|
|
Poslao: 10 Dec 2010 17:20
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Тачно, Александре, заштитниче/бранитељу људи! И мене ухватила ова етимологија, па не пушћа! А презиме Малајмаре ми, 'нако етимолошки, зазвучало баш "ликовњачки".
Добар одабир линкова, и интересантан податак о месту уприличења прве самосталне Јованове изложбе.
Александре, изволи!
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Dec 2010 13:58
|
offline
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 871
- Gde živiš: Chimneys
|
Bravo Jelkice!
Da, to je bio Konjović, sa svojom "plavom fazom"
Nastavi...
|
|
|
|
Poslao: 11 Dec 2010 14:11
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2008
- Poruke: 2528
- Gde živiš: VII kat
|
Hvala!
Mislim da nije teško, takođe ovdašnji umetnik čije su slike obišle svet.
|
|
|
|
Poslao: 11 Dec 2010 16:44
|
offline
- lidzaja
- Građanin
- Pridružio: 21 Sep 2009
- Poruke: 199
- Gde živiš: KV
|
Petar Lubarda, Razigrani konji
Citat:Petar Lubarda (Ljubotinj 27. jul 1907 — Beograd 13. februar 1974), jedan od najvećih srpskih slikara 20. veka. Studije slikarstva počeo u Beogradu, nastavio u Parizu. U crnogorskom odn. srpskom modernom slikarstvu pripada mu izuzetno mesto. U ranim radovima, u kojima se oseća uticaj klasičnih majstora, njegove koloristički razvijene i poetski doživljene vizije neba i zemlje nose izraziti dramski karakter. U posleratnom slikarstvu svom delu dao je apstraktan oblik i asocijativnu sadržinu. Predmet u slici se deformisao i dobio vanvremensku širinu. Gl. dela: Zaklano jagnje (1940), Konji (1953), Guslar (1952), Kosovski boj (1953). Član SANU.
sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D.....0%B4%D0%B0
Citat:U godini kada se obeležava stogodišnjica rođenja Petra Lubarde, njegova supruga umrla je među beskućnicima, kuća gde je stvarao gotovo se ruši, a slike se rasule kojekuda...
novosti.rs/vesti/kultura.71.html:216923.....-beskucnik
|
|
|
|
Poslao: 11 Dec 2010 17:36
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2008
- Poruke: 2528
- Gde živiš: VII kat
|
Uz potvrdu odgovora moram da prokomentarišem i donji citat - tuga.
Lidzaja, izvoli!
Sijamka. :-)
http://www.blic.rs/Kultura/78801/Danas-35-godina-od-smrti-Petra-Lubarde
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/182793/Crna-Gora-je-licna-karta-Petra-Lubarde
"Lubardina umetnost živi u opsesiji neizmernosti vremena, u krugu kosmičkog smisla rađanja i umiranja, prastarih tragova i uspomena što lebde u maloj sferi svesti i senovitim dubinama podsvesti. To je lajtmotiv celog njegovog opusa posle 1950. Patosom koji razdire i emotivnom težinom on je srodan prekolobijanskoj umetnosti, čiji je užaren kosmos posejan okrutnošću elementarnih istina, fantomima života i smrti. Njega ne privlači umetnost u vremenu "savršenosti" i rafinmana, već u primarnom, arhaičnom dobu. On voli preistorijsko slikarstvo, Altamiru, crnačku skulpturu, Indiju i Okeaniju ili El Greka i Sutina neuporedivo više od Rafaela ili Pusena; nemir, patos i dramu: nije slučajno što je naslikao toliko bitaka. Iz tih slika, pod ravnodušnim svodom vremena, odjekuje krik onih koji su iščezli. Preko belih kostiju lica - kožu i tkivo pojelo je vreme, koje kroz dramatičnu pantomimu rida i nariče - bačena je crna marama, kao crna zastava. Guslar takođe nije uhvaćen u jednom trenutku bitisanja, nego u dimenzijama vremena, u obliku gromade, iz čijih škrapa izbija lelek i patnja.
Zar ovo uvođenje ideje i osećanja u ogromnost vremena nije blisko pesimističkoj filozofiji o prolaznosti, očajanju što "vreme proždire život"? Ono nije ni seta, ni tuga, ni blaga vedrina. Nikakva elegancija, lakoća, blistav virtuozitet. Lepo je shvaćeno kao ovaploćenje ekspresije, koja svojom prodornošću uvodi u idejno i emocionalno kruženje, u suštinu stvari: u svetli, plameni prostor života i borbe oivičen rubovima smrti i beskonačnosti."
Miodrag B. Protić, Srpsko slikarstvo XX veka (Ne volem baš mnogo Protića, al' 'ajde.)
|
|
|
|
|