zaborave maternji jezik.
Da obrazovanje nije toliko bitno za kulturu, valjda smo zakljucili. Ne da skodi, nikako. Ali nije neophodno. Pogotovo ne za onu osnovnu.
Da nije smajlija na kraju prve rečenice, i ako bih pitanje shvatio kako je napisano, zabrinuo bih se i za sebe i za tebe.
Za sebe jer sam pogrešno procenio osobu čije mi je učešće u raspravi promišljeno i oslanja se na suštinu životne svakodnevice.
Za tebe bih se zabrinuo jer nisi razumela moju nameru.

Ali, nastavak tvog posta nekako mi daje sigurnost da je reč samo o simpatičnoj manifestaciji skromnosti.

Prilično sam, ali ne u potpunosti, ubedjen da sam ispravno protumačio tvoje pitanje. Ipak, voleo bih potvrdu, da bih znao kako dalje da se ophodim prema tvojim postovima.
Za sada mislim da nema potrebe za izvinjenjem.

Poz.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav svima, nismo se videli jedno vreme.. Svaka pohvala za prethodnu diskusiju.
Ako ne zamerite, vratila bih temu bar još za trenutak u domen školstva. Već par dana razmišljam o sledećem, što je možda banalno, možda sitnica, ali...
Roditeljski sastanak. Učitelj anketira roditelje da li žele da poruče dečji časopis koji bi on sa decom obrađivao u školi. Caka je u tome da ako časopis ne uzmu svi, on neće moći da radi na času. Podrobno je izanalizirao sadržaj novine, njihovu didaktičku vrednost, kao i to koliko je važno uticati na razvoj opšte dečje kulture. Lepo reče čovek da su knjige možda skupe, ali da se lična dečja biblioteka može sastaviti i od probranih časopisa koji sve više liče na enciklopedije u malom. Cena - 600 din. za jedno polugodište.
I šta se dešava? Nekolicina odmah grakne kako im ne pada na pamet da to poručuju, jer oni nemaju para. Pa, baš fino, mislim se. Većina će dece biti uskraćena za jedan kvalitetan, stručan rad i napredovanje u saznanjima, zbog nekolicine koji - nemaju.
Iskreno, bila sam poražena. U mnogim očima roditelja videla sam nevericu koju sam i sama osetila. Razmišljala sam da li da reagujem. Da im kažem da se 600 dinara može zaraditi za par sati peglanja po kućama. Da im kažem da sam ja sa sastanka tek trebala poći na posao, dok će ti isti mirne duše odšetati kući i odgledati omiljenu špansku seriju. Da im kažem da na taj način od svoje dece prave isto to što su oni, ljude nesposobne da shvate da se blagim animiranjem vijuga u mozgu ipak može postići nešto više u životu. Da je najlakše u životu reći nemam, ne mogu i neću, ali da je to ujedno i najpogubnije.
Možda to i nije toliko važno. Radiće svako ponaosob sa svojim detetom kod kuće. Ali dokle će trend i u životu, i u školi, biti takav da prevagu odnose oni koji nemaju, ne umeju i neće?
Pitam se kako ubuduće da reagujem. Da li je bezobrazno reći ljudima sve ono što sam nabrojala? Zašto nivo iskustva mog deteta treba da zavisi od par nezaiteresovanih pojedinaca sa kojima ja nemam baš ništa u životu? Da li je nekulturno ljudima reći istinu?
Razumem da se takve podele dese ako neko predloži ekskurziju od 7 dana u Parizu, ali u pitanju je časopis...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Darstellerina ::(...) Učitelj anketira roditelje da li žele da poruče dečji časopis koji bi on sa decom obrađivao u školi. Caka je u tome da ako časopis ne uzmu svi, on neće moći da radi na času. (...) Cena - 600 din. za jedno polugodište.
Ja sam i učitelj, i novinar, i objavio sam nekoliko knjiga, i grafičar sam.
Ne znam da li si pitanje o svom reagovanju pred roditeljima svoje dece u nekom budućem vremenu postavila nama, ili kao sopstvenu dilemu koju ćeš sama da razrešiš.
Prokomentarisaću u okviru teme.
Dečji časopis, uredjuješ ga ti sa decom u školi, nebitno da li na časovima ili u okviru vannastavnih aktivnosti... Cena 600 dinara za polugodište.
Format (veličina papira), periodiku (koliko brojeva), obim (koliko strana) i tiraž (koliko primeraka) ovde nisi navela. Možda roditeljima jesi. Ne znamo ni kvalitet papira i štampe (jedna ili četiri boje, tj. kolor).
Ali, da li ti je matematika u redu, odnosno, kako se popularno kaže, finansijska konstrukcija?
Ne verujem da imaš u odelenju više od tridesetoro dece.
30 x 600 = 18.000 dinara.
Slučajno je ispred mene jedna zbirka pesama, u A-5 formatu (14,5x20), tiraž joj je bio 300 primeraka, ima 110 strana i štampana je jednobojno, sa koricama u koloru.
Koštala je približno koliko bi iznela pretplata za tvoj časopis.
Ali, ovo je knjiga. Ako bi 300 primeraka podelila na 6 meseci, i razmišljala o tiražu od 50 primeraka, ne dobijaš puno, jer smanjenje tiraža povećava cenu štampe.
Citat:(...)
I šta se dešava? Nekolicina odmah grakne kako im ne pada na pamet da to poručuju, jer oni nemaju para.
Nekolicina ne odlučuje, a konsenzus u dogovaranju o pretlpati za časopis je jalova rabota.
Citat:Da im kažem da se 600 dinara može zaraditi za par sati peglanja po kućama. Da im kažem da sam ja sa sastanka tek trebala poći na posao, dok će ti isti mirne duše odšetati kući i odgledati omiljenu špansku seriju. Da im kažem da na taj način od svoje dece prave isto to što su oni, ljude nesposobne da shvate da se blagim animiranjem vijuga u mozgu ipak može postići nešto više u životu. Da je najlakše u životu reći nemam, ne mogu i neću, ali da je to ujedno i najpogubnije.
(...)
Pitam se kako ubuduće da reagujem. Da li je bezobrazno reći ljudima sve ono što sam nabrojala? (...)
Nipošto im u sledećoj prilici ne bih rekao ni reč od ovih koje si zabeležila. Na to, jednostavno, kao pedagog nemaš pravo, a, da se vratimo temi, kada bi to učinila, tvoj postupak bi bio ispod nivoa kulturnog ponašanja školske tetkice. Nisi na pijaci – pred roditeljima si, koje takodje treba da obrazuješ, a, itekako, i da vaspitno deluješ na njih.

Ja ti predlažem da koriguješ svoju zamisao u tom smislu što bi pridobila kolege i koleginice za ovaj časopis, time bi se povećao broj pretplatnika, tj. tiraž, možda bi se smanjila i cena pretplate, imala bi više kreatora a časopis bi imao jači uticaj na djačko, roditeljsko pa i šire javno mnjenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lj 950, žao mi je ako nisam bila dovoljno jasna, pa si me pogešno razumeo. Nisam ja učitelj, ja sam samo roditelj koji smatra da je njegovo dete uskraćeno za jedan vid stručnog rada koji bi mogao doprineti razvoju njegove opšte kulture (a pod opštom kulturom podrazumevam i informisanost kojoj valjani časopisi itekako mogu doprineti i sad, a i kasnije u životu).
Časopis je u ovom slučaju samo primer. Poenta cele ove priče je da ljudi uvek ustuknu pred rečju "nemam". "Nemanje" se poštuje bez pogovora, iako je najčešći razlog za to samo inertnost i nedostatak svesti da bi sa malo truda to stanje moglo biti promenjeno bar za korak, bar za nivo na koji bi se mogla uspeti deca. Ovako se i ta deca navikavaju na ključne reči "nemam" i "ne mogu", i od svojih roditelja se uče da je to neminovnost koja se ne može prevazići (naročito ne čitanjem nekih tamo časopisa).
Kao roditelj ja sam povređena, jer nije ispoštovana moja želja, nije ispoštovano moje "mogu" i "hoću". Smatram da je svaka aktivnost izuzetno važna i da ostavlja traga na detetu. Časopis je možda sitnica, ali moja dilema "da li reagovati", odnosiće se verovatno i na mnogo drugih stvari koje nas kroz dalje školovanje čekaju.
Učitelj je reagovao uzdržano, zamolio je nas koji smo se pretplatili da radimo sa decom kod kuće. Dao je neke smernice, na osnovu kojih mi je i bilo žao što baš on ne radi sa njima. Otuda i ova moja priča...
Znaš, u skladu sa onim da pametniji popušta, isto tako i onaj koji može, i onaj koji hoće - popušta, popušta...

Sirius, pozdrav! Radi se punom parom. Sezonu ćemo otvoriti početkom oktobra komedijom iz vojvođanskog miljea:), a kako čujem to će biti tek jedna od 6 predviđenih premijera za ovu godinu. Samo da se radi... Nadam se da si i ti tvoje ljude uposlio.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Darstellerina ::
Časopis je u ovom slučaju samo primer. Poenta cele ove priče je da ljudi uvek ustuknu pred rečju "nemam".
Nemaš razloga da žališ... Razumeli smo se iako ja nisam shvatio tvoju ulogu u priči.

Ja sam tvoj primer samo pojasnio i prizemljio. Jer, i kod primera, po mom mišljenju, treba biti realan. Časopis je ozbiljna stvar ne samo kao sredstvo za informisanje i, u ovom slučaju za edukaciju dece, već mnogo više kada je ekonomska komponentna u pitanju.

A tvoja akcija je, koliko sam shvatio, upravo tu (finansije) doživela fijasko.

Šta dalje? Nisi učiteljica, ali si roditelj. Pa animiraj ostale roditelje, nađi učitelja koji ne radi samo ono što mu je propisano nastavnim planom i programom i svoju ideju ne napuštaj.

Ali, ponovo da naglasim, što više pretplatnika, veći je broj primaraka, cena po primerku je manja.

I manja šansa za odgovore: Nemam!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lj 950, ipak stojim iza onoga da mi je žao što se nismo razumeli, i što sam to i rekla. Možda se nismo razumeli jer ja nisam bila dovoljno jasna, otuda moja reakcija. E sad, kad smo razjasnili nesporazum, ja sam očekivala isto od tebe. Ako nisi osetio tu potrebu, nema veze, to sam možda ja sklona idealizovanju komunikacije...
Izvini, ali nije lepo, niti kulturno, na taj način klasifikovati žene koje se bave higijenom školskih prostorija. Šta uopšte znači biti "ispod nivoa kulturnog ponašanja školske tetkice"?
Kod iznošenja ovog primera ja sam itekako bila realna. Radilo se o konkretnom primeru iz života kako možda sitnice mogu uticati na dečje približavanje i navikavanje na određene kulturne navike.
Moja akcija nije doživela "fijasko" jer je nisam ni započinjala.
Hvala na savetu. Ja zaista mislim da prema takvim stvarima ne treba biti ravnodušan, da je potrebno reagovati. Možda ne na onakav način kako sam pisala u afektu, ali reagovati svakako treba.
Ako već spominjemo školstvo i kućno vaspitanje kao činioce koji bi decu trebalo da usmere i podstaknu da izrastu u kulturne ljude, pažnja se mora obratiti baš na očigledne propuste.
Jedan od tih propusta je svakako uskraćivati deci pravo na dodatne aktivnosti. Svaki intelektualni ili kulturni impuls u detinjstvu je, po meni, nemerljivo važan. Posle je, na žalost, uglavnom već kasno.
Zašto kažem kasno? Zato što je pitanje samosvesti osnovni problem. Koji će to odrastao čovek za sebe reći da je nekulturan? Malo je takvih. Ljudi u svojoj ograničenosti imaju vrlo snažne odbrambene mehanizme, i nađu način da se i ponose svojom nekulturom. Oni drugi su za njih "štreberi", "fanatici", "cvikeraši"... Namerno izostavljam i one druge, mnogo grublje, izraze. Njihova deca se ili podrugljivo odnose prema svojim uspešnim vršnjacima, ili ih čak i zlostavljaju.
Mislim da su to koreni "prostaštva" koje je već pominjano u prethodnim postovima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Darstellerina ::Izvini, ali nije lepo, niti kulturno, na taj način klasifikovati žene koje se bave higijenom školskih prostorija. Šta uopšte znači biti "ispod nivoa kulturnog ponašanja školske tetkice"?
Nije reč ni o kakvoj klasifikaciji žena, niti o potcenjivanju osoba koje se bavi ovim poslom.

Ako je zasmetao ton kojim sam odgovorio na tvoj post, ako je bio malo oštriji, to ne znači da sam želeo da ti pridikujem ili da te svrstam u one kojima je daleko ovo o čemu konkretno raspravljamo.

Ja nisam za idealizovanje u bilo kojem segmentu života. Čak ni u umetnosti. Oduvek sam bio za priču koja ima jasno odredjene sve elemente. Zato, ako bismo se vratili na školske tetkice, pa zar ti posmatraš ljude kao klonirana bića? Zar je nivo opšte kulture isti (ili treba da bude isti) kod onih ljudi u školi koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem i onih koji se brinu o higijeni.
Naravno, slažem se da i medju jednima i drugima ima onih koji se oduševljavaju španskim serijama... ali, valjda govorimo principijelno, zar ne?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvo, obrela sam se ovde, iz jednog razloga, a to je ne da naučim šta je kultura, daleko bilo da teba da naučim, kad znam, već da nadjem one sredne duše koji ili sa kojima razmišljam na istoj ili sličnoj talasnoj dužini, pošto me pitanje /ne/kultura proganja već duže vreme, taman da kažem, od kako smo ušli u tranziciju i nikako iz nje da izadjemo a nećemo ni izaći ako nešto kardinalno ne preduzmemo...Nisam pročitla sve postove, ali iz onog što jesam, a svi su u pravu na svoj način, zaključujmem da je promena nužna na nivou jedinke a iz toga logično i na nivou društva...Ne, trenutno me ne zanima kultura Amerike, Indije, Kine, već zemlje u kojoj živim.....Tolilko smo obraćali pažnju na sve spolja i što dolazi spolja da smo na sebe zaboraravili...
Ja nisam akademski gradjanim, nisam član SANU, jesam visoko obrazovana, i dalje ulažem u sebe duhovno i intelektualno, krećem se medju najobičnijim ljudima što je i dobro, jer medju najobičnijim ljudima se najlakše može shvatiti na kakvom smo nivou svesti. Svest o kulturi ne leži samo u visoko školovanim mozgovima, i predstavnicima u ministarstvu kulture, veće i svuda i u svakome, treba je samo probuditi..
Neko može biti visoko obrazovan i praktično da ne zna da primeni svoje znanje dok neko može biti običan čovek sa sela ali dovoljno mudar da neke stvari primeti i da menja.....Ima pojedinaca, koji nisu doktori nauka pa su više uradili za kulturu i prosperitet u sverama raznih oblasti svesti jer su znali kako, i bili su pozitivno motivisani, ali takodje ima i onih koji koji bi trebali kao doktori nauka da budu zvezda vodilja kulture pa nisu se pomakli sa mrtve tačke...
Ono što ovoj zemlji fali je ELITA a elita, to su LIČNOSTI koji se bore za svakog pojedinca, za ono najbolje u nama, koji nesebično ulažu sebe, u sve sfere života, a ne oni koji misle samo na sebe...U ovoj zemlji nema elite, ustari to je lažna elita, kvazi elita .... moć, novac, materijalno...to je ono što okupira našu elitu, ono što je prolazno, a ne trajne vrednosti koje se dalje mogu nadogradjivati... Pa je često kultura postala antikultura..
Ali možda se klin klinom izbija, ali ne znam kad!

KULTURA JE SVEST O SAMOM SEBI! Natrix
Ako čovek ispravno misli, opaža, doživljava....eto kulture!
Ako je jedinka u tom pogledu svesna sebe, a jedininka je osnovna jedinica društva, onda će i celo društvo biti svesno-osvešćeno!
Sama reč kultura u drugom smislu reči znači usavršavanje, koje treba da se ispoiljava kroz sve vidove društvene svesti i njene tekovine: tradicija, verovanje, religigija, filosofija, nauka, etika, estetika, obrazovanje, umetnost...ponašanje..stvaralaštvo svakog oblika..
KULTURA JE UMETNOST ŽIVLJENJA-ZNATI ŽIVETI! Natrix
Kultura potiče od porodice i vaspitanja, ako neko dete do teće godine /ne/stekne, osnove kulture, kasnije se to samo /ne/nadogradjuje mada ne kažem sve se može u životu korigovati i promeniti samo ako se hoće.....Sve dok nema onog osnovog što čini kulturu mi o njoj ne možemo pričati.....Sistem vrednosti je danas drastično promenjen, prave vrednosti su zamenile lažne, nekultura kulturu, danas se ceni više kad je neko nekulturan, arhaičan,animalan, nego kad je kulturan sofisticiran...kao da je danas sramota biti fin, kulturan, pametan, idealista...sve sam više nažalost ubedjena u to.....
E sad u meni je dilema...Ako ja vaspitavam decu po nekim kulturnim i etičkim i duhovnim standardima koji su u meni i ispravni su, moje dete će biti izvrgnuto sutra ruglu, ako pak pustim da moje dete bude kao i svi ostali njega će poštovati ali će se to kositi sa nekim duhovnim kulturnim i moralnim načelima koje su tekovina porodice iz koje ja iz koje moje dete potiče...Ja sam se odlučila za prvu varijantu da ga vaspitavam po principu kulturnih i moralnih načela, jer u svakom slučaju ovaj sistem lažnih vrednosti ne može večno trajati...na kraju na mladima svet ostaje, pa oni treba da ga učine boljim..
Ella je rekla da su tri ključne reči izuvini, hvala, molim bitne, u vaspitanju i kao dobra osnova za dalju nadogradnju..Kao da sam to ja rekla...kad moje dete sa tri godine, zna da izgovori te reči, kad zna da kad šeta ulicom nikad djubre ne baca na ulicu već čeka da naidje na korpu za smeće pa da to uradi kad na ulici ima kulturu ponašanja...već tad sigurna sam da
će takav biti celog života i ja sam po tim pitanjima sumnje u kurturne tekovine svoje porodice i njene primene, apsolutno bezbrižna jer moje dete ima kao buduća JEDINKA I LIČNOST ovog drušva dobre osnove...ALI DA BI DECA POSTALA LIČNOSTI TO JE DUG I TEŽAK PROCES ULAGANJA U NJIH....I POŠTOVANJA NJIHOIH LIČNOSTI... Potpuno sam sigurna da ima još roditelja koji razmišljaju ovako ali smo u manjini to sigurno....

Zato kažem danas za nedostatak kulturne svesti može se samo zahvaliti matičnoj porodici i roditeljima pa na kraju samima sebi i obrazovnom sistemu koji je takodje degradirao...

Na kraju da se slikovito i najprostije izrazim: sve dok nama vladaju lažne a ne prave vrednosti, dok mislimo samo na svoj lični napredak, i na sebe, sve dok budemo žvakali žvaku i nosili naočare za sunce dok pričamo sa nekim, dok budemo pričali mobilnim telefonom dok smo na izložbi slika Olje Ivanjicki što sam imala prilike da se lično uverim..sve dok budemo dok smo u bioskopu ili pozorištu glasno pričali, i držali mobilni telefon uključen, dok djaci budu vredjali profesore a profesori nepoštovali njihove ličnosti.. a to isto važi za decu i roditelje, sve dok se budemo svadjali na ulici ili puštali svoje kućne ljubimce da vrše nuždu po pločnicima i parkovima, sve dok budemo tukli decu na ulici ili bacali djubre kroz prozor sa X sprata, sve dok, sve dok budemo nosili garderobu i šminkali se danju kao za noćni izlazak, sve dok nam materijalno a ne duhovno bude primrno, sve dok čistimo samo svoj stan, a nikad se ne setimo da počistimo celu zgradu (nezavisno da li smo završili samo osnovnu školu ili smo akademski gradjanin) sve dok budemo gledali emisije i serije na medijima iz kojih nema šta da naučimo sve dok budemo slušali muziku koja nema smisla.... sve dok budemo imali socijalnih, materijalnih, intelektuanih predrasuda (odnosno ako budemo pravili razlike po tim osnovama koje su danas dominantne) BIĆEMO DAALLEKOO OD KULTURE! (Što bi rekla Ruška Jakić u emisiji -Ljubav i moda- NE NIKAKO)
Nek nam je Bog u pomoći!