pozoriste

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se mene tiče, ne razdvajam ga od "Hasanaginice". Tu su negde- pata karta.

Ostaše još dve...onu najbolju za kraj, pa tako dođe na red "Švabica" nedovršena pripovetka Laze Lazarevića ispod čije se adaptacije i režije potpisala Ana Đorđević.
Možda bi mi utisak bio drugačiji da sam sedela malo bliže, ali pomenuh da su mi ovog puta zbog prepune sale, domaćini samo mogli obezbediti mesto na balkonu i to u trećem redu.A odatle se čak i obrisi lica gube.
Svejedno, "Švabica" na čelu sa Marijom Vicković postavlja mnogo pitanja: o nama, kao narodu, o toj Evropi i prihvatanju, moralnim dilemama na koje nismo( ili jesmo zbog svesti o osudi) prisiljeni, a sve kroz tragičnu ljubavnu priču dvoje mladih.
On je Miša Maričić, student medicine u Berlinu, a ona Ana Gutjar- Nemica, ćerka vlasnika pansiona u kome on boravi. Nezaobilazno prisustvo Rusa, Nemca( studenti takođe), njene drugarice sa jedne strane, i Mišine patrijarhalno vaspitane sestre sa druge.
Scenografija je stilizovana: zavese i bezbroj stolica čijim nas premeštanjem reditelj dovodi naizmenično u Berlin ili Valjevo. Stolice su sedmi i pasivni partner u ovoj postavci, koji pokrenut na određeni način doprinosi glumcima da iskažu, i pomognu nam da prepoznamo njihova stanja. Iako je to vrlo dobro rešenje, nakon polovine predstave stalno pomeranje i škripanje u pojedinim momentima počinje da smeta.
Nejteži deo posla imala je Marija Vicković jer vreme događanja( time i njen karakter) samo po sebi ograničava u pokretu i primorava je na svedenost. Ali takav zadatak je izazov i ona je u tome bila više nego dobra. Upečatljiv slom nakon raspršenih snova u kome je prigušene emocije dovela do maksimuma, čine me razočaranom što je ova devojka ostala bez Joakimove nagrade.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Je li to jedino razočaranje?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne vuci me za jezik, stari, rekoh već na prethodnoj strani da mi je pomalo bila dosadna predstava, ali se ogradih zbog neuslova.
Nije loša kao Ministarka, ali je razvuuučena, a Radovan je bio sklon nekim neopravdanim pauzama.
Svetla tačka je i Nebojša Milovanović, ostali su manje- više bili, čini mi se, opterećeni i osećali se ograničeno u mizanscenu koji je sveden.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lomova ::Svetla tačka je i Nebojša Milovanović...
A, pa ja tu "Švabicu" moram da odgledam, dosadno - nedosadno bilo.

Javljam se samo da prenesem zadovoljstvo zbog čitanja prikaza predstava sa Joakim festa. Sledeće sezone neću izbijati iz pozorišta

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pridružujem se impresijama...ja i ovako ne izbijam iz pozorišta. Samo još i našu dragu Lomovu da vidimo na sceni, gde bi nam bio kraj...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Utata Sirius, tebe nisu pohvalili kad si se bavio prikazima sa vašeg festivala.
Dobro, jeste tuzor, ali on se ne računa jer ste vi pripadnici mafije. Zna se ko kome čuva leđa.
Gospođicu jelkicu7, prvi put vidim. Stoga se zahvaljujem na pohvalama, i delim simpatije prema dotičnom Nebojši. A sledeću sezonu ne morate da čekate, imate već...(pih, sinoć je bila "Švabica") 02.06. (Op, gospodine Ristanovski ovo je neki znak. Moj rođendan ) u 19 i 30 na rasporedu N. pozorišta jednu lepu predstavu.
Uhu, eno Šopalovića 28. ovog meseca, na sceni "Bojan Stupica".
Kad budem dolazila objaviću na "prijateljima" vest i obezbediću karte u prva tri reda. Nemo' da ne čujem bar 3 aplauza na otvorenoj sceni.

Za mafiju-

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da vidimo i to čudo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I tako dođosmo do čuda od predstave " Derviš i smrt".
Eh, kud će mi duša kad oni koji nisu gledali odgledaju, pa zaključe da je predstava prosečna, ako ne i dosadna.
Kako da bude dosadan taj prelepi roman, citat do citata, i to u Mihizovoj dramatizaciji?!
Ono što ovu predstavu čini posebnom je čistoća pokreta, preciznost cele ekipe, detalji koji i najmanju ulogu čine živom i što je najvažnije zaokruženom. Kad uz jedinstvene Mešine misli dodam odlične glumce i još boljeg reditelja- mogu se samo zahvaliti svima što su me podsetili iz kojih se razloga bavim ovim poslom. I ako je bilo logično da na kraju ustanem i povičem "Bravo", ostala sam u sedećem položaju plačući.
Ne znam, možda je to toliko uticalo na mene samo zato što prepoznajem glumačka i rediteljska rešenja, ali i nije- gledala sam lica ljudi dok smo izlazili iz sale, slušala taj aplauz koji je trajao 5 puta duže nego inače.
'Ajd' da probam da budem objektivna i složim se sa Draganom Bošković :
Citat:Nikola Ristanovski, u naslovnoj ulozi je bio prvi među jednakima, jer čitava predstava pokazuje kako je raskošno srpsko glumište.
Da je ista podela bila pod malo slabijom rediteljskom rukom, sigurna sam da ne bi radila kao sat, zato što se vidi da je ovo predstava u kojoj se glavni čovek bavio svima njima. A to je danas tako retko, jer reditelji odustaju onda kad osete da taj neko ne može ili neće.
Promene između scena su genijalno rešene, drugačije ne bi ni mogle biti jer bi se narušio taj sklad i ritam. Time nas Egon podseća da savršenstvo nije samo glas, tekst, pokret i nešto emocija. Tu su oni davno zaboravljeni zvuci, usklađena tišina i sitne fizičke radnje jasno određene.
Onaj koji ostaje na sceni, zaustavlja se ili lagano pomera na dogovoreno mesto, dok se uz škripu vrata pod punim svetlom pojavljuje nova grupa koja nastavlja tamo gde se stalo. Nema privatnog hoda, niti bespotrebnih zamračenja( sem vidljive svetlosne promene pri ulasku Derviša baletskog igrača) u kome se tehnika gura sa akterima trudeći se da što pre postavi sve na svoje mesto. Sve teče i teče i teče...
Koraci inspektora koji odzvanjaju smenjuju se sa zvonjavom telefona...ili tamničar koji zvecka kašikom, srče supu, čangrlja limenom činijom...ili ton kopče na sekretarovoj tašni koja nikako da se otvori...i još mnogo toga- muzika zvukova.
Ili detalji: izuvanje cipela na tri mesta ( ako sam dobro izbrojala). Glumci različiti a tereta se oslobađa svako na svoj način. Jasno je kakva je Kadinica samo pogledom na način iz kojih izlazi iz obuće, a to važi i za Sekretara. Prebačen sako preko ramena, čučeći položaj, cigareta- Uhoda. Ta tašna čija kopča ne radi i to baš u rukama sekretara silnog. Peškir i sređivanje nogu- sudija...
Svega je mnogo da bi se nabrojalo a taman toliko da se ne pretera kao u "Brodu za lutke".
A Ristanovski, heh, kažu da i mi imamo Nurudina ali se ipak ne mogu složiti s tim.
To je čovek koji je pao s Marsa jer govornu radnju savladava na vrlo neobičan način.
Ima sve što treba, i logičke akcente, i blokove, i jasno podeljene misaone delove, ali kod njega sve nekako ide, i ne zaustavlja se. Nema tačke, nema pada u intonaciji niti naglog porasta, pravi školski klimaksi i anti klimaksi, neosetni a ni preko čega ne pretrčava. Plivanje po mirnoj vodi. Uz to, poseduje prirodni unutrašnji mir kojim odiše ne samo na sceni već i u trenucima opuštenosti na razgovoru sa stvaraocima.
Citat:LUDUS:Kako nakon rada u Beogradu upoređujete dve glumačke škole?
Ristanovski: Jedna je bolja, druga je tačnija.

I neću da vas davim više.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Očigledno da smo gledali istu predstavu . Jedino što se ne bih složio sa ocenom da je bio ''prvi među jednakima''. Nisu oni ostali jednaki s njim, ni pod razno. Mogu da budu srećni što im je dao povod da mu se približe, da grebu da ga stignu, da budu dobri timski igrači, a da su bili jednaki - jedino između sebe. On je klasa po sebi i tu zbora nema. Zašto sam u to toliko siguran? Zato što sam ga već gledao , zato što si ti tako ocenila i zato što ga je beogradska pozorišna čaršija dočekala na nož. Najpouzdaniji znak da vredi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stvarno vas je zadovoljstvo čitati, draga Lomova i Siriuse. Skoro nikad se ovde ne oglašavam zato što sam poslednjih godina zapostavila pozorište, jednostavno ne stižem. Ali vaši prikazi predstava (kao i Siriusove kritike filmova u drugom Forumu) su istinski homage pozorišnoj umetnosti i majstorima glumišta.