offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
jelkica7 ::tuzor ::Stiže straaaašno.
Vlada Veličković, Raspeće, 1997.
Ма, где ли само нађе овог ужаснутог & трепћућег? 
Тачно, наравно! Владимир Влада Величковић, наш Парижанин, и његово дело из циклуса Распеће Христово. Ево како песник Љубомир Симовић приказује слике овог циклуса:
Citat:Међу тим сликама масакрираних и деградираних људи појављују се и бројне Величковићеве реплике - варијације, студије, анализе, реинтерпретације - Гриневалдовог "Распећа". Тако учестало цитирање и варирање Гриневалдовог ремек-дела није само омаж великом мајстору. Није тешко претпоставити да је Величковић Гриневалдово "Распеће" изабрао зато што је оно, у сликању Христовог мартирија, реалистично до натурализма, то јест зато што ништа не ублажава и не улепшава, што је сликано без компромиса, и зато што му, као такво, омогућава да сажме и резимира, и да најпрецизније изрази, драму коју и сам слика без ублажавања, улепшавања и компромиса.
Занемарујући остале ликове са полиптиха цркве у Изенхајму, Величковић се усредсређује на оно што му се чини суштинским: на Христов изранављени торзо, на ране, на главу крунисану трновим венцем, на длан прободен клином. Варирани у различитим кадрови-ма, ти детаљи су толико наглашени, и толико драматизовани, да избијају у први план, тако да све оне црне и црвене слике, са псима, пацовима и гавранима, и са свуда расутим вешалима и распећима, на крају видимо само као позадину из које, као средиште и врх те драме, израста распети Христос.
. . .
Да ли би овај свет могао још једном да разапне онога који долази да га спасе?
Да ли се овакав свет може спасити?
Да ли овакав свет уопште вреди спасавати?
Да ли тај још једном распети и од свега уморни Христос може још једном да искупи све наше грехове?
Да ли се до распећа стигло зато да би од њега, још једном, све почело, или да би се на њему, у мукама, без наде у Васкрсење, све дефинитивно завршило?
http://www.galerijauzice.org/0611velickovic.htm
И још нешто, што објашњава везу са делом Матијаса Гриневалда:
Citat:Prateći trag civilizacijske agresije Veličković stiže do Hristovog Raspeća, do greha kojim su svi ljudi dubinski i sudbinski povezani, a živeće u ljudskom rodu večno. Mislimo da zato Veličković priziva sećanje na Matthias Grünewald-a i njegovo veličanstveno "Hristovo Raspeće". Ovim reministencijama, svesnom integracijom sa prošlošću, Veličkovićeve slike postaju žarišta u kojima vreme i prostor zadržavaju svoje univerzalne dimenzije, poništavaju kolebljivost prolaznosti. Zašto je Veličković odabrao baš M. Grünewald-a? Dela tog umetnika severnjačke renesanse sadrže mnoge poznogotičke elemente i on je "najuznemirenijim stilom što ga je ikad slikarstvo upoznalo, izrazio bolne zanose i vizionarske užase srednjovekovnih mistika" (G. Bazin). Pored toga njegovo delo nosi "realizam koji ide do brutalnosti u crtanju i boji" (L. Trifunović). Grünewald-ov dramski krešendo, i sve što on nosi, je najviše odgovarao ekspresionističkoj prirodi Veličkovićeve umetnosti. Naravno, Veličković ne radi direktan citat, ne kopira čuveni original, već stvara svoju interpretaciju. Apsorbuje podsticaje sa predloška i asimilira ih u sopstvenu kreativnu invenciju. Saobražava ih potrebama svoje vizije, svoja osećajnosti, sa uporištem u ovom vremenu. Tako se recimo Grünewald smatra najvećim Nemačkim koloristom, a Veličković svoje kompozicije "Hristovog Raspeća" utapa u boje noći i puni oporom, ekspresivnom likovnom materijom. Zatim menja uglove posmatranja "Raspeća" i kompoziciju preoblikuje, domišlja i prilagođava svojoj imaginaciji. Dalje, izdvaja fragmente koje smatra, likovno i simbolično, za najudarnije (zakovana šaka, trnov venac, izranavljen torzo...), pa ih slika kao posebne kompozicije.
http://www.artmagazin.info/index.php?option=com_co.....;Itemid=31
http://en.wikipedia.org/wiki/Matthias_Gr%C3%BCnewald
"Застрашена" Јелкице, изволи! 
|
Još krupniji kadar otkrio bi filigransku obradu kamena u Otenu. Jedan od najlepših primera romaničke skulpture.
