Sta ni(je) kultura

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, natrix, Skywhaler, Cipelica~, lidija2011, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Можда ће звучати (деловати) снобовски, али мени је невероватно кад ми се неко непознат обрати ''пер ту'' . Не због година или због статуса, већ због некултуре. Ја сам својим ученицима, почевши од треће године, персирао , јер су пунолетни. Половини мог персонала (онима с којима се нисам познавао пре него што су се запослили у нашој установи) персирам и то је потпуно нормално....ако се не договоримо другачије. Иначе, такође не волим да чујем (слушам) колеге директоре који својим радницима говоре ''ти'', а радници њима персирају (као да смо у војсци, па ни у војсци не може баш увек ''пер ту'').

Ето, ''чачнуо'' сам једну типично српску особину па ме интересује да чујем ваша искуства. Иначе, за мене лично се зна да нисам дрвен и да врло лако успостављам контакт, па ми персирање није никада било препрека.
У Русији су врло тешки са прелажењем ''на ти'', а у Француској, колико знам, деци после 14 година персирају.

• 4Ovo se svidja korisnicima: natrix, Sirius, Skywhaler, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U potpunosti se slažem sa Siriusom. Imam skoro idetničan pristup.
Za mene je persiranje odraz kulture, poštovanja ali i jedne profesionalne distance.

Zašto kažem profesionalne distance? 20 godina imam blisku saradnju sa jednim licem u top menadžmentu. I ja sam nadređeni jedne oblasti ali u toj nekoj hijerarhiji, meni je to lice nadređeni. Blisko saradjujemo godinama. Nema tu nekog odnosa u imperativu, sve se realizuje na kolegijalnoj osnovi. I našalimo se i posvađamo i popričamo o svemu i svačemu kako to kolege inače rade. Ali mu uvek persiram. Na taj način tom licu odajem poštovanje, ali se ujedno distanciram. Bliski smo ali profesionalno i tu je crta.

Takođe persiram zaposlenima i većina uzvraća. Primetila sam kada se prave izuzeci tipa ovom ću da persiram a onom neću zato što to i to...Počne čovek da se zaboravlja, pa smo na '' ti , vi''...Zauzme se jedan stav i onda nema greške.

Generalno, mnogo se izgubilo na poslovnoj kulturi. O poslovnim mail-ovima da ne govorim.
Kultura je nestala u javnom prevozu. Niko nikom ne ustaje, niko ne persira....Konflikti su česti...

p.s. prilikom obraćanja Siriusu uvek dobro proverim da nemam nekih pravopisnih grešaka..

• 5Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, Skywhaler, mpman, Cipelica~, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Наравно, свака медаља има и аверс и реверс...Ево једне занимљиве анегдоте која може много тога да каже - ономе ко уме да слуша.
Приђе ми једног дана директор гимназије и онако, у поверењу,(као - да ме не дрибла пред колегама или ученицима) приговори: ''Колега, видим да те ученици ословљавају по имену, са Драги...''. Ја му одговорим - ''Да, тако се зовем...''. Он се насмеја и рече - ''Знаш, достојанство наше професије налаже да се професори титулишу на тачно одређен начин, па те молим да , бар формално, то испоштујеш пред другим колегама''.
Мој одговор је одмах уследио (увек ми је био бржи језик од памети ): ''Директоре, то нема неке велике везе са достојанством. То човек или има или нема. Него, да ли сте Ви приметили да ја Вама персирам, а да Ви мени говорите ти? Хоћемо ли да порадимо нешто поводом тога?''.

Мој добри директор се насмејао (био је иначе широк човек) и рекао: ''Тачно сам знао да ћу извући дебљи крај...''.

Ето, може и тако да се разреши нека ситуација....Све је питање договора и поштовања које потом уследи.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekultura je i ne držanje pristojne fizičke distance (rastojanja) u komunikaciji.
--------------------------------------------------------------------------------------
Inače, neko je pomenuo nekulturu u prodavnici.
Evo da podelim jedan neprijatan događaj sa vama.

Pre par dana, bila sam u jednoj maloj obližnjoj prodavnici. Kupovala sam samo voće i povrće. Račun je bio nekih 1.250,00 din. Uglavnom plaćam platnim karticama, gotovinu nosim čisto da se nađe.
Bio je moj red na kasi, ali dečko koji je radio za susednom kasom zamolio me je da pređem kod njega. Provukao je karticu kroz automat, ali je kartica bila odbijena. Ja sam sa strane videla, po poruci koju šalje aparat, da aparat nije ispravan i na kulturan način sam skrenula pažnju da pokuša još jednom, da nije sigurno do kartice, da novca ima nije problem, a da imam i drugu karticu koja je povezana sa onom koju je već provukao.

Devojka koja radi u prodavnici a koja je stajala do njega, pogledala je sa malo cinizma i prokomentarisala ''Opet ćorak''...U međuvremenu, pojavila se neka devojka koja radi u mojoj firmi i onako sa kraja reda a malo višim tonom da je svi čuju, prokomentarisa da će mi ona pozajmiti novac, pošto nemam sa čim da platim i ne znajući o čemu se radi, a verovatno u želji da skrene pažnju na sebe i svoju ''dobrotu''. U međuvremenu, dečko je provukao još jednom karticu i hladno prokomentarisa: ''Ženo, švorc si''...
Opet ona moja neka koleginica koju viđam samo u firmi, pritrča sa već otvorenim novčanikom da mi pozajmi novac, pa da joj vratim kada budem imala... To je već bio trenutak, kada su svi tugaljivo posmatrali celu situaciju. Onda sam malo oštrije rekla da mi ne treba nikakva pomoć, da sigurno ne bih ušla u prodavnicu bez novca, i da sam sigurna da aparat nije ispravan po vrsti poruke koju šalje.
Ma odmah nakon toga radnica za susednom kasom, hladno prokomentarisa:'' Ej ne radi vam taj aparat''....

E sad tu nije kraj. Da ne kažem da se niko nije izvinio. Onda mi kažu da se ponovo prebacim na prvobitnu kasu i onda mi ponovo sve ''izručiše'' iz kesa, da bi mogli ponovo da očitaju artikle. Jedan par mi je sugerisao da ostavim kese i da odem. Da ne bi tu ostali više ni minuta...Sačekala sam, platila sam i sa kulturnim ''doviđenja'' izašla...

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

За мене је некултура и то када човек не врати столицу на њено место. Сваког петка држим колегијум са уредницима , договорајући се за идућу недељу. Тако је лакше и практичније, јер у понедељак улазите спремни. Мој кабинет је прилично простран и у једном његовом делу налази се конференцијски сто са десет тапацираних, масивних фотеља ( као код Бајатовића... ) . Већина колега, кад завршимо, устане и не врати своју фотељу на место где је била! Једини изузетак су (биле) моја правница и шеф рачуноводства које су, као ђаци у школи, иако даме, устајале и враћале своја седишта на место. Једног дана сам , када су оне изашле, задржао колеге уреднике и рекао им : ''окрените се за собом и погледајте ко је како оставио...''. Наравно, гунђали су али су прихватили лекцију.
Нажалост, ван свог кабинета ја не могу да васпитавам људе, а ову аљкавост видим на сваком кораку.

ПС
Посебно ме иритира то када у мешовитом друштву мушкарац устане први од стола.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Valjano je na nešto skrenuti pažnju. Deca više odista ne znaju šta je kulturno, a šta ne, jer se od roditelja mahom jako malo može pokupiti. Postoji li određena literatura koja govori kako je kulturno postupiti u naizgled banalnim situacijama?

p.s. Ni ta pomenuta 'deca' više nisu bš deca, rekao bih.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mpman ::Valjano je na nešto skrenuti pažnju. Deca više odista ne znaju šta je kulturno, a šta ne, jer se od roditelja mahom jako malo može pokupiti. Postoji li određena literatura koja govori kako je kulturno postupiti u naizgled banalnim situacijama?

p.s. Ni ta pomenuta 'deca' više nisu bš deca, rekao bih.


То је тачно. Постоји, наравно, одређена литература. Зове се ''бонтон'', а то знаш и сам, само што су многи то заборавили. Тамо све лепо пише - и ко први улази у ресторан, где дама седи за столом, ко се коме први јавља, ко иде до коловоза када је тротоар узак, да ли се на пешачки саобраћај примењују иста правила као за возаче, ко се обраћа келнеру у кафани, итд, итд...
Дао си ми идеју: можемо овде, истовремено се бавећи тиме шта култура није, да одмах дајемо примере шта она треба да буде и како се до ње стиже (учењем, наравно) ...

• 3Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, Sirius, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Можда ће звучати (деловати) снобовски, али мени је невероватно кад ми се неко непознат обрати ''пер ту'' . Не због година или због статуса, већ због некултуре. Ја сам својим ученицима, почевши од треће године, персирао , јер су пунолетни. Половини мог персонала (онима с којима се нисам познавао пре него што су се запослили у нашој установи) персирам и то је потпуно нормално....ако се не договоримо другачије. Иначе, такође не волим да чујем (слушам) колеге директоре који својим радницима говоре ''ти'', а радници њима персирају (као да смо у војсци, па ни у војсци не може баш увек ''пер ту'').

Ето, ''чачнуо'' сам једну типично српску особину па ме интересује да чујем ваша искуства. Иначе, за мене лично се зна да нисам дрвен и да врло лако успостављам контакт, па ми персирање није никада било препрека.
У Русији су врло тешки са прелажењем ''на ти'', а у Француској, колико знам, деци после 14 година персирају.


Eh, ovo je i meni interesantno. Pomalo zavisi i od toga gde živite. Npr. u Nemačkoj svi obrazovani ljudi se obavezno persiraju i oslovljavaju prezimenom. Potrebne su godine poznanstva da se pređe sa “Sie, Frau Meier” na “du, Erika”.
Naši radnici u Nemačkoj često prave grešku i obraćaju se Nemcima sa “ti”. Osim što nije previše kulturno, mnogo je teže, jer su svi nepravilni glagoli nepravilni u 2. i 3. licu jednine.


U Italiji to nije slučaj. Svi odmah prelaze na lično ime i na “ti”. Na poslu je znala kako se prezivam samo osoba koja nam je pravila platne liste.

Ista stvar i na forumima – na jednom forumu za prevodioce svi Nemci se persiraju i oslovljavaju prezimenom, dok se svi Italijani oslovljavaju imenom i ne persiraju (i što mene mnogo nervira uvek se izvinjavaju kad se ne slažu sa nečijim mišljenjem - izvini ali ja mislim da ti nisi u pravu - nije mi jasno zašto moram da se izvinjavam ako se ne slažem sa nečijim mišljenjem)

• 3Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Cipelica~, E.L.I.T.E.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što znači da persiranje nije stvar kulture i opšteprihvaćenog bontona nego podneblja i lokalnih običaja.
Koliko je meni poznato (nema nam Sorelag sa tačnim etnološkim podacima), u tradicionalnoj, ruralnoj Srbiji odvajkada je bio običaj da se i popu i kmetu i voždu obraćamo na ti. Uplivom švapskog uticaja preko današnje Vojvodine, i stvaranjem takozvanog građanskog društva, menjaju se i običaji, pa će domaćin iz centralne Srbije biti smatran za seljaka (u pežorativnom značenju) ako se nekome obrati sa ti, dok će secikesa i prevarant iz prečanskih krajeva biti nobles kad ti se obraća per vu i usput te džepari.

Kultura (kao polje intelektualnog razvoja, kroz umetnost i ostale vidove izražavanja), pa i bonton, su klasna pitanja, pa tek onda socijalna, i tek na kraju pitanje takozvane pristojnosti i ustanovljenih pravila.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Cipelica~
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Наравно, Слобо. У свему треба видети историјско-социолошки утицај. Рекох, Французи својој деци изнад 14 година персирају (што не обавезује ту децу да међусобно говоре једно другоме - ви). Истина је да то треба посматрати као ствар својеврсног друштвеног договора, односно традиције. У војсци смо на партијском састанку могли вишем чину да се обратимо са ''ти'', али у строју свакако то нисмо могли.
Кад већ говоримо о традицији, да подсетим да је то изузетно осетљива област. Надам се да вам је познато да је официр Краљевине Србије, а потом и Краљевине СХС и Краљевине Југославије могао (под прописаним условима, а питање је ко их се стварно придржавао) да ошамари (односно - да шамара,бије) војника ! Истог тог војника с којим би делио ров и смртне опасности! ...А тај војник је већ дошао у војску као жењен, глава породице, са одређеним ауторитетом...При том је морао да трпи понижења и да при том, наравно, персира официру. А не -дај - боже да му узврати шамар...

Дабоме да то није природан начин одношења, зато није ни заживело. У Србији се персирање још увек сматра снобизмом и педерисањем (да извините на изразу), мангупирањем и ружном дистанцом. Е, а од те конвенције има једна још ружнија: оно кад неко покушава ''на силу'' да са тобом буде перту. Како ви реагујете на то?

И да не идемо даље - ево примера нашег форума: неписани је закон да се овде сви једно другом обраћамо са ти и то функционише без обзира на године и положај. Дакле, може се, само да се лепо договоримо...