|
Poslao: 20 Avg 2009 16:41
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Zahvaljujem, Tamti! 
Ovu zgradu svi (verovatno) prepoznajete.
U vreme građenja, predstavljala je pravo čudo, u pozitivnom smislu. Simbolika je postignuta odabirom vrste i boje materijala, brojem kula (kubusa), specifičnim rešenjem vrhova tih kula, osnovom građevine, odsustvom prozora... Postoje dva nivoa izložbenog prostora.
Pitanje: Zgrada, arhitekte-autori projekta zgrade, simbolička sadržina idejnog rešenja i izvedenog projekta, mesto i vreme svečanog otvaranja zgrade?
 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 21 Avg 2009 16:02
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2008
- Poruke: 2528
- Gde živiš: VII kat
|
Muzej 21. oktobar u Kragujevcu.
Citat:Na ulazu u Memorijalni park izgražena je zgrada Spomen-muzeja 21. oktobar, autora arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović. Muzej je otvoren 15. februara 1976. godine. Zadatak muzeja je da istražeuje, prikuplja, čuva i kroz različite forme prezentuje građu o ovom tragičnom događaju, kao i da trajno neguje uspomenu na svoje nevino streljane sugrađane. Iako je zgrada muzeja u funkcionalnom smislu muzej, ona svojom formom predstavlja svojevrsni monumentalni spomenik sa puno simbolike. Crvena cigla asocira na prolivenu krv, 33 kule različitih ili istih visina simbolično povezuje u jedinstvenu celinu 30 grobnica u Šumaricama i 3 grobnice u okolnim selima. Muzej nema prozora što simbolično dočarava bezizlaznost situacije u kojoj su se našli ovi ljudi, brutalno osuđeni na smrt. Osnova muzeja, odnosno njegov temelj, urađena je u obliku krsta, hrišćanskog simbola stradanja.
http://www.omladinakg.org/clanci/kultura/muzej-21-oktobar.html
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Avg 2009 18:32
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Тачно, наравно.
Додајем само део реченице са Википедије:
Citat:...а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0.....0%E2%80%9C
Мој другар, архитекта, пун је хвале за личност и дело професора Ивана Антића (најпознатијег по пројекту зграде Музеја савремене уметности у Београду, на ушћу Саве у Дунав, такође заједнички рад са Иванком Распоповић). Посебан утисак на њега оставило је и решење административног дела Музеја 21. октобар, који је архитектонски одвојен али чини целину са главним објектом.
Јелкице, изволи!
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Avg 2009 20:28
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
Džejms Ensor i Fernand Knopf pripadali su grupi "Dvadeset/orica/" (De groep van XX, Les XX, The Twenty). Od početka se nisu"mirisali". Prva slika je Ensorova "Ruska muzika" (Russian Music), a druga je Knopfova "Slušajući Šumana/Slušajući Šumanova dela" (/While/Listening to Schumann).
http://en.wikipedia.org/wiki/Les_XX
http://en.wikipedia.org/wiki/James_Ensor
http://en.wikipedia.org/wiki/Fernand_Khnopff
Citat:Of the two works, Khnopff’s received much more attention and acclaim. The poet Emile Verhaeren wrote essays about it in the review L’Art Moderne. Ensor was furious, and suspected plagiarism: he’d painted Russian Music in 1881, when it had been exhibited (under another title) in the official Brussels salon. Ensor changed the title after a series of concerts in January 1885 had introduced Belgian audiences to the music of Borodin and Rimsky-Korsakoff for the first time. Listening to Schumann dated from 1883. Ensor wrote a letter of protest to the secretary of Les XX, Octave Maus, but was evidently placated, as both he and Khnopff continued to participate in the group’s exhibitions until its dissolution in 1893.
. . .
Ensor’s complaint seems absurd, to my eyes at least, owing to the many dissimilarities between the two works. This, perhaps, is only so obvious with hindsight, given the divergent trajectories of the two painters’ subsequent careers. The quickest of glances at the remaining pairs of details shown here should, I think, bring to mind chalk juxtaposed with cheese. Ensor is rough where Khnopff is smooth; Khnopff is subdued, dreamy, melancholy, where Ensor is garish, abrasive, satiric. Both artists were innovators, but Ensor, being perhaps further ahead of his time, had to struggle longer and harder for reward and acclaim.
http://www.spamula.net/blog/2004/12/
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Avg 2009 20:38
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2008
- Poruke: 2528
- Gde živiš: VII kat
|
Da, da. Moj glas ipak ide Ensoru. 
Opet otet link, izvoli tuzor
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Avg 2009 16:27
|
offline
- Pridružio: 07 Avg 2008
- Poruke: 2528
- Gde živiš: VII kat
|
Ona je Artemizija Đentileski, a on je Pjer Minjar. Predstavljena je Klio, muza istorije. 
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Ne mora ime muzeja, samo umetnik i delo.
