Kaplar2 ::amstel2 ::Мојој пријатељици умрла сестра од короне.Пита ме мајка је ли се порушила?Ја реко,јесте,узела је црнину.
Што се каже "Порушила или порушио се"?
Kod mog druga iz Banata, tacnije u njegovom selu, kazu "Jel zevn´o?" u smislu da u lezecem polozaju padne donja vilica, jer se nikad vise nece podici.
И у тој области имамо богатство израза, негде сам то већ споменуо:
Бацио кашику
Отегао папке
Стигао на бандеру
Рикнуо
Оладио капислу
Позван је одозго
У новије време: ''Нема га на фејсбуку''.
Електричари код мене кажу за сахрану - уземљење.
Citat:Ovaj tekst sam napravio nakon što sam obratio pažnju na stvarni uticaj narodnih poslovica koje su nam servirane kao Modus vivendi.
Moja je namjera da osvijetlim ove poslovice iz nekog novog ugla, uvijek zamišljam kako bi Vanzemaljci - neka bistrija civilizacija od Zemljana tumačila naše mudrosti.
Na primer - poslovica "Pametniji popušta", ona je najštetnija. Naravno da pametan čovjek treba da se skloni budali i siledžiji sa puta, ali to nikako ne znači da nema pravo da ga nadmudri, na vješt način sprovede svoju volju, u suprotnom vraćamo se u kameno doba.
Materijal za spot snimila ekipa Pozorišta Lutaka Mostar. Neizmjerno hvala!
Запалио кућу да изгоре миши (мишеви).
Једна од познатих пословица из сакупљачког дела Вука Караџића. У пренесеном смислу - зарад мале добити направити велику штету.
Данашња варијанта је - заклати вола за једну шницлу...
Покојна баба је имала обичај да каже "биће то лимбурга месеца",поводом нечега,што се мало вероватно може десити.
Молитвеник Војводе од Берија је илуминирани молитвеник чију је израду војвода Жан први од Берија наручио браћи Полу, Јану и Херману, које обично називамо браћом из Лимбурга. Рукопис, започет 1411. године, завршен је тек након смрти Војводе и поменута три сликара, покошених 1416. епидемијом куге. Рукопис се чува у Музеју Конде.
У молитвенику су илустровани сви месеци у години,које су,поред поменуте браће,радили касније други сликари.
А пошто браћа за живота нису завршили све месеце,настала је и та изрека"лимбурга месеца" тј.непостојећег.
Citat:Сад цео свет може да разуме зашто гром неће у коприве и како се то човек маже на 'леба
Ilustracije naših tradicionalnih fraza i izraza u knjizi: -Kod nas se kaže-, Maja Stojanović
/Lep poklon ili kao suvenir.../
Citat:Како и када је хлеб постао мерило за нечију доброту и зашто хлеб због његове пресвете природе у нашем народу поистовећујемо са особама доброг срца нека су од питања на које духовит одговор пружа Маја Стојановић у књизи „Код нас се каже“.
Ова млада уметница, рођена у Канади, са балканском културом упознала се, како каже, са закашњењем. Ипак како је одрастала, љубав према нашој традицији била је све већа и Маја је, током школовања у Америци често била у прилици да странцима објашњава зашто је промаја код нас смртоносна, која су лековита својства ракије и шта све могу да значе српске изреке.
Управо су оне предмет њене књиге „Код нас се каже“ у издању Јежа, где кроз 72 илустроване пословице и изреке Маја Стојановић разлаже зашто се „лонац ругао лонцу“ и ко пушта „мозак на испашу“.
Citat:Идеја је настала спонтано. Прво сам нацртала стрип на тему изреке да када се попије кафа – израсте реп, а онда су ми пратиоци на инстаграму предложили да се бавим српским изрекама. Што је одлична идеја. Родила сам се у Канади, студирала у Сијетлу и све време сам објашњавала пријатељима, познаницима, комшијама зашто се код нас каже ’путуј игумане’ или ’сморен ко пловак’“, каже за Спутњик млада уметница.
Citat:Њена првобитна замисао била је да напише књигу на енглеском језику која би била намењена странцима заинтересованим да упознају српску културу.
„У међувремену сам схватила да се то и нашим људима свиђа, да сам пробудила интересовање за нешто што се олако схвата или је занемарено међу младим генерацијама“, сматра она.
Уз помоћ цртежа који су дословна илустрација изрека, Маја на духовит и оригиналан начин објашњава шта та изрека значи, а у појединим случајевима, ова уметница баца ново светло на њихово порекло.
„Процес бирања, објашњавања и скицирања изрека траје дуго. Прво изаберем једну, урадим неколико скица, а потом се консултујем са братом, сестром, бабама и дедама“, открива ауторка.
Често се сусрећући са питањем да ли је лингвиста или историчар, Маја одговара:
„Од стручњака радим само са старијим члановима породице, мојим бакама и декама уз консултацију интернета и библиотеке. Али баке и деке су ми главни извор нарочито архаичних изрека које се више не користе.
Причајући с њима, коначно сам разумела зашто се каже да је ’скупо ко Светог Петра кајгана’“, уз осмех прича Маја и додаје да свака изрека може да се интерпретира различито, у зависности од краја Србије у чему се огледа богатство наше културе.
„Важно ми је да све буде јасно, и текст, а нарочито цртеж. Кад изговорим неку изреку, прво размишљам о њој, а чим је нацртам, постане ми смешно. Слатко сам се смејала док сам цртала 'пустити мозак на испашу' јер сам цртала мозак како, буквално, пасе траву. Да такве изреке не постоје код нас, мислим да никада не бих овако размишљала и занимљиве радове стварала“, истиче она.
Ипак каже да јој је најдража фраза „сунце бакино“ коју је илустровала на самом почетку рада на пројекту.
„Она ме асоцира на баке које ме тако зову и задовољна сам како сам је реализовала“.
Мада, није лоше као асоцијација. Свакако си ме сад подстакао да и ту варијанту размотрим, за сваки случај.
