|
Катарина Ивановић, Жена у српском (Жена у српској ношњи, Woman in Costume).
http://www.rsrope.com/people/nena/Galerija/katarina.jpg
Citat:Како у својој књизи „Катарина Ивановић” пише Мирослав Тимотијевић, поновно интересовање за уметнички рад ове изузетне жене почело је седамдесетих година 19. века, када је Српско учено друштво (данас САНУ) почело да показује све више интересовања за своје старине у Угарској и њихово смештање у домаће музеје. Тада је Катарини и предложено да се њен сликарски опус смести у музеј у Београду и уведе у корпус националног ликовног наслеђа.
На вест да је постала прва жена у нашој историји која је удостојена почасти чланства у друштву српских академика, Ивановићева је и званично пристала на поменуту идеју, што је потврђено и њеним тестаментом.
Избор слика које је тада послала у Србију (од опуса од укупно 48 дела сачувано је 38 док је десет изгубљено и познато само посредно) прилично је сликовит, јер је не представља као никад признатог, национално свесног уметника, у чему је у младости требало да почива њена слава, већ као уметника који превазилази уске оквире етничког идентитета, стварајући на универзалним, свевременским основама. Овај потез, тумаче многи, симболично говори о њеној последњој жељи – да је у Србији упамте као признату уметницу а не као националну хероину.
Тежње Катарине Ивановић за блиском везом са Србијом испуњене су потпуно после њене смрти. Иако је преминула изван граница наше земље, данас почива у Београду. На предлог Друштва пријатеља Народног музеја, њени посмртни остаци пренети су 1967. године на престоничко Ново гробље а сећање на њу обновила је изложба коју би свакако требало да посетите.
http://www.radiooaza.com/clanak.php?id=8641
|
slika prodata)
