pozoriste

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sirius, hvala na dobrodošlici! Mislim da ni na jednu drugu profesiju rutina ne deluje tako pogubno kao na glumu. Tanka, ali jasna linija razdvaja zanatliju od umetnika. Ako se emocije i stvaralačka energija zagube negde na tom putu, bolje je potražiti drugi posao. I mislim da bi bilo dobro da svaki budući glumac može da iskusi amaterizam, koji je esencija čiste volje i enuzijazma, pre nego što zaigra negde za prvi honorar. Tada je aplauz tako velik, tako dovoljan... Sreća je u samoj igri, u radu, u posvećenosti, i srećni su samo oni glumci koji to zadrže tokom celog svog profesionalnog bavljenja glumom. Na žalost, u najvećem broju slučajeva, ljude vodi želja za parama, slavom, nagradama, lična promocija u kojoj je pozorište samo sredstvo, a cilj je neprestano zadovoljavanje sujete. Otuda žal za starim vremenima kada je bilo milina raditi sa ljudima koji su tu samo zbog ljubavi prema pozorištu.
@STELA_NOIR i stepski vuk, slažem se. Ja nikada svoju mladost, a provela sam je mahom među prašnjavim kostimima, ne bih menjala ni za jednu drugu. Fantastično je kako pozorište može da obuzme mlado biće, kako mu daje šansu da istražuje, da raste, da se menja, da živi uzbudljivo jer je adrenalin zagarantovan, da uči zato što je zanimljivo saznavati nešto kroz igru... Čak je, po meni, mnogo zdravije od mnogih drugih aktivnosti kojima se mladi posvećuju. Sport je, naravno, dobar izbor, ali se tu znanja ograničavaju na ista pravila, na iste igre, samo sa drugačijim rezultatima, lopta u rupu, lopta iz rupe... Pozorište te tera da razmišljaš, da misliš o svom telu, pokretima, snalaženju u prostoru, o svom glasu, o emocijama i svojim i tuđim, tera te da stvari sagledavaš iz najneobičnijih perspektiva, da umeš da pitaš, da nudiš rešenja, da sarađuješ, da budeš i partner, i prijatelj, da budeš misionar, vizionar, savetnik, da budeš zabavljač, da budeš spreman na sve, da umeš da se snađeš u trenutku, da budeš čovek kojem nije problem da se uvek ceo daje na procenu suda javnosti. Da li je to dovoljan razlog da se neko odrekne Maldiva? Pa, naravno! Lepo je putovati, ali koliko samo glumac ima prilike da putuje igrajući na jednoj istoj sceni celog života! I ne samo to, on može biti gde želi i sve što poželi, biti ptica, i žena, i muškarac, i Rus, i Kinez, pa i bivši diler na putu ka Maldivima... Pozorišta su najzanimljivija mesta na svetu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Darstellerina

Citat: Pozorišta su najzanimljivija mesta na svetu.

Ne postoji ni jedan jedini društveni poredak, formacija, religija, uredjenje, stranka, bilo šta, što bez prekida traje 27 vekova - kao pozorište. To nas nauče na prvom času produkcije. Niko takvim kontinuitetom ne može da se pohvali, pa čak ni ratovi. Odgovor zbog čega je to tako jeste neverovatno jednostavan: na obavezi publike da udje kada im vi kažete da počinje predstava, a da izadje kad hoće...i da se ne vrati. Na toj sankciji počiva trajnost pozorišta. Niko publiku ne može da natera da gleda ono što joj se ne dopada. Predstava počinje u 20 pa izvolite...Ako valja, ljudi će ući. Ako ne valja - neće. I gotovo. Šta je rešenje ? Borimo se za publiku, idimo joj u susret kako bi lakše ušla u pozorište...Pomerimo vrata ka njoj ako treba i kad treba.
Kod nas na produkciji postoji pravilo koje kaže: ''U organizaciji se sve planira da do uspeha dodje , ali sam uspeh ne planira se nikada...inače bi repertoari pozorišta bili dosadni skupovi listova kalendara''.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je tačno. Scena je kao magnet privlačna vekovima unazad. Ima u tome nečeg ritualnog, neko kolo energije koje neprekidno poziva ljude da se njome bave sa svih strana, i kao učesnici, i kao posmatrači. I svi imaju utisak da je ta energija lično njima namenjena. Fluid koji se uspostavlja među svim prisutnima čudo je, i količina tog čuda je u stvari najbolji pokazatelj uspeha predstave. Ne postoje merne jedinice koje bi pokazale njegov intenzitet, kakvu tačnu meru, ne postoje neka utvrđena pravila koja bi dovela do sigurnog stvaranja tog čuda. Njega ima, ili nema, bez obzira na to koliko je tekst dobar, glumačka ekipa sjajna, saradnici iskusni... Otuda se uspeh ne može planirati, ali otuda i večna zapitanost stvaralaca kako da ga izazovu, kao i potreba gledalaca da budu tim čudom okrznuti.
Sa druge strane, kada je reč o tome da je pozorište spremno da "pomeri vrata" ka publici "ako treba i kad treba", osudila bih pokušaje jeftinog, tezgaroškog namamljivanja publike na predstave koje više liče na puko pričanje viceva i prizemnih pošalica. Nervira me kada su neke kolege spremne se da tako bezrezervno upuste u rasprodaju svog talenta, uglavnom na osnovu toga što im se ime pročulo na televiziji, u kakvoj seriji, reklami, ili kvizu... Takvi glumci zaboravljaju da im profesija nalaže društvenu angažovanost u smislu promovisanja kulture, a ne mogućnost da na brzinu namaknu neke pare, podilazeći najnižim ukusima. Srećom, pozorište je uvek bilo jače, i uvek je dovoljno ljudi spremnih da svojim angažovanjem, očuvaju njegovo dostojanstvo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Darstellerina,
Dobrodošla!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Darstellerina
Citat:Sa druge strane, kada je reč o tome da je pozorište spremno da "pomeri vrata" ka publici "ako treba i kad treba", osudila bih pokušaje jeftinog, tezgaroškog namamljivanja publike na predstave koje više liče na puko pričanje viceva i prizemnih pošalica. Nervira me kada su neke kolege spremne se da tako bezrezervno upuste u rasprodaju svog talenta, uglavnom na osnovu toga što im se ime pročulo na televiziji, u kakvoj seriji, reklami, ili kvizu... Takvi glumci zaboravljaju da im profesija nalaže društvenu angažovanost u smislu promovisanja kulture, a ne mogućnost da na brzinu namaknu neke pare, podilazeći najnižim ukusima. Srećom, pozorište je uvek bilo jače, i uvek je dovoljno ljudi spremnih da svojim angažovanjem, očuvaju njegovo dostojanstvo.

Naravno, na takve nisam ni mislio mada , ima vremena, doći će i to na dnevni red: novokomponovano pozorište i glumci koji su prodali dušu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

STELA_NOIR, hvala! Tako sam srećna što sam vas pronašla...

Sirius, možda i ne vredi trošiti reči, jer pravo pozorište je više nego zahvalna tema, mada ko zna, možda i treba razmišljati i o takvima, da bi se razlike između umetnika i jajara još više iskristalisale...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Darstellerina ::STELA_NOIR, hvala! Tako sam srećna što sam vas pronašla...


Takodje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::E, sad ostaje da se Lomova istutnji, ali s njom ću već nekako da izadjem na kraj .
Prepodobna Lomova da se istutnji...
Darstellerina ::To jeste bilo vrhunsko zadovoljstvo, sa malo sam takvih reditelja ikada kasnije sarađivala. Vrhunski proizvodi koji se i danas pamte (neki se pominju i ovde među vama) su "Put za Nant" somborskog, ili "Rodoljupci" kikindskog pozorišta, kao i čuvena "Hasanaginica" za koju je Sonja Damjanović dobila Sterijinu nagradu. Iako se u tom periodu bunio protiv svih nepravilnosti, šema i drmatora u pozorišnom svetu, na žalost i on sam je kasnije postao žrtva i rob institucija. Odavno već nije napravio ništa što bi bilo vredno pažnje. Poslednje sam gledala "Kengure" Pozorišta mladih, koji su bili toliko prosečni da je to bilo zastrašujuće. Rečju, šteta...
Pa gde si ti bila do sada...dobro nam dosla i jos bolje i uvek raspolozene nas nasla
Gledala sam Hasanaginicu,moram priznati da je podela mogla biti i srecnija(izuzev Milije Vukovica, Ksenije Jovanovic i Sonje),ipak mi se Krivokapic nikako ne uklapa sa svojim smekersko-ulicno-modernim fazonom u lik i delo Hasan Age(Hasanage ).Prva postava takodje sa Sasom Petronijevicem kao Pintorovicem..hm,ipak mi se cini da Pintorovic ne bi trebalo da bude toliko lucidan,skoro budalast!Cujem da je to preuzeo kasnije Jugoslav iz Zrenjanina i verujem da je to bilo bolje i prihvatljivije doneseno.
Eto koliko je vremena proslo od te predstave(9 cini mi se) a ja se i danas secam jedino Milije kao Jusufa,njegove savrsene dikcije,baritona,mirnih fantasticnih resenja,sama njegova pojava,harizma koja nadvlada sve ostale na sceni tako da Krivokapic i Sonja(po nekad)deluju kao decica u poredjenju sa njim.
Secam se i nekih kutija,zuto,drap boja,jesenje atmosfere.
Predstava dobro postavljena,jasna,cista,precizan mizanscen a opet...nesto tu fali...sta!?Po malo emocija ali ne prenaglasenih(@Siriuse citaj pateticnih)po malo verovanja da su oni zaista to sto bi trebalo da budu,po malo dramaticnih scena od kojih ces se najeziti da bi ti se kasnije urezale u pamcenje za ceo zivot.
Kazem dobra predstava..ali zasto svakoj dobroj mora uvek jos samo malo da fali da bi bila nezaboravna!A nezaboravne su retke!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stepski vuk ::
Inače, ne bih znao da li da otvaram novu temu ili da ovde pitam, ali me zanima vaše mišljenje o savremenim dramskim piscima kod nas.

Mislis na nekog konkretno...ili uopsteno ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uopšteno. Ja imam taj problem da starije pisce više volim da čitam, pa ne znam da li je do mene (a verovatno jeste) i ne mogu da se prilagodim savremenim viđenjima pisanja ili smo u deficitu sa lucidnim dramskim piscima. Normalno ima izuzetaka, pa kao takve vidim Molinu Udovički Fotez, Mirka Stojkovića, Miomira Petrovća, Zoricu Simović, Miomira Petrovića, Aleksandra Novakovića...