|
Poslao: 04 Jul 2011 23:15
|
offline
- Kerber
- Počasni građanin
- Pridružio: 25 Mar 2004
- Poruke: 816
|
Ubaci u jedan pdf temu i onu o najčešćim greškama i dobiješ pivo od mene 
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 13 Jul 2011 16:06
|
offline
- rank
- Ugledni građanin
- Pridružio: 30 Avg 2010
- Poruke: 329
- Gde živiš: Tu negde u okolini
|
Sta napisati a ne pokvariti ovaj post.
Izuzetan clanak.
Suvisno je da ovde nesto pisem, ali eto morao sam i javno da pohvalim.
ThePhilosopher 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Jul 2011 16:43
|
offline
- vdjjethro
- Ugledni građanin
- Pridružio: 23 Jul 2011
- Poruke: 353
- Gde živiš: Karlsdorf
|
Svaka čast na odličnom i racionalnom tekstu.
Koristim linux osmu godinu. Najpre sam koristio Mandrake 10.0, kasnije Mandrivu i PCLOS. Sa Ubuntuom sam od 7.10 ali u većem delu sam bio na Mintu kao i sad.
Sebe ipak smatram početnikom koji se sam snalazi i ima neke svoje fazone.
S obzirom da sam dosta i često instalirao multiboot, ne samo dualboot, mogu navesti par stvari koje bi početnicima trebalo uključiti u uputstva:
1. Vraćanje GRUB-a, sada obe varijante i za GRUB1 i za GRUB2 - pre svega varijante sa Live CD-om
http://wiki.ubuntu-rs.org/Vra%C4%87anje_grub-a
http://wiki.ubuntu-rs.org/Grub2
- ovo je jako čest slučaj traume za osobe koje su još tesno vezane za windows i razlog za dizanje ruku kada pomoć potraže od windows operatera koji nema pojma o linuxu.
2.Načini podešavanja redosleda podizanja sistema
3. Trebalo bi nešto više praktičnih detalja, predloga, saveta, iskustava, dati o organizaciji particija na disku.
- na ovo bi se mogli nadodati učesnici foruma koji koriste dual ili multi boot
4. Objasniti redosled instalacije na čistom disku. Koji sistem se prvo instalira ...
5. Postupak particionisanja i mount-ovanja particija tokom instalacije, jer je to najlakše i najkvalitetnije uraditi tada.
6. Naknadno mountovanje, pre svega kada se preinstalira windows i kada se u linuxu poremete informacije o particijama. Isto važi i ako se ima više linuxa na kompu, mada se to odnosi na naprednije korisnike.
Navedeni postupci su tesno vezani za sam tok i posledice instalacija i preinstalacija računara sa više sistema i bilo bi jako korisno da prate Vaše izvrsno uputstvo.
Na kraju trebalo bi dati i par predloga šta naknadno instalirati što bi olakšalo početničke intervencije, i par programa koji se češće ne nalaze u instalacionim paketima nego što ih ima. Ovo bi svakako moglo da se dopuni sa pojedinačnim predlozima forumaša.
Kod prve grupe programa mislim na mc tj. Midnight commander, a može i fr odnosno Filerunner, za mnoge intervencije iz terminala uz pretpostavku znanja kako pozvati iz terminala tekst editor.
Iz druge grupe programa izdvojio bih qBittorrent, k3b, amarok, SoundConverter, VLC, UNetbootin, Geeqie, naravno i wine, uz priznanje da ovde ima subjektivizma.
P.S.
Ovo pismo sam hteo da uputim kao privatnu poruku ThePhilosopher-u, ali s obzirom da to nije moguće, neka Administrator ovo pismo prenese i potom obriše. Hvala.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Jul 2011 17:51
|
offline
- hazmaju
- Elitni građanin
- Pridružio: 08 Jul 2006
- Poruke: 2182
- Gde živiš: Beograd
|
Lepo što imaš konstruktivne kritike, ali većina stvari koje spominješ obrađene su i više puta u raznim temama na forumu. Možda ne bi bilo loše objediniti ih, ali pored tutorijala i čitanja, stimulišemo korisnike da postavljaju pitanja, kao što se bavimo individualnim problemima na koje korisnici nailaze.
Što se tiče posta, nema razloga da se briše. U slučaju potrebe i predloga za dopune, možemo ovde da se dogovorimo.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 26 Jul 2011 21:29
|
offline
- vdjjethro
- Ugledni građanin
- Pridružio: 23 Jul 2011
- Poruke: 353
- Gde živiš: Karlsdorf
|
Na objedinjavanje i mislim.
Tačno je da su mnoge stvari obrađene više puta, ali ovo je prilika da se sistematizuju u jedno izuzetno kvalitetno uputstvo, a ne da ih satima sklapamo iz komada.
Skockati jedno uputstvo koje će uvesti novog korisnika bez šokova i gubljenja nade u krotkost linuksa.
Sa druge strane pružiti par informacija svima onima koji bi možda instalirali linux prijateljima, a da ubrzo ne ispadnu nestručni i nepouzdani za dalje.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2011 14:29
|
offline
- vdjjethro
- Ugledni građanin
- Pridružio: 23 Jul 2011
- Poruke: 353
- Gde živiš: Karlsdorf
|
Ja sam imao u vidu nešto kao uputstvo koje se može odštampati i koristiti.
Ali potrudiću se da učestvujem u radu.
Kada čovek prvi put kupi komp i to novi obično nije spreman da isprobava već pihvata šta mu serviseri dobavljača serviraju. Taj će teško na linux.
Drugačija je situacija kada se u kući pojavi novi komp, a stari još šljaka. Taj metuzalem ili istrošeni dr No name, već je spreman za linux.
Zašto?
Razlog je jednostavan, sve ono za šta vam, u windowsu, treba jača mašina u lindži radi na kompjuterskim ragama. Ali, početnicima ipak bolje pašu novije verzije linuksa jer su više automatizovane i podešene. Tu je problem rešiti paradoks, ali uvek treba težiti novijoj linuks verziji ako je mašina nosi.
Najčećši slučaj je komp na kojem je bio XP, a Win7 ne može. Pravi kandidat za dualboot!
Na 256MB RAMa odlični su Ubuntu i njegovi derivati verzije 9.04 (kod mene u školi u starom kabinetu na dualboot XP+Ubuntu 9.04: 1,2GHz procesori, 256 MB RAM, 32MB grafička). Verzija 9.04 je nešto manje zahtevnija i od njenih prethodnika iz 2007-08.godine. PCLOS 2009 takođe kandidat aza stare mašine (odlično radio na mašini - 400MHz procesor + 256MB RAM + grafička 64MB, jedini problem bio je reprodukcija dvd koncerata, kod dvd filmova problem je zanemarljiv).
Noviji Ubuntu i PCLOS 2010 zahtevali su ipak više memorije, ali na 512 MB RAMa bez problema rade Ubuntu verzije 10.10. Nisam testirao 11.04 na ovim mašinama.
Od Ubuntu/Debian grane distribucija za starter varijantu predlažem Linux Mint.
Generalno, Mint i PCLOS su najprilagođeniji početnicima, mada to kažu i za SUSE koji nisam toliko koristio da bih davao sud o njemu.
Na USB butabilnim mašinama preporučujem "linux za poneti" - Macpup525 veličine 150MB, na USBu od 256 možete ga instalirati i koristiti bilo na kom kompu i bilo gde, a ako imate USB od više GB sa macpup instalacijom to je već mašinčina.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2011 14:50
|
offline
- Brok
- Moderator foruma
- Mihajlo Bogdanović
- Linux driver - fighter - warrior
- Pridružio: 04 Maj 2005
- Poruke: 3259
|
U vezi stavke
6 Struktura direktorijuma i specifičnosti datotečnog sistema
Filozoferovog članka, malo dodatno pojašnjenje o direktorijumima u Linux OS-u.
Direktorijum /
Direktorijum / se naziva korenski direktorijum (eng. root) i obično se nalazi na vrhu strukture sistema datoteka.
Na mnogo sistema direktorijum / je jedina particija i svi drugi direktorijumi se nalaze na njoj.
Osnovna svrha direktorijuma / jeste da omogući ispravno podizanje sistema i rešavanje problema koji mogu da spreče sistem da se podigne. Prema standardu FHS, direktorijum / mora da sadrži sledeće direktorijume ili da bude povezan s njima:
bin - Ovaj direktorijum sadrži komandne datoteke koje koriste administratori
sistema i drugi korisnici. On ne može da sadrži poddirektorijume.
boot - Na Red Hat Linuxu ovaj direktorijum sadrži jezgro operativnog sistema.
U njemu se nalaze i datoteke za podizanje sistema, na primer program za učitavanje operativnog sistema.
dev - Sadrži datoteke hardverskih i softverskih uređaja.
etc - Ovaj direktorijum i njegovi poddirektorijumi sadrže većinu sistemskih konfiguracionih datoteka.
Ako je instaliran sistem X Windows, tu se nalazi poddirektorijum X11. Datoteke vezane za konfiguraciju mreže nalaze se u poddirektorijumu syseonfig.
Tu se nalazi i poddirektorijum skel, koji se koristi za pravljenje matičnih direktorijuma korisnika.
home - Sadrži matične direktorijume korisnika sistema. Poddirektorijumi nose imena korisnika kojima pripadaju.
lib - Sadrži sistemske datoteke i module jezgra.
mnt - U ovom direktorijumu su tačke povezivanja privremenih sistema datoteka, kao što su disketa ili CD.
opt - Ovaj direktorijum i njegovi poddirektorijumi obično se koriste za smeštanje aplikacija.
proc - Sadrži informacije o sistemskim procesima.
root - Matični direktorijum administratora. Treba da razlikujete ovaj direktorijum od korenskog direktorijuma I, mada se u literaturi na engleskom oba zovu root directory.
sbin - Sadrži sistemske binarne datoteke koje koriste administratori sistema.
tmp - Sadrži privremene datoteke.
usr - Ovaj direktorijum se obično povezuje sa zasebnom particijom. Sadrži deljive datoteke koje se ne mogu menjati. Poddirektorijumi se mogu koristiti za aplikacije, obično u stablu /usr/local.
var - Poddirektorijumi i datoteke u ovom direktorijumu sadrže promenljive informacije, kao što su sistemski zapisnici i redovi za štampu.
Izvor:
knjiga Red Hat Linux Administriranje mreža i sistema
Autori: Terry Collings i Kurt Wall
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Okt 2011 15:06
|
offline
- oblak
- Legendarni građanin
- Glavni moderator foruma Mobilni telefoni
- Pridružio: 14 Feb 2005
- Poruke: 6355
|
Al si ga nacrto ...svaka cast...sve u "sitna crevca"...
|
|
|
|
|
|
|
|
