MyCity kviz - Da li vam je poznato ovo umetničko delo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tačno,Tamtitam izvoli

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajme, samo mesec i nedelju dana kasnim!
Izvinjavam se, stvarno sam potpuno zaboravila.
Kad se ovako sta desi, slobodno neka neko nastavi, nemojte cekati lenje bube i zaboravke.


Evo jedan zadatak, za letnju skolu i vrednice
(sami nastavite ako pogodite, ja sam na putu pa necu moci da potvrdim)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Jul 2010 2:11

Sesšu Tojo, Pogled na ... moje transkripcione moći se tu završavaju. View of Amanohashidate

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


A sad - pitanje!



Slika je deo ktitorskog portreta, na kom se nalazi 55 članova jedne vladarske porodice. Šta god da napišete o slici - iz koje je zemlje, koja porodica je u pitanju, iz kog je preioda - ako je tačno, usvojiće se kao odgovor.

Dopuna: 20 Jul 2010 23:08

Ispala sam iz štosa, izgleda da je ovo malo teže nego što sam imala nameru da bude.

Na slici su tamo neki Vlasi.
A prezivaju se isto kao jedna vizantijska carska dinastija. Umetnik je inače autor prvog autoportreta u istoriji rumunske umetnosti, i u slikarstvu je najznačajniji predstavnik jedne epohe koja je obeležila umetnost i kulturu Oltenije, ali i mnogo šireg balkanskog prostora. Eto.

Dopuna: 22 Jul 2010 17:20

Prvu Mutu, najznačajniji predstavnik epohe Brankoveanu, crkva Sveta tri jerarha u Filipešti di Padure,
ktitorski portret sa pedeset pet članova porodice Kantakuzin.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Jedno lakše, ako neko hoće da nastavi, ne morate čekati moju potvrdu odgovora :

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Krivi toranj u pizi(Eng. Leaning Tower Of Pisa)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pošto je odgovor bio brz, stiže i potvrda.
Tako je, čuveni krivi toranj, zapravo zvonik ili kampanil bazilike u Pizi. Počeo je da tone i pre nego što su ga dovršili, u 12. veku.

Citat:The tower began to sink after construction had progressed to the third floor in 1178. This was due to a mere three-metre foundation, set in weak, unstable subsoil, a design that was flawed from the beginning. Construction was subsequently halted for almost a century, because the Pisans were almost continually engaged in battles with Genoa, Lucca and Florence. This allowed time for the underlying soil to settle. Otherwise, the tower would almost certainly have toppled. In 1198, clocks were temporarily installed on the third floor of the unfinished construction.
In 1272, construction resumed under Giovanni di Simone, architect of the Camposanto. In an effort to compensate for the tilt, the engineers built upper floors with one side taller than the other. This made the tower begin to lean in the other direction. Because of this, the tower is actually curved.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Mcrule, nastavljaš.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je stvarno bilo preterano lako
E oko ovoga mozda se treba malo pomuciti,a mozda i ne(kako za koga)




Dakle navesti sta je to i gde se nalazi
Good luck

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Valjda se ne dele packe za zakasnele odgovore.

Erih Mendelson, Ajnštajnova kula u Postdamu 1920-21.

Piter Gej, Vajmarska kultura ::Među najsamosvesnijima od ovih arhitekata bio je Erih Mendelson koji će izgraditi neke zapažene zgrade u vajmarskom razdoblju, među njima i zgradu Universum bioskopa u Berlinu iz 1927, i Šokenovu robnu kuću u Šemnicu, 1928-29. Mendelson je insistirao na tome da arhitekta mora da ujedini ono što je on nazivao analizom i dinamikom, razumom i nerazumom: "Između ove dve krajnosti, racionalnog i iracionalnog, kreće se moja priroda, život i rad." "Nema sumnje", pisao je svojoj ženi, "osnovni činilac je funkcija, ali funkcija bez čulnih premisa ostaje obična konstrukcija. Više nego ikad, zalažem se za program pomirenja" u kome su udruženi lepota i korist. "Oboje je neophodno, oboje se moraju pronaći." Upotrebljavajući pogodan hegelijanski izraz aufheben, koji znači istovremeno uzvišeno, ukinuto i očuvano, Mendelson je mislio da su u dobroj građevini svi dualizmi aufgehoben, isto onako kao što su "aufgehoben u svakom organizmu, stvorenju i umetničkom delu". Iako mlad i nepoznat, Mendelson je 1920. godine, izgradio opservatoriju i astrofizičku laboratoriju, Ajnštajnovu kulu. On ju je projektovao, rekao je, iz nekakvog nepoznatog poriva, puštajući joj da se pojavi iz "mistike koja se nalazi oko Ajnštajnovog univerzuma". Kada je Albert Ajnštajn prošao kroz zgradu on je izrazio svoje odobravanje jednim jedinim, pravim epitetom - "organski".

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ jelkica7 ne dele se naravno
Osim toga cekam vec evo 10. dana na odgovor i niko ga nije znao ali naravno ko ce drugi znati ako ne ti

Dakle tacno,postavljas pitanjce

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ko čeka dočeka. Hvala mcrule.



Nije Predić, ali jeste _ _ _ _ . Očuvano je oko dvesta njegovih portreta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

KNEŽEVIC Uroš - Bildnis einer Schwester von Stevan Petrovic Knicanin (1807-1855)

Урош Кнежевић (Сремски Карловци 2. јануар 1811. - Београд 21. октобар 1876.) припада оној плејади српских сликара који су поставили темељ сликарству у Србији.

Citat:Његова личност и његово дело тесно су повезани са културном историјом Србије у XIX веку. У еволуцији кроз коју је пролазило ново српско друштво уметност је имала своју улогу, у почетку незнатну а после све већу. Урош Кнежевић је био један од ретких сликара из Аустроугарске који су остали у Србији. Он је тиме у неку руку везао своју личну судбину за судбину нове српске државе. Да Србија у то време није била погодан терен за уметност и уметнике види се по томе што се мали број сликара у њој задржао. И сам Кнежевић имао је тешких дана. Па ипак он се навикао на ту нову средину, снашао се у њој и заволео је. Од 1834 он је пратио развој србијанског грађанског друштва са којим се при крају и идентификовао. Због тога он заузима засебно место међу сликарима тога времена.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]