Poslao: 23 Apr 2007 16:05
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
stepski vuk ::Zato ja uživam u radu sa klincima. **be se njima da li je festival, takmičenje ili gostovanje u nekoj nedođiji. Bitno je da se igraju na sceni, zezaju sa vršnjacima posle i da se negde ide. Nepravda ih pogađa čitavih 17 sekundi, posle toga se sećaju samo provoda ili nečega što su improvizovali na sceni. Tako i ja s njima.
Ima i toga što ste vas dvoje naveli, no ja to moram da posmatram drugačije. Razumećete i zašto: ja bih da napredujem, ako može, a ne da nazadujem. Ne kažem da će svaki moj korak biti korak napred, ali neće biti ni tapkanje u mestu. Ići će, ako ništa drugo, u širinu. Moji amateri imaju stvarno svetske uslove za rad: kompletan i komotan budžet, profesionalnu ekipu urednika i realizatora, tehničku službu koja inače oprema profesionalne programe, scene na kojima bi im mnogi profesionalci pozavideli (znam to sigurno jer sam bio na svim važnijim scenama i one i ove države). Pa kad je već tako, ne moraju da idu ispod toga, bar ne toliko da im to bude pravilo. Ok, ići ćemo na gostovanje, razmenivaćemo predstave, igraćemo ponekad u nemogućim uslovima i to je u redu jer ne može se uvek birati. Ali da se takmičim, da me neko odmerava, posmatra i ocenjuje u improvizovanim uslovima, e to mi baš nije nužda. Inače, ne bih rekao da nepravdu pamte čitavih 17 sekundi. Podji od sebe pa ćeš videti koliko dugo pamtiš sve te ujede i nameštaljke. Misliš li ti da su ti klinci izuzetak? U svemu slede tebe i , verovatno, oponašaju ,što je više nego OK. Ti i treba da im budeš uzor i idol. Kada je već tako, onda im reci: ''Ljudi, krvi ćemo im se napiti idući put kada nas ovako budu zeznuli. Pljunućemo im u lice i reći da sva svoja stručna mišljenja mogu da nabiju znate već gde...''. I kad odeš već u neku takvu rupu kao što je, recimo Palanka i Žabari, onda se oni tamo uzjogune, dignu nos, postave se kao da su oni izmislili pozorište. Prijatelju, okupi sebi slične i družite se. Videćeš koliko je to lako i lepo. Nemoj nikada više da ideš na noge gorima od sebe.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 23 Apr 2007 16:05
|
offline
- Lomova
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 23 Dec 2006
- Poruke: 973
|
stepski vuk ::Zato ja uživam u radu sa klincima. **be se njima da li je festival, takmičenje ili gostovanje u nekoj nedođiji. Bitno je da se igraju na sceni, zezaju sa vršnjacima posle i da se negde ide. Nepravda ih pogađa čitavih 17 sekundi, posle toga se sećaju samo provoda ili nečega što su improvizovali na sceni. Tako i ja s njima.
Da,i bas zato mi je to bio najlepsi zivotni period.
Kasnije krenu neke druge stvari,druge nepravde,druge ali ipak iste samo te sa godinama drugacije i na drugo mesto udaraju!
Naj naj najlepse je od svega kada se svi sakupimo(a rastrkali smo se po ovoj malenoj Srbiji neki i po svetu )u nasem gradu,otvorimo svesku sa fotkama(koje nas genijalni reditelj cuva i dan danas)i onako staracki(kao da nam je po 70 godina)evociramo uspomene.
Ili dodjes u radionicu da pogledas sta se to novo radi a neko te predstavi kao:Ovo je nas stari clan,ajde sada da cujem jedno: zdravo!I u momentu 50 klinaca,jakih glasova jos ne formiranih urlikne ZDRAVO!!!
Najezim se svaki put,ne zbog toga sto me oni pozdravljaju vec zato sto ne mogu da se smanjim i ponovo dozivim to u cemu oni sada uzivaju.
Ali to je valjda bol odrastanja !
|
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2007 16:10
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Lomova ::stepski vuk ::Zato ja uživam u radu sa klincima. **be se njima da li je festival, takmičenje ili gostovanje u nekoj nedođiji. Bitno je da se igraju na sceni, zezaju sa vršnjacima posle i da se negde ide. Nepravda ih pogađa čitavih 17 sekundi, posle toga se sećaju samo provoda ili nečega što su improvizovali na sceni. Tako i ja s njima.
Da,i bas zato mi je to bio najlepsi zivotni period.
Kasnije krenu neke druge stvari,druge nepravde,druge ali ipak iste samo te sa godinama drugacije i na drugo mesto udaraju!
Naj naj najlepse je od svega kada se svi sakupimo(a rastrkali smo se po ovoj malenoj Srbiji neki i po svetu )u nasem gradu,otvorimo svesku sa fotkama(koje nas genijalni reditelj cuva i dan danas)i onako staracki(kao da nam je po 70 godina)evociramo uspomene.
Ili dodjes u radionicu da pogledas sta se to novo radi a neko te predstavi kao:Ovo je nas stari clan,ajde sada da cujem jedno: zdravo!I u momentu 50 klinaca,jakih glasova jos ne formiranih urlikne ZDRAVO!!!
Najezim se svaki put,ne zbog toga sto me oni pozdravljaju vec zato sto ne mogu da se smanjim i ponovo dozivim to u cemu oni sada uzivaju.
Ali to je valjda bol odrastanja !
Da nismo mi to , kahm, kahm, malo patetični?...
|
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2007 16:23
|
offline
- Lomova
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 23 Dec 2006
- Poruke: 973
|
Sirius ::
Da nismo mi to , kahm, kahm, malo patetični?...
Ne ne ne daleko bilo,pu pu pu...to je... neko rece-kontrapunkt!Zavaravanje protivnika
|
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2007 21:46
|
offline
- Pridružio: 12 Apr 2007
- Poruke: 183
- Gde živiš: na ivici
|
Nedavno smo proslavili godišnjicu postojanja trupe. Došli moji klinci od pre desetak godina, svi završavaju "neke" fakultete. Ne mogu vam opisati taj osećaj. Patetično? Moguće, ali je tako. Učinilo mi se da nisam džabe toliko godina radio. Nakratko.
Dosadilo mi je da me sažaljivo i podsmešljivo gledaju na ulici, bivši dileri i šverceri, sada ugledni biznismeni i donatori kulture, pa sam pomislio - Bože, u pravu su. Pa, šta ja radim u pozorištu i to još, amaterski, a život prošao pored mene. Oni na Maldive, ja među prašnjavim kostimima. Tako ti i treba! To mišljah, a onda dođoše klinci negdašnji klinici, sada ljudi. Ispričasmo se, smejasmo se, prisećasmo se. Patetično? Sigurno.
|
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2007 21:56
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
stepski vuk ::Nedavno smo proslavili 20 godina postojanja trupe. Došli moji klinci od pre desetak godina, svi završavaju "neke" fakultete. Ne mogu vam opisati taj osećaj. Patetično? Moguće, ali je tako. Učinilo mi se da nisam džabe toliko godina radio. Nakratko.
Dosadilo mi je da me sažaljivo i podsmešljivo gledaju na ulici, bivši dileri i šverceri, sada ugledni biznismeni i donatori kulture, pa sam pomislio - Bože, u pravu su. Pa, šta ja radim u pozorištu i to još, amaterski, a život prošao pored mene. Oni na Maldive, ja među prašnjavim kostimima. Tako ti i treba! To mišljah, a onda dođoše klinci negdašnji klinici, sada ljudi. Ispričasmo se, smejasmo se, prisećasmo se. Patetično? Sigurno.
Ova žaokica na račun patetike bila je upućena g.dji Lomovoj, pošto ona i ja vodismo nedavno na toj temi jednu lepu diskusiju. Izvini što su tvoja iskrena osećanja potkačena kao kolateralna šteta Nisam mislio na tebe, a obuhvatio sam citatom oba navoda. E, sad ostaje da se Lomova istutnji, ali s njom ću već nekako da izadjem na kraj Inače, potpuno se pridužujem tvojoj izjavi. Ne žalim ni jednu sekundu koju sam proveo na sceni i iza nje...
|
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2007 23:17
|
offline
- Pridružio: 24 Feb 2007
- Poruke: 117
- Gde živiš: Tamo gde je sve po mom...
|
Pozdrav svima! Bavim se pozorištem skoro 20 godina, i vrlo mi je prijao vaš osvrt na čari amaterizma. Imala sam sreću da igram u ono vreme kada su amaterska pozorišta bila brojna i jaka širom SFRJ. Nezaboravni su dani koje smo provodili na festivalu u Trebinju i spavali u kasarni... Posle se završni republički festival preselio u Vranje (SRJ), a kasnije, ako se ne varam u Kulu, gde je uvek i bio republički.
Profesionalni angažman doneo je neke nove stvari, i nedaće i zadovoljstva, ali onaj zanos, energija koja se ne meri novcem, čista ljubav prema svemu što je u vezi sa pozorištem, sve to je vredno, nezaboravno...
Pregledala sam vašu prepisku i imala bih mnogo šta da dodam o raznim stvarima, da prokomentarišem glumce, reditelje, tekstopisce koje ste pominjali... Za početak, izdvojila bih Lj. M. kojeg poznajem još iz vremena kada je bio mlad i nadahnut reditelj. On, Miroslav Benka i Ivan Hansman, bili su tri slovačka reditelja koji su skoro istovremeno zablistala, pre svega u vojvođanskim pozorištima. Sve njihove predstave imale su svojevrsnu estetiku, promišljenost, neobična i zanimljiva rešenja. Svaki od njih bio je ipak vrlo, vrlo različit. Ljuba se isticao po svom sugestivnom radu sa glumcima, po sposobnosti da mu glumci bezrezervno veruju, jer su bili nadahnuti njegovom ogromnom energijom i napunjeni neverovatnim količinama opravdanja za svaki postupak ili reč, rešenjima za svaku nedoumicu. To jeste bilo vrhunsko zadovoljstvo, sa malo sam takvih reditelja ikada kasnije sarađivala. Vrhunski proizvodi koji se i danas pamte (neki se pominju i ovde među vama) su "Put za Nant" somborskog, ili "Rodoljupci" kikindskog pozorišta, kao i čuvena "Hasanaginica" za koju je Sonja Damjanović dobila Sterijinu nagradu. Iako se u tom periodu bunio protiv svih nepravilnosti, šema i drmatora u pozorišnom svetu, na žalost i on sam je kasnije postao žrtva i rob institucija. Odavno već nije napravio ništa što bi bilo vredno pažnje. Poslednje sam gledala "Kengure" Pozorišta mladih, koji su bili toliko prosečni da je to bilo zastrašujuće. Rečju, šteta...
|
|
|
|
Poslao: 23 Apr 2007 23:31
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
@Darstellerina,
Dobrodošla!! Dodaj ovde još nekoliko uzvika pošto smo bili na istim mestima, no verovatno u različito vreme. Trebinje, Prizren (susreti drugarstva), Vranje, Kula...Svi počnu kao amateri, a šta se kasnije dogodi s tom ljubavlju, gde se ona i kada pretvori u rutinu, e to je , rekao bih, pitanje koje ovde svi prećutno odgonetamo...Još jednom, drago mi je što se naš svet ovde proširuje, a tema je počela skoro iz ogorčenja (razočaranja) što se ovde malo ili ni malo ne govori o pozorištu; pa evo - govorimo, bogu hvala...
|
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2007 12:30
|
offline
- STELA_NOIR
- Počasni građanin
- Pridružio: 16 Apr 2007
- Poruke: 705
|
stepski vuk ::
Dosadilo mi je da me sažaljivo i podsmešljivo gledaju na ulici, bivši dileri i šverceri, sada ugledni biznismeni i donatori kulture, pa sam pomislio - Bože, u pravu su. Pa, šta ja radim u pozorištu i to još, amaterski, a život prošao pored mene. Oni na Maldive, ja među prašnjavim kostimima. Tako ti i treba! To mišljah, a onda dođoše klinci negdašnji klinici, sada ljudi. Ispričasmo se, smejasmo se, prisećasmo se. Patetično? Sigurno.
Daleko je od patetike...vise tragicno
Sistemi vrednosti otisli su u tri lepe...ali...Tu nastupamo mi!
Neki od tih klinaca pukli bi po savovima da nisu uleteli u Svet igre,pozorista...ovako su za sva vremena,sto neko rece, pelcovani kulturom,smislom..
Dopuna: 24 Apr 2007 12:30
i opet bih pre medju prasnjave kostime...nego na Maldive sa polusvetom
|
|
|
|
Poslao: 24 Apr 2007 16:00
|
offline
- Pridružio: 12 Apr 2007
- Poruke: 183
- Gde živiš: na ivici
|
Ma, nisam se ja ni naljutio, ni smatrao prozvanim. To je moj dijalog sa samim sobom koji često vodim samo drugim rečima. Ta reč - patetika - me ponukala, pa sam ispalio sve kao iz topa.
Pozdrav Darstellerini.
Inače, ne bih znao da li da otvaram novu temu ili da ovde pitam, ali me zanima vaše mišljenje o savremenim dramskim piscima kod nas.
|
|
|
|