offline
- Pridružio: 07 Avg 2008
- Poruke: 2528
- Gde živiš: VII kat
|
Jes' lapsus, ali priznajem odgovor. 
Kosta Miličević, Pejzaž sa Krfa, 1918.
Napisao je Momčilo Nastasijević u pesmi posvećenoj Kosti nakon njegove smrti. Ovo je jedan od njegovih pejzaža sa Krfa, gde je Miličević bio slikar naše vrhovne komande nakon prelaska preko Albanije.
http://www.serbianunity.net/culture/history/Hist_S.....cevic.html
http://www.ulus.org.rs/Istorijat%20ULUS-a/kosta_milicevic.htm
Dule, izvoli 
Naknadno da dodam par redova o K.M.
"Pošto je preživeo martirijum povlačenja preko Albanije - na Krfu, u zelenoj i toploj oazi mira, okružen slikarima, pesnicima i intelektualcima: Golubovićem, Sibom Miličićem, Todorom Manojlovićem, Vujaklijom, slika godinu dana, čemu dugujemo nekoliko izuzetnih platna njegove i srpske umetnosti iz ovog perioda, ponesenih, čvrstih, a ipak sistematskih, strogo artikulisanih - more, masline, čempresi, zatoni ([i[Potamos na Krfu[/i], Potamos itd.).
...
Posle tog intervala stvaralačkog sabiranja - opet surova zbilja rata - Miličević odlazi sa Krfa na položaj u selo Polnu blizu Soluna, gde se nalaze slikari vrhovne komande (Miloš Golubović, Živojih Lukić, Živorad Nastasijević i Veljko Stanojević), 'dakle kompletno društvo iz Laudanove, odnosno Dubljanske ulice'. Crta scene iz vojničkog logora, šatore i konje, vojnike i predele. Danonoćna topovska kanonada, strah od smrti i ratni užasi dokraja mu uništavaju nerve i narušavaju zdravlje, tako da se, bolestan, opet vraća na Krf, gde nastavlja jednostavno da slika položene male predele s mora, vodoravnim dugim i širokim potezima (Krf, Crkva na Krfu, Pristanište).
...
Jedan kritišar piše da Miličević rat ne voli i ne slika. 'On voli prirodu, i to na odstojanju, mirnu, zanesenu u svetlosti i u senovitosti, prirodu kako je on vidi kroz njegov osetljiv i nestalni temperament..."
...
Todor Manojlović je zabeležio "Jedan težak, turoban i - recimo slobodno - tragičan život, koji je on, međutim uspeo da shvati sa dobrim humorom i nosi hrabro, junački, pod ponekad i odviše obmanjujućom maskom večite šaljivčine i neukrotivog boema najboljeg kova. Jer, bojim se da su usred varljivog prštanja i sevanja njegovog neiscrpnog humora i njegovi najbliži pomalo prevideli, zaboravili onaj njegov toliko ozbiljan i čedan unutrašnji plamen, iz koga se, srećom i uprkos svemu, rodilo nekoliko odličnih i delikatnih umetničkih dela, ali, na nesreću, i cela gorka tragedija slikara i čoveka Koste Miličevića"
M. B. Protić - Srpski slikarstvo XX veka
|
(pu, pu daleko bilo...) - ispraviću...
)
