|
Napisano: 01 Nov 2009 18:39
Tačan odgovor tuzor, izvoli 
Dopuna: 01 Nov 2009 19:08
tuzor ::С обзиром да је Беклин умро 1901. године, када је Стеван Алексић осликао своје дело Аутопортрет у кафани (било на квизу), може бити и да се ради о својеврсном омажу преминулом колеги...
"Sasvim je moguće da je Aleksić vrlo rano imao prilike da vidi jedan od prvih, a svakako za njegovo uvođenje u svet simbolističkog slikarstva najznačajniji - Autoportret i smrt sa violinom Arnolda Beklina. Najčuveniji od Beklinovih autoportreta, nastao je u Minhenu 1872. godine, u vreme kada je slikar radio u ateljeu Franca fon Lenbaha, u doba kada je bio u naponu stvaralačke snage. Autor je sebe prikazao u trenutku kratkog predaha u radu, kako u levoj ruci drži paletu i prozračnu maramicu umrljanu bojom, a u desnoj četkicu. Glavu je zabacio prema skeletu sa iscerenim izrazom koji svira violinu. Osluškujući nemušte tonove sablasnog svirača tako predano, da navodi i samog posmatrača da oslušne, Beklin je ovim aranžmanom uspeo da uvede i zvučnu kulisu i tako uspostavi jedinstvo prostornog i zvučnog elementa. Slikajući sebe, prikazao je antitetički odnos između života i smrti, kao i značenje ovog odnosa za samog umetnika. Beklinovo lice je smireno i puno snage, tako duboko svesno života koji buja svud oko njega, da ne dopušta sablasnom da u njemu probudi melanholiju. Sama tema smrti kao metafore prisutna je u Beklinovom delu tokom čitavog stvaralačkog perioda ovog autora. Pojavljivanje ove kompozicije na izložbi Umetničkog udruženja, u vreme kada je naslikana, donelo je autoru ogromnu slavu. Aleksić je mogao da je vidi u Minhenu tokom svojih studija, preko reprodukcija, ili da je upozna kroz rasprave drugih umetnika. U svakom slučaju, slika je na njega ostavila izuzetno snažan utisak, jer je u njoj našao motiv koji ga je inspirisao u daleko većoj meri nego što se Arnold Beklin kasnije bavio njime. Naime dok sam Beklin ovu vrstu autoportreta nikada više nije ponovio, Aleksić je decenijama varirao sintagmu samrtnog svirača, skeleta i lobanje u različitim aranžmanima i kontekstima, razvijajući njena simbolička značenja (i pojedine likovne komponente) kroz dva paralelna, komplementarna, ali samosvojna niza, ponekad joj radikalno menjajući značenje, ali gotovo uvek polazeći od alegorijske situacije, to jest ikonografskog obrasca koji je utemeljilo Beklinovo delo."
Jasna Jovanov, Stevan Aleksić
Beklin je uticao na Aleksića, ali u tolikoj meri da je poklapanje godine Beklinove smrti i nastanka jednog od Aleksićevih brojnih autoportreta pre slučajnost nego omaž Aleksića svom uzoru. U pitanju je usvajanje ikonografskog obrasca i snažna identifikacija sa njim.
I Lovis Korint (takođe bio na kvizu), umetnik minhenskog kruga, ima jedan autoportret sa skeletom, ali donekle drugačijeg značenja.
|
