Ručno particionisanje diska za Desktop instalaciju Linuksa

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dodao bih da za mašine sa malo rama nije preporučljivo postavljati swappiness na 0 ili 1. Neophodno je koristiti veću vrednost.

Na Dellu Inspiron 1018 sa 1 GB rama na kome je instaliran Xubuntu 15.04 je vrednost od 10 bila najefikasnija. Ova mašina ima malo rama, ali ima i spori disk (5400 RPM) pa je potrebno odrediti odgovarajući balans. Ali viđao sam da poneki uopšteno preporučuju 10 za mašine sa "malo" rama (1 GB i manje ako se ne varam, za više od 1GB isti izvor preporučuje 5). Međutim, nisam video jasan postupak na osnovu koga je nastala ova brojka. Ako je nastala iz ličnog iskustva ona može, ali i ne mora biti optimalna. U svakom slučaju na ovoj mašini je sistem zaista najbolje radio kada je swappiness postavljena na 10.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stara navika zaborava nema! Kod mene je kao na Windows-u: 1. Boot - System Reserved
2. Root - C:
3. Home - D:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tražim pomoč u istalaciji Linux Mint Mate poslednja edicija.

Nikako mi ne uspe ručno kreirati root particiju i nemogu nastaviti sa instalacijom. Nema root opcije tamo gde se ručno (u meniju) kreira particije, ako u pišem "root" ručno kao label, neće da se kreira kao root particija več kao obična primarna particija.

Kreirao sam 4 particije,
- swap particiju (4 GB)
- primarnu particiju (30 GB) kojoj sam u label upisao root
- primarnu particiju (60 GB) kojoj sam u label upisao home
- te produženu particiju od ostatka tvrdog diska da mi služi za backup kao u windowsima D:

Jel treba to upisati u terminalu?

• 2Ovo se svidja korisnicima: klodovik, jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vratio sam ti poruku kako bismo razjasnili par termina.

Ručno particionisanje nije neophodno za instalaciju Linuks Mint. Štaviše, to je preporučeno samo naprednim korisnicima koji znaju šta rade.

Root particija je obična particija. "Root" nije njena vrsta, već svrha. Zove se "korena" zato što se na Unix sistemima fajlsistem grana. Root je prvi nivo grananja. Nove particije ili diskovi se dodaju ("montiraju") na putanju na root particiji (recimo /media/cdrom ili /run/media/korisnik/uuid). Ako se i prikazuje kao poseban disk u grafičkom okruženju, to je više logički prikaz.

Kad je u pitanju klasični (ne UEFI) bios postoji ograničenje broja particija. Ograničenje je 4 particije. Ovo se obično zaobilazi tako što se se poslednja particija na sistemu proglašava "proširenom". Na toj proširenoj particiji se kreiraju takozvane "logičke particije". A ono "primarna" označava samo da je u pitanju jedna od 4 fizičke particije. Ne govori o njenoj vrsti ili svrsi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rešio sam za instalaciju naime najnovija verzija Linux Mint ima drugačije oruđe kod instalacije za manipulaciju diskova nego je to na prijašnjim verzijama. Pa sam gotovo jedan sat lutao, dok se nisam snašao - trebalo je samo kliknuti desno dugme miša da dobiješ mogučnost mountain peeka.

Sad ima jedno pitanje. Hteo bi da odredim deo diska (produžena particija 4, 151 GB) za skladištenje podataka (Storage ili backup). Kao što su fajlovi od Open Office, PDF, jpg, mp3... koji če se koristiti na linux kompu i na windows kompjuterima. Kako da formatišem taj deo diska (particiju) na linux kompu, EXT4 ili NTFS?

Evo kakvo je trenutačno stanje:


Neka me netko popravi ako shvatam pogrešno.
- root (/) u tu particiju se instališu isključivo sistemski fajlovi linux OS
- home (/home) u tu particiju se instališu programi koje rade na OS linux, npr. Adobe, Corel... i mape juzera (npr. Documents, Video, Music...) koje se kreiraju tokom instalacije Linux
- naredne particije se opciono kreiraju prema željana korisnika

• 1Ovo se svidja korisniku: jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I NTFS i EXT4 bi trebalo da rade ok. Samo da bi Windows video ext4 moraš da instaliraš odgovarajući drajver. FAT32 je nekad bio izuzetno popularan. Može se i dalje koristiti. Kompatiblinost je u najvećem delu odlična bez obzira na OS.

Generalno bilo šta od ta tri bi trebalo da radi uz manja podešavanja, a problemi bi trebalo da budu retki.

Ako planiraš da ti ta particija bude i "Home" pod Linuksom, onda je preporučljivo da to bude ext4. Ako ne, onda je totalno svejedno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo, treba imati na umu ograničenje u veličini fajla na FAT32 koje je, ako se ne varam, 4 gb.

• 1Ovo se svidja korisniku: hazmaju
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo da napišem ovde nešto vezano za Asus EEE PC 701 (2007). Ova verzija je dolazila sa Celeronom na 900mhz, malim SDD-om od 4 GB i 1 GB rama.

Malo sam eksperimentisao. Odlučio sam da ne napravim swap particiju, nego swap file i zatim postavim swappiness na 1. Nisam opširno testirao, ali u ovoj kombinaciji sa 1 GB rama to radi ok.

Testirani OS je bio Salix sa Xfce-om. Od drugih stvari, tmpfs je bio montiran u ram.

Ali morao bih još da ga testiram. Jedna stvar koju bih možda probao je zswap.

• 3Ovo se svidja korisnicima: hazmaju, Sale.S, Brok
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidim da ste svi nekako... da kažem "nezainteresovani" za particionisanje, i odlučujete se za manje/više klasičnu raspodelu.
Ja sam do skoro imao swap i LVM sa thin provisioning, particije za /, /home, /var i /srv koje su sve bile veličine celog diska tako da je svaka mogla da raste dok je bilo mesta. Uz to sam povremeno pravio i snapshote / i /home particija.
Sada je situacija slična, s tim da umesto LVM i thin provisioning koristim BTRFS particiju i subvolume za svaku particiju.