Problemi linuks sistema na desktop mašinama (i šta realno očekivati)

• 1Ovo se svidja korisniku: Brok
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma gde tamo da postavim to pitanje, nisam ni ja toliko lud..

Znam da bi se svi bunili ali to je zato što gledaju samo u svoje dvorište. Realno, RHEL zanima samo RHEL. Debijan zanima samo Debijan, Slek zanima samo Slek, Suse zanima samo Suse i to je realnost. Niko ne gleda širu sliku i zato nema šanse da se to desi. Ako se pogleda šira slika, šta bi linuks i sve distribucije dobile dugoročno gledano, to se nameće kao jedino logično rešenje. Bilo bi malo čudno u početku ali posle godinu ili dve niko se više ne bi ni sećao. Najveći problem je u sujeti i ništa drugo. Zašto je bitno da li će recimo Firefox biti .deb, .tgz, .rpm..? Jel radi, jel stabilan i pouzdan? Koga briga..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@rapha
Unifikacija paketa ima smisla samo ako bi svi radili pod "jednim krovom". Zašto bi RH usvojio deb ili debian rpm format? Čemu bi to vodilo? Ničemu. Došlo bi do opšte pometnje zato što bi više filizofija morao da spojiš u jednu. Arč korisnici, recimo, nedovoljno razbijaju izvorne pakete na više malih dok ih debian razdvaja "u sitna crevca". Svako ima svoju viziju i zato i neće doći do unifikacije. Sujeta nema veze sa tim i ako bi se gledala šira slika, postoji mnogo bolja budućnost za nove programere i to tako što će oni moći da ubace sve opcije koje imaju deb, rpm, tar.gz paketi itd. Razmisli malo o tome: ukoliko imamo mnogo alternativa, vremenom će se pojaviti programi koji će prvobitnu ideju implementirati na pravi način. Kada kažem "pravi način", mislim na razumnu upotrebu resursa, dodataka i razumno programiranje.

Uzimimo za primer Tiny Core distro. Oni su uzeli koncept upravljačkog panela, dodali su svoje opcije i predstavili nam to putem alternativnog grafičkog interfejsa (ono mi deluje kao TK ali ne bih da grešim dušu). Slitaz e drugi primer: tim je napisao menadžer paketa u bash skoljci. Jedna obična skripta koja može većinu stvari koje menadžeri paketa na velikim distribucijama mogu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@djura

Možda, ne znam. Moje mišljenje je drugačije. Generalno, mislim da je nešto bolje ako je unificirano. Izjednačeno i istovetno. Mislim da su tako veće šanse da se dobije na ozbiljnosti. Ako ništa drugo, više neće biti naziv "kupusara".

Tačno je to što pričaš, zašto bi RHEL prešao na .deb i to potpuno potvrđuje ono što sam ja rekao, da im je bitan samo RHEL. Ovako, mislim da bi programeri bili više skoncentrisani na manji broj stvari.

Dalje, svako tu ima svoju viziju. Čak i neka one-man-show X distribucija ima neku svoju viziju. Iako tu distribuciju koristi 10 ljudi (možda) na celoj planeti.. Mislim da sve distribucije zajedno (pričam o desktop delu) imaju premalo korisnika da bi cela priča bila fragmentisana.
To me podseća na ljude koji se tuku za dobra mesta na brodu koji tone. Kada konačno potone džabe ti dobra mesta. Samo ujedinjeni mogu da pariraju Vindozi i Meku na desktop polju. Ako ostane kao i do sada nikada se neće odmaći od tog 1%. Mada i to nekome odgovara..

• 3Ovo se svidja korisnicima: rapha, klodovik, iCho
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prava je šteta što sam u zadnje vreme okružen programima koji su striktno vezani za Windows (da ne kažem - zavise od Windowsa). Čak su i neki servisi pisani da im se pristupa isključivo preko Internet Explorera, sa odgovarajućim instaliranim Security sertifikatima.

Ovo su samo neki od brojnih primera zavisnosti od Windows platforme.
Smatram da će situacija biti bolja za Linux u zavisnosti koliko bude "sposoban" da privuče "pare", tj. razvojne timove koji bi videli svoju šansu da ostvare profit na Linuxu.

A ako to bude, situacija bi se znatno promenila. Mislim da bi situacija bila slična kao što je sada slučaj sa Androidom. Imali bi smo neki "repo" sličan Google Play sa koga bi mogli preuzimati razne open source, ali i kupiti komercijalne aplikacije.

Onda bi se postavilo pitanje filozofije cele te priče.

"Para vrti gde burgija neće", to je moto koji želim da predstavim u ovoj priči. Ako bi se našao neki mudar način da se pare uvuku u igru, brzo bi se povećao i market share i došlo bi do prosperiteta.

Ukoliko nemamo većih novaca u igri, i ako se bude "živelo" od kako donacija tako hobi programera/volontera/entuzijasta, stanje će biti slično kao i sada - začarani krug će ostati identičan (mali broj korisnika <--> nezanimljivo developerima / proizvodjačima hardware-a).

• 1Ovo se svidja korisniku: klodovik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je poenta. Lepo napisano. A da bi se desio "Google play" formati paketa moraju da budu isti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dakle, neophodno je da imaš pare i svet će ti biti pod nogama? (relativan) neuspeh Canonicala se svodi na šta tačno onda?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:(mali broj korisnika <--> nezanimljivo developerima / proizvodjačima hardware-a).

Pored ovog, Caonical ga je malo ukakio i sa Unity-em, po mom misljenju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče hardvera, trebao bi... ko bi tu bio najrelevantniji, recimo Linuks Fondacija ili kernel.org (ili zajednički), da donese jedan standard koji bi se odnosio na hardver, i za koji bi se uradila jedna dooobra marketing kampanja.
Ideja bi se odnosila da hardver koji se prodaje ima standard za Linuks, što bi drugim rečima značilo da će sve hardevrske komponete raditi pod Linuksom, i precizno navedeno od koje verzija kernela taj hardver ima podršku, najpre mislim na upravljačke programe. Tipa ako je u pitanju računar desktop/laptop/netbook/tablet manju nalepnicu sa oznakom kernela (npr. L3.1), ili ako je u pitanju manja hardverska komponenta recimo u ima tu napomenu u manual-u.
Ovo nije teško da se sprovede u delo sem kampanje koja bi "naterala" proizvođače hardvera da prihvate ovaj Linuks standard, naručito ako se uzme u obzir da se Linuks na korisničkom nivou u svetu koristi nešto tek preko 1 posto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Brok
Neki uređaji imaju tu oznaku. Par veb kamera, tastatura, bežičnih miševa itd. ima te podatke i imao sam priliku da to vidim. Ne piše mnogo detalja (nije ni neophodno pisati point izdanja recimo) ali osnovne informacije da. Nema ni smisla da stoje tačne verzije kernela kada postoje problemi sa samim API-ijima koji se još uvek menjaju i samim tim remete rad drajvera i ko zna čega još pa samim tim drajveri za kernele 3.11, 3.12 i 3.13 rade ali verzija 3.15.2 ne radi zato što... (zapravo nije ni bitan razlog, činjenica je da ne radi). Dakle, treba da se promeni situacija sa programima i okruženjem oko jezgra kako bi drajveri mogli da rade 20 verzija unapred i unazad. BSD je to rešio bolje pa tamo drajveri rade pa rade. Načuo sam od korisnika i da solaris (i opensolaris i derivati) još bolje rešavaju pitanje drajvera i da tamo jednom napisan drajver radi uvek i u svakoj verziji. Zašto je onda ovo nemoguće u linuks sistemima? Previše opcija pa ne znamo gde da krenemo?


@ThePhilosopher
Ali Canonical ima poveću bazu korisnika i ima novce. Zar tvoja izjava, o tome da ti trebaju novci da bi se burgija vrtela, nije primenljiva ovde? Zašto je tako?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne mora to da bude kako sam ja napisoa da piše tačno verzija kernela, ali znaš šta sam hteo da kažem.
Mada, od toga nema ništa, iz razloga koji sam neveo.
Da je tržište veće, stavljali bi nalapnice i gde treba i gde ne treba.