Sta je kultura

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U, pa ovde se baš rasplamsala lepa, kulturna i tolerantna polemika. Obavezan sam stoga da razdvojim ove definicije.
Idemo redom:

Sociologija kaže: postoje tri nivoa kulture kao opšteg pojma

I Kultura kao sveukupnost dostignuća ljudske vrste (tu se ubraja sve što je čovek u svom napretku postigao)
II Kultura kao deo nadgradnje omogućen osnovom
III Kultura kao dogovoreni način ponašanja jedinke ili društvene grupe(uključujući bon-ton)

Sada je, nadam se, situacija svakako jasnija. Zašto? Zato što Ella, ili bilo ko drugi, može o svojoj ličnoj kulturi da govori s puno prava, a da ne dotiče uspehe ljudske civilizacije ili pak shvatanje kulture države ili grada u kome živi. Dakle, ako imamo tri teorijska nivoa definicije kulture , a oni idu od opšteg ka posebnom, onda u svakom od ovih nivoa vi možete da povedete raspravu u skladu sa svojim znanjima, a da ne ugrozite, banalizujete ili dovedete u pitanje raspravu u jednom od preostalih.
Ono što je , recimo, kulturno u Indoneziji, ne mora da bude ovde, i obratno. Englezi kažu da je bon-ton usvojen kada sami zevate kod kuće i stavite ruku na usta - dakle, ne radite to zbog drugih nego zbog sebe.

Da ne komplikujem previše raspravu: o kulturi svakako možemo raspravljati na tri načelna nivoa. Stoga mislim da će biti najsvrsishodnije da svako od nas, kada pokrene rasrpavu ili repliku jasno naznači o kom nivou debatuje ili hoće da replicira. To ne govorim kao školovani kulturolog jer za to ne treba škola već samo tolerantnost prema sagovorniku i temi, a tu smo svi složni.
Recimo, voleo bih da debatujem s kolegom armagedonom1 u vezi sa tim famoznim obuvanjem i izuvanjem, ali bi to, sa stanovišta koje sam sad izneo bilo OT. Naravno, ako treba - debatovaćemo, ali onda moramo da znamo gde je takvoj vrsti kulture mesto na sociološkom stablu. Nadam se da ovo nije bilo smarajuće. Jednostavno, reč je o civilizacijskom dogovoru na kome počivaju medjuljudski odnosi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja nisam rekla da ljudi treba da beže iz prirode, samo to da je činjenica da čovek može sa distancom da posmatra ovaj svet, i koristi ono najbolje za njega, za život, pa i za umetnost. Životinje samo žive, a ljudi žive i imaju sposobnost da razmišljaju. Civilizovan je onaj ko tu sposobnost koristi i njome funkcionalno raspolaže.
Običaje možemo lako uvrstiti u vrstu kulturnog ponašanja, jer uglavnom se ispostavi da su se održali upravo oni običaji koji su smisleni, iako mogu biti vrlo lokalnog ili šireg karaktera. Običajne pesme i igre, i sve druge oblike folklora, valjda ne moram objašnjavati. Izuvanje blatnjavih zemljoradnika primer je koji je već objasnio armagedon 1. To što se posti nekoliko puta godišnje dobro je i za duhovno i za telesno pročišćenje, to što se Božić proslavlja u krugu porodice razlog je celom hrišćanskom svetu da se okuplja oko trpeze sa svojim najbližima... Tu se sureću verski običaji sa društvenim i ličnim potrebama. Mnogo je primera, naravno, ne bih da dužim.
Postoji i bonton koji se dobrim delom razlikuje od nekih običaja...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Sirius



Kao i obicno, svrsishodan i edjukativan post. Cem da ga razmotrim. Hvala.

@ Darstellerina

Nemoj molim te da shvatas svaki post kao verbalni izazov (pogotovo u negativnom smislu). Nije mi namjera da kontradiktujem tvom razmisljanju i shvatanju do krajnosti. Zato, ako si shvatila moj post kao tvrdnju da si ti tvrdila nesto sto nisi - mozda sam se pogresno izrazila ili mozda samo pogresno zvuci. U svakom slucaju ... ovdje smo da razmjenimo misljenja (nadam se sto raznoraznija) a ne da se uhvatimo 'plota' i ne maknemo nikuda. Naravno da kontradiktivno misljenje moze da bude i produktivno i interesantno ali meni nije bila namjera da te 'izazivam' sa svojim postom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Ella, izgleda sam ja negde pogrešila, ako si ti tako shvatila moju diskusiju. Priznajem da mi je bilo izazovno da ti odgovorim, ali ne u ličnom, i ne u negativnom smislu. Imam utisak da si ti postavila pitanja, a ja davala odgovore na njih, meni je bilo upućena rečenica da se ne može pobeći od prirode, pa sam se začudila. Eto malog spoticanja, ali se nadam da ćemo nastaviti bez problema. Ok?
@Sirius, vodi nas slobodno kroz te kulturne vrleti, pogubismo se

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moje dame (i g. aramagedon) zahvaljujem na poverenju u moja znanja. Meni su vrednosti vaših reči i vaša želja da doprinesete temi prava inspiracija i velika obaveza. Na svu sreću, ja sam jedan od onih koji studiranje nije shvatao kao robiju i nužno zlo, već sve ono što sam pročitao i naučio, delio sam i sa svojim učenicima i kolegama , a sada i sa vama. To zajedništvo me stvarno ispunjava zadovoljstvom.

Darstellerina lepo kaže da životinje samo žive, a ljudi u svom životu traže smisao, odnosno razmišljaju. Krenimo od osnovne dileme-šta nas to, u stvari , čini kulturnim? Kako se postaje i ostaje kulturan i po koju cenu se odigrava taj proces?
Indikativan je primer: vi možete da naučite milion majmuna da snimaju digitalnom kamerom, čak i da igraju video-igrice na kompu. Stvar je proverena. Zbog čega oni nikad neće maći dalje od toga? Stoga što , i da ih je milijardu, jedno drugom ne mogu da prenose ta znanja! Samo toliko! Jezik je ono što nas čini ljudima i omogućava nam da napredujemo. Jedan antropolog s lakoćom dokazuje: ''Tehnički posmatrano, ne radjamo se ništa pametniji od našeg pretka od pre deset hiljada godina. Ono što nas razlikuje od njega je naše iskustvo, preneseno jezikom, kao dogovorenim skupom znakova i simbola''. Pogledajte posle ove rečenice gde se na stablu kulture nalazi jezik.
O kom antropologu govorim? Pronadjite obavezno knjigu ''Argonauti zapadnog Pacifika'' velikog Bronislava Malinovskog. On je imao jedinstvenu sreću da izučava azilirano pleme do koga nije doprla civilizacija, kao da je seo u vremeplov! Situacija iz snova za svakog istraživača. Pročitajte tu knjigu, jer ona daje sociološke, ali i kulturološke odgovore.
Naravno, ali naravno da treba da razgovaramo o bon-tonu, no znamo da kod njega važi ono čuveno pravilo ''Kad si u Rimu - budi Rimljanin'', pa se nemojmo previše njime zamarati. Dovoljno je biti pažljiv, ljudski pažljiv prema nekom i eto vam lične kulture. Esesovski oficiri su persirali svojim žrtvama dok su ih neljudski mučili...formalno su bili vrlo kulturni, oličenje bon-tona.

Drago mi je što ova tema postoji jer predstavlja traganje sa suštinskim bićem čoveka. Spomenuta je i religija i ona je na pravom mestu na ovoj lestvici. I ona je pitanje dogovora, kao i sve drugo. Nastala iz magije (dakle straha od nepoznatog!), ja sam religiju na predavanjima definisao kao destilisanu magiju. Teolozi bi me razapeli zbog ovoga, ali reko ko je želeo da ulazi u polemiku. Lakše im je da se zaklone iza dogme, najvećeg napretka mislećih, pa time i kulturnih ljudi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa 'jezik' postoji i kod zivotinja. I one komuniciraju na svoj nacin. Ja tvrdim da je 'um/razum/dusa' (sad sa ovim 'dusa' stvarno guram granicu) ono sto nas razlikuje od zivotinja. Ne vjerujem da je jezicka kultura presudna za razlike ljudi/zivotinja.

Ako se smatra da je kultura prenesena pisanom rjecju ... ? Kako smo se mi to 'kultivsali' saznanjem sta je se desilo prije 100 godina? Mogli smo samo da naucimo iz tudjih gresaka ili iz tudjih iskustava. Mozda otuda ona narodna "Pametan se uci na tudjim greskama, budala na svojim".

Slonovi traze izvore vode cisto se oslanjajuci na svoje sjecanje o predjenom putu prije jedno (sta ja znam) x godina. Urodjeno im je (zivotinjama) prezivljavanje i borba za opstanak. Jedna lavica je predator za slabije zivotinje. Ona lovi da bi prehranila svoju mladuncad. Ovi to vide od nje - pa ce tako i oni. Znaci da i oni uce jedni od drugih. Bukvalno receno - prenose znanje.

I dalje smatram da religija stoji na pogresnom mjestu i na pogresnom drvetu. Ali hajd' da ne ulazimo u te vode.

Nije fazon da ti neko nametne znanje koje je ograniceno prijasnjim iskustvima, nego je fazon da ti ga ponudi kao pocetnu tacku vlastitog istrazivanja. Ja bih radije trazila odgovore na svoja pitanja prelistavajuci proslost ali gledajuci u buducnost.

Kultura je sklona promjenama jer se pojavljuju nove potrebe sa razvojem civilizacije. Mozda se kultura pojavljuje sa civilizacijom, ako posmatramo civilizaciju kao 'pomak covjeka sa tacke divljastva'. Ako je onaj sto je nacrtao sliku u pecini uzeo kamen da nacrta to nesto, on je bio civilizovan. Znaci nije uzeo taj kamen da ubije svog komsiju zato sto je presao u njegovo dvoriste ili prvu kozu ili ovcu koja je protrcala pored pecine, nego je taj kamen posmatrao kao mogucu alatku za stvaranje necega lijepog, prijatnom oku. Ili je mozda bio toliko emotivan da je morao da izbaci svoje kreativno "ja" na zid pecine.

Ne znam zasto imam problem sa prihvatanjem obicaja i religije kao kulturnih 'grancica'.
Obicaj kao obicaj moze da bude poguban. Neko zrtvuje mladu djevojku Bogovima da bi bila rodna godina.
Ako je to kulturni obicaj ... mozda vise kultni.

*totalno zbunjena*

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ella
Citat:Pa 'jezik' postoji i kod zivotinja. I one komuniciraju na svoj nacin. Ja tvrdim da je 'um/razum/dusa' (sad sa ovim 'dusa' stvarno guram granicu) ono sto nas razlikuje od zivotinja. Ne vjerujem da je jezicka kultura presudna za razlike ljudi/zivotinja.

Zabluda je to Ella, klasična zabluda i zamena znanja. Ovde nije reč o životinjskim znanjima jer to se kod njih zove, kao što znaš, insinkt. Dokazana stvar. Postoji u psihologiji ogled zvani ''Torndajkova mačka'' koji je to s lakoćom dokazao. Ne umeju oni da prenesu znanje to je njima jedini problem - inače, jao ljudskom rodu kada bi, recimo, jedan pacov mogao da nauči drugog kako da izbegne zamke.

Citat:Ako se smatra da je kultura prenesena pisanom rjecju ... ? Kako smo se mi to 'kultivsali' saznanjem sta je se desilo prije 100 godina? Mogli smo samo da naucimo iz tudjih gresaka ili iz tudjih iskustava. Mozda otuda ona narodna "Pametan se uci na tudjim greskama, budala na svojim".

I Latini kažu: ''iskustvo je škola budalama''.Nije prenošena samo pisanom rečju! Setimo se da indijanska plemena u severnoj Americi (sem čuvenog plemena Algonkin) nisu imala pismo pa su ipak prenosila znanja.A i da su samo pismom prenošena, pismo postoji već negde oko tri milenijuma-sasvim dovoljno vremena da se ''greške'' usmenog predanja isprave i doteraju.

Citat:Slonovi traze izvore vode cisto se oslanjajuci na svoje sjecanje o predjenom putu prije jedno (sta ja znam) x godina. Urodjeno im je prezivljavanje i borba za opstanak. Jedna lavica je predator za slabije zivotinje. Ona lovi da bi prehranila svoju mladuncad. Ovi to vide od nje - pa ce tako i oni. Znaci da i oni uce jedni od drugih. Bukvalno receno - prenose znanja.

To sam ti već eksplicirao; imitiranje nije prenošenje znanja.

Citat:I dalje smatram da religija stoji na pogresnom mjestu i na pogresnom drvetu. Ali hajd' da ne ulazimo u te vode.

Mene interesuje tvoje mišljenje - gde bi stavila religiju, na koju granu? Budimo realni - ona stvarno spada u društvena otkrića i proizvod je kolektivne svesti ljudske vrste. Zar misliš da niko ne bi požurio da dokaže postojanje svih tih mogućih svetaca i bogova, kada bi to moglo?! Da li si razmišljala o tome? Od tebe se traži dogmatsko verovanje u nešto što su napisali ljudi organski slični tebi. Ako ne veruješ - pravac lomača...za svaki slučaj. Uostalom, tu je stvar bar jasna- ko ide od boga, a ko ka bogu, no da ne otvaram još i taj front, ovde sigurno ima različitih veroispovesti.


Citat:Nije fazon da ti neko nametne znanje koje je ograniceno prijasnjim iskustvima, nego je fazon da ti ga ponudi kao pocetnu tacku vlastitog istrazivanja. Ja bih radije trazila odgovore na svoja pitanja prelistavajuci proslost ali gledajuci u buducnost.

Saglasan i potpisujem.

Citat:Kultura je sklona promjenama jer se pojavljuju nove potrebe sa razvojem civilizacije. Mozda se kultura pojavljuje sa civilizacijom, ako posmatramo civilizaciju kao 'pomak covjeka sa tacke divljastva'. Ako je onaj sto je nacrtao sliku u pecini uzeo kamen da nacrta to nesto, on je bio civilizovan. Znaci nije uzeo taj kamen da ubije svog komsiju zato sto je presao u njegovo dvoriste ili prvu kozu koja je protrcala pored pecine, nego je taj kamen posmatrao kao mogucu alatku za stvaranje necega lijepog, prijatnom oku. Ili je mozda bio toliko emotivan da je morao da izbaci svoje kreativno "ja" na zid pecine.

Takodje potpisujem.

Citat:Ne znam zasto imam problem sa prihvatanjem obicaja i religije kao kulturnih 'grancica'.

I mene to interesuje, no dobro je što znaš da je to problem. Njima tamo stvarno jeste mesto. Pogledaj još jednom, malo bolje, to stablo. Veruj, hiljade doktora nauka su radile da bi došle do toga.

Citat:Obicaj kao obicaj moze da bude poguban. Neko zrtvuje mladu djevojku Bogovima da bi bila rodna godina.
Ako je to kulturni obicaj ... mozda vise kultni.

Tu se takodje slažem, ali da ne otvaramo sada i tu temu, ok? Ako krenemo u običaje, daleko ćemo stići, a ništa novo nećemo saznati no da su svuda primereni sredini koja ih primenjuje i čuva.

Citat:*totalno zbunjena*

Ne bih rekao, jer čim umeš da sumnjaš i da pitaš, više nisi zbunjena. Pre upitana...Uostalom, treba li da podsećamo na Dekarta? Siguran sam da ne...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="Sirius"]. Dovoljno je biti pažljiv, ljudski pažljiv prema nekom i eto vam lične kulture.
A da bi nam to uvek polazilo za rukom, potrebno je razvijati empatiju, sposobnost saosećanja, razumevanja tuđih stavova i osećanja. Veoma bitna za procenu emocionalne inteligencije...

E sad, što se religije tiče, mislim da joj se ne može tako, na rez, oduzeti mogućnost da polaže pravo na svoj doprinos u razvoju civilizacije. Mislim da je bilo sasvim svrsishodno haotičnu ljudsku energiju vekovima usmeravati i voditi, naročito u onim stadijumima kada je bilo važno odrediti se prema dobru i zlu, prema grehu i vrlini. Naravno da je bilo ekstrema i zastranjivanja, još uvek toga, na žalost, ima, ali hajde da zamislimo razvoj čovečanstva bez ideje o smislu života, ili bez nade u zagrobni život... Bila bi to sasvim drugačija slika, zar ne? 10 zapovesti su sigurno mnoge živote sačuvale, ili ih učinile makar podnošljivim. Otuda dogme, jer nešto je moralo biti stabilno i nepromenljivo vekovima da bi se narod mogao hvatati za to, da stada ne odlutaju, ne zastrane... Crkva je to (nevezano koja i čija) znala dobro da koristi, često da ljudima manipuliše, ne u interesu vere, nego dominacije, ili čega sličnog. Umela je dobro da naplati svoje posredništvo. Ali, i primeri koje sam navodila u prethodnom postu, kao i mnogo toga drugog, religiju čine aktivnim, duboko uticajnim, i po mnogo čemu pozitivnim faktorom ljudskog razvoja. U redu je da čovek slobodno odlučuje da li će u nešto verovati ili ne, da zbog toga ne bude proganjan, ali iskusili smo i vreme kada su bili progonjeni oni koji veruju. Da li smo na dovoljno visokom stadijumu da bi mogli dobro funkcionaisati kao skup slobodnih jedinki? Volela bih da jesmo, ali me mnogo toga pobija...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Darstellerina

Citat:E sad, što se religije tiče, mislim da joj se ne može tako, na rez, oduzeti mogućnost da polaže pravo na svoj doprinos u razvoju civilizacije.


Niko to i ne spori. Sociologija je racionalna nauka i morala je da i religiji nadje mesto. S tim ćeš se složiti jer ni jedan profesor sociologije neće se zadovoljiti odgovorom studenta koji kaže ''verujem da je religiji u čovečanstvu mesto'' već će tražiti precizniji odgovor.

Citat: Mislim da je bilo sasvim svrsishodno haotičnu ljudsku energiju vekovima usmeravati i voditi, naročito u onim stadijumima kada je bilo važno odrediti se prema dobru i zlu, prema grehu i vrlini. Naravno da je bilo ekstrema i zastranjivanja, još uvek toga, na žalost, ima, ali hajde da zamislimo razvoj čovečanstva bez ideje o smislu života, ili bez nade u zagrobni život... Bila bi to sasvim drugačija slika, zar ne?

To je isto radila i radi filosofija, samo što je teže dostupna...


Citat:10 zapovesti su sigurno mnoge živote sačuvale, ili ih učinile makar podnošljivim.

Naravno, i ušle su u sve zakone ovoga sveta...

Citat:Da li smo na dovoljno visokom stadijumu da bi mogli dobro funkcionaisati kao skup slobodnih jedinki? Volela bih da jesmo, ali me mnogo toga pobija..

Ova dilema jeste suštinska. Neka odstoji na ovom postu. Niko od nas neće odmah odgovoriti na nju a da dobro ne posumnja i ne promisli . Sjajno si poentirala ovom dilemom, čestitam

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala, hvala...
Ju, profesore Sirius, ne nabacuj mi tremu, ja sam sociologiju polagala pre 16 godina, i moram priznati da joj se nisam baš najozbiljnije posvetila, s obzirom na to u kakvoj smo sociološkoj papazjaniji bili te '91.godine... Ovde nastupam samo kao sociolog amater!
E da ne bih i ja sve citirala, evo komentara na tvoje citate...
- Moj precizniji odgovor je bio da religija ima u dobroj meri pozitivnu ulogu u razvoju čovečanstva, a ne samo da u njemu zauzima mesto.
- Filozofija je teže dostupna! Poen više za 10 zapovesti, koje su se mogle čuti u svakoj obližjnoj crkvi, a prenosile su se i usmeno i pismeno, s kolena na koleno, i preko kolena...
- Dobro je da su zapovesti ušle u zakonike, ali i u ono nešto davnije vreme, kada je pismenost bila retka, bolje je bilo pre suđenja saznati da ne valja to što si nekog ubio...
- Poslednja dilema neka još odstoji...