pozoriste

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Video sam dosta pozorišta koja su ponikla iz amaterskih družina, ono što sam hteo reći je da su plaćeni (od strane opštine), zaposleni, a ostale su neke manjkavosti specifične za amatere.
Jedino je kikindskom pozorištu uspelo da postanu ugledno provincijsko pozorište koje je poteklo iz jake, jake amaterske trupe.

Dopuna: 27 Apr 2007 9:34

Mnoge jake amaterske trupe su postale loša profesionalna pozorišta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Paraćinsko pozorište ima veoma dugu tradiciju, i konstantan kvalitet koji opravdava njihovo postojanje. Čak je i paraćinska publika uz njih odnegovala svoj ukus i potrebu za pozorištem, pa je milina igrati za njih. Oni jesu amateri, ali se može reći da su poluprofesionalno pozorište, kao i mnoga druga u zemlji, po organizacionom smislu, znači imaju stalno zaposlene ljude, upravu, organizaciju, a za glumce nisam baš sigurna. Tako je i u Kraljevu, Vranju... Neki od glumaca koje poznajem su zaista amateri, i bave se nekim drugim poslovima. Primer Kikinde pokazuje kako se trud ponekad, eto, i isplati. Saradnja isključivo sa profesionalnim saradnicima, rediteljima, scenografima, kostimografima, kompozitorima, i sl. donela je rezultate, podigla nivo igre, ujednačila ansabl na vrlo visokom nivou, pa je uzlet bio i očekivan. "Preljubnici" su bili ključ koji je otvorio vrata profesionalnih festivala, pobrali su nagrade, opravdali poverenje, i eto... Sa druge strane, jeste gužva na ovom malom geografskom prostoru, po pitanju profesionalnih pozorišta. Provincijska pozorišta moraju voditi, ponekad i uzaludne trke sa Beogradom, koji je u velikoj meri autističan, i sam sebi dovoljan. Teško je nametnuti se, opstati, iznalaziti pare za tekstove, reditelje koji neće da se bez ogromnih honorara mrdnu iz prestonice, teško je na festivalima biti bolji jer se publika vrlo lako vezuje za tv ili filmska prepoznatljiva lica, bez obzira na kvalitet... Lavovska je to borba, vrlo često unapred osuđena na neuspeh ili "zamalo" uspeh... Desi se da ponekad neko istrči celu trku kao Sombor, ili Kikinda, sami, na svojim leđima, sa svojim ansamblom, mada su češći primeri da provincija, upravo iz tih razloga, angažuje malo izvikanije glumce, ne bi li dobili šansu da uopšte uđu u konkurenciju za festivale, ne bi li, makar na taj način, skrenuli pažnju na sebe. U poslednje vreme, mnoga pozorišta imaju svoju Femu, ili Živku-ministarku iz Beograda. To je skoro smešno, ali i tim damama je izgleda potrebno da dobiju šansu da je igraju, pa makar i izvan Beograda. To je valjda neki trip glumica u zrelim godinama, nadam se da neću zapadati u takvo nešto... Nema verovatno pozorišta koje nije dalo šansu "slavnima" da ih poguraju, i to za velike pare, čula sam i za primer Niša koji se isprsio za onog, nesrećnog, Ivana Bekjareva, Kruševac to redovno radi, Vršac ima svoju, a i Kikinda svoju Femu... Od svega je dobro što provincijska pozorišta zapošljavaju mlade školovane glumce za koje nema mesta po Beogradu, pa samim tim podižu i svoj kvalitet, a i njima daju šansu. Ima ih i u Subotici, Zrenjaninu, Subotici, Vršcu, Kikindi, Pirotu, Leskovcu... Dešava se veoma često da im okrenu leđa zbog prve "tacne" u kakvom beogradskom pozorištu, ali i to je očekivan rizik.
Zato je možda bolje realno proceniti mogućnosti kuće, sredine od koje zavisi, i baviti se pozorištem na način koji neće štetiti nikom, nego donositi dobro ljudima koji se njime bave, nevezano za to da li su za to plaćeni ili ne.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stepski vuk

Citat:Mnoge jake amaterske trupe su postale loša profesionalna pozorišta.

Potpisujem od reči do reči.
Dodajem tome kraći istorijat, za one koji to nisu učili ili slušali o tome:
Tzv. revolucionarnim zakonima odmah posle Drugog sv. rata u našoj zemlji formirana su profesionalna pozorišta u svim većim mestima , shodno tadašnjoj kulturnoj politici koja se u potpunosti oslanjala na sovjetski model organizacije. Tada su amaterska pozorišta (pa čak i diletantska) preko noći ukazom postajala profesionalna , te su tako i glumci-amateri postajali profesionalci. Neki od njih su imali sreću i da se školuju, a neki da odu na kakve-takve kurseve.Mnogi nisu ni tu šansu dobili - nego ljuta praksa, pa šta bude...A bilo je sledeće: ne bi se kamarati odrekli tog modela da on nije previše koštao i da nije došlo do razlaza sa braćom. Početkom pedesetih doneta je odluka o reorganizaciji pozorišta koja su pala na teret gradova u kojima rade, tako da su mnoga gotovo trenutno ugašena. Ostala su sva ova koja i danas rade (kako rade, vidimo i znamo; od nemila do nedraga, od danas do sutra, od jednog do drugog rukovodstva. Naravno, ali naravno - čast izuzecima). Očigledno je da je u kolektivnoj pozorišnoj svesti ostao šablon, model stvaranja takvog pozorišta gde se smatra logičnim da dobro amatersko pozorište, malo pojačano i reorganizovano može da preraste u profesionalno. Naravno, to samo u glavama politikanata i komesara za kulturu u provansi.. I kod nas, povremeno, nekom gigantu teatrologije padne na pamet (pošto ne mogu da kažem da taj nešto zamisli) da ''pravi'' profesionalno pozorište pa ga surova pozorišna i tržišna stvarnost brzo od toga odgovori. Izgleda da je nekim ljudima potrebno da se svaki put sapletu o isti kamen, ili da svaki put zveknu glavom u zid da provere da li je tvrd...a tvrd je, i to prilično.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Preporucujem predstavu "Ljubav itd." na maloj sceni u BDP-u, ovoj predstavi predhodi predstava "Troje" i ona mi se svidela, ali mi je bolja "Ljubav itd." Po mom misljenju nije neophodno da odgledate "Troje" da biste gledali ovu predstavu, sve ce se razjasniti tokom druge predstave...
Posebno mi se svidela gluma Danijele Stajnfeld-nisam imala prilike da je ranije gledam, osvezenje je gledati neke nove ljude na sceni...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Darstelina ::. Znaš, Sonja je tada bila na samom početku, i imala je ogromnu frku zbog onog skidanja, ako se sećaš onih zavoja oko grudi, iako su grudi bile prikazane kao simboli materinstva, a ne erotike. Otuda možda njena nesigurnost, jer, znam to i po sebi, teško je izdići se, i da ti je baš svejedno što se skidaš (naročito prvi put, ha, ha...). Jeste Milija bio maestralan, posebno u odnosu na Krivokapića, kojeg ni inače baš ne podnosim, a koji je imao neshvatljivih problema sa dikcijom, pa je više nešto kao "mudro" mrmljao, nego govorio, ali Sonja je s razlogom pored njega ličila na "detence" što kažeš, jer je to zaista i bila. Možda si u pravu za Petronijevića, ali iskreno sumnjam u Jugoslava. Nije on kriv, dobro je on dete, znaš, on nikad ne kasni na probe, prvi nauči tekst, ma, zlatan je, ali me neeervira, sav je nekako štreber, savesno se trudio da nauči da glumi... Možda sam bezobrazna, ali jače je od mene... Ne znam da li si gledala "Punjene tikvice" Sanje Domazet, u izvođenju kikindskog pozorišta, a u Majerinoj režiji.
Znam zasto je Sonja bila takva bas iz tog razloga nisam ni htela da pominjem to skidanje koje je zaista bilo sa ukusom odradjeno,nimalo vulgarno i na mestu.Verujem da je to problem sa kojim se tesko izlazi na kraj narocito kada imas otezanu okolnost da si gostujuci glumac.
Petronijevic je inace za tri klase bolji od Jugoslava,gledala sam ga u mnogo predstava ali je on(a nije sam kriv za to)zbog mnogo obaveza poceo da ulazi u neke svoje fijoke,pogubio se na relaciji fakultet-pozoriste i krenuo negde van svojih mogucnosti.To je bio Pintorovic pun energije,nezustavljiv,brz..ali opet nekako van teme,van svih kao da je sa nekog drugog sveta..bio je sam u kolektivnom cinu.
A za Jugoslava sam se slatko ismejala...da,bas je takav kako si ga i opisala jos mu samo fali kosuljica sa kragnicom i dzempercic
Ne nisam gledala Tikvice.
Zao mi je sto nisam u prilici zbog dodatnih obaveza da se vise druzim sa vama...ali proci ce opsadno stanje vraticu se ja u top formi pa da raspalimo dalje.
Pa dobro bre @komi sta je sa tobom,cas te ima cas te nema?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Lomova- Ok, vrednice, čekamo te...
@trag- Igra Danijela i u Amadeusu. Pored Kičića, Ejdusa, obrati pažnju i na Pekića, jako je zanimljiv...
@Sirius- Ok, moja je teza upravo to da treba tačno proceniti mesto kojem kuća pripada (amaterizam ili ne), i kako najbolje funkcioniše. Svakako nisam mislila da treba "glavom kroz zid" jurišati na nešto. Kikinda možda, samo kao izuzetak, potvrđuje navedeno pravilo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Darstellerina

Citat:@Sirius- Ok, moja je teza upravo to da treba tačno proceniti mesto kojem kuća pripada (amaterizam ili ne), i kako najbolje funkcioniše. Svakako nisam mislila da treba "glavom kroz zid" jurišati na nešto. Kikinda možda, samo kao izuzetak, potvrđuje navedeno pravilo...[/quote]

Razumeli smo se. To jeste osnova dobrog planiranja i organizacije. Točak (vodja rok grupe Samostalni muzički ansambl Kraguevac-SMAK) mi je svojevremeno o tome pisao. Rekao mi je: ''Nisam hteo da snimim prvu ploču dok nisam bio siguran kako ću da snimim desetu''.
Tako je i u pozorištu. Tako je svuda. Ako ima pameti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Točak je to trebao glasnije reći...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Darstellerina ::Točak je to trebao glasnije reći...

Zbog ovakvih rečenica visim na forumu .

Bio je on glasan, no znaš kako kažu Kinezi: ''Nikada ne raspravljaj s budalom...Ljudi ,možda, neće uočiti razliku''. Njemu je njegovi pameti bilo dovoljno da napravi legendu srpskog roka i da to i ostane.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad bih ja da se još malo raspitujem o Točku, ali nije mesto...
Razmišljati na taj način možeš samo kad samospoznaja uradi svoj maksimum. Često sam bila zapitana nad tim da li dovoljno koristim mogućnosti svog poziva, šta je karijera u stvari... Vezana sam duboko za svoju pozorišnu kuću, i profesionalno i emotivno. Imam prilike da se zaista i u potpunosti bavim pozorištem. Srećna sam. Ispunjena. Vredi li onda potrčati za ponudom za kakav film ili seriju? Ne osuđujem one koji to učine, filmofil sam i sve to je sjajno, ali ja pripadam pozorišnom svetu, i moje najveće zadovoljstvo je kad otvorim novi tekst i otpočnem traganje... To što sam igrala i igram u meni je, ne jurim ja karijeru, ona je uvek sa mnom. To je potpuno nerazumljiv stav za mnoge moje mlade kolege...