Za korisnike Windows-a: Laka migracija na Linuks i prilagođavanje Linuksu

• 2Ovo se svidja korisnicima: hazmaju, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skenirano iz pomenute knjige.
Ko hoće da razume razumeće.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, pedja93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И после годину дана дружења са линуксом, увек се радо враћам на овај чланак који ми је како у почетку тако и сад пружао обиље корисних информација које увек треба знати

• 2Ovo se svidja korisnicima: pedja93, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima tu jos da se radi, naravno, a to zavisi od mnogo parametara - a jedan od njih je i vas feedback . Drago mi je ako je korisno, informativno i razumljivo

• 3Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, pedja93, drummer
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve pohvale za post .
Ja sad prelazim iz Windowsa u Linux i stvarno sam se orijentisao sa ovim postom
Mada,uvjek ce mi nesto dodatno trebati,bice tu nekih sitnica koje ce me muciti ,pa cu se povremeno nadovezivati na vase teme (odosno rijesavati moje probleme)

Jos jednom,post je odlican,pun informacija i vise nego sto mi je,barem sada u pocetku,trebalo.

• 2Ovo se svidja korisnicima: jogurtmen, Brok
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sada sam prelistao Windows Migration Guide PCLinuxOS Magazina (PDF možete preuzeti u ovoj temi:
http://www.mycity.rs/Linux-Download/PCLinuxOS-Magazin.html )

Iskustva sa PCLinuxOS-om su mi odlična, naročito me oduševila "napucana" FullMonty varijanta i odlična je za početnike.

Sveobuhvatni vodič za PCLinuxOS je zapisan na 117 strana i obuhvata stavke od podešavanja BIOS-a, pribavljanja kopije OS-a, instaliranja kako OS-a tako i aplikacija.

Dalje, sviđa mi se što su (strana 28.) pomenuli i intermediate step (međukorak), koji se odnosi na pribavljanje open source aplikacija dok ste još na Windowsu. Tako da na ovaj način možete da pretpostavite šta je moguće uraditi sa Linuxom na aplikativnom nivou (kroz upotrebu OpenOffice-a, GIMP-a, K3b i drugih aplikacija).

Takođe su prikazane popularne aplikacije koje smo navikli na Windowsu i njihove open source alternative. Tako da ko malo eksperimentiše sa međukorakom, kada isproba Linux, neće naići na nešto što već nije probao.

Nakon toga ide fino podešavanje OS-a kroz Control Center (pandan Control Panelu).

Mogućnost izbora je najpre prikazana kroz ono što prvo zapazimo - grafičko okruženje (KDE, XFCE, MATE i drugi).

U principu, sve odrednice iz članka sa prve strane ove teme su objašnjene detaljno i priloženi su screenshotovi. Pomenut je i pristup Linux particijama iz Windowsa.

Terminal nije bauk, osnovne operacije, filozofija "keep it simple, do it well" i druge zanimljivosti su opisane u članku. Na kraju dela teksta posvećenom terminalu ćete otići s uverenjem da je zaista neke stvari brže odraditi iz terminala i koje su njegove prednosti naspram grafičkog interfejsa.

Za sve relevantne teme su priloženi i dodatni linkovi koga zanima da proširi znanje.
Pomenute su i najčešće greške koje korisnici Windowsa prave dok su na Linuxu. Ovim ćete dodatno utvrditi kako da posmatrate stvari logikom iz Linux ugla.

Za kraj je ostavljena instalacija Avast antivirusa, još poneki saveti, remaster instalacije zaključno sa VirtualBoxom gde možete isprobati Linux kao virtualni operativni sistem.


Ovaj mali pregled neka vam bude dovoljan da vam rasplamsa želju da probate nešto drugo. Ništa vas ne košta jer je sve besplatno, a videćete da postoji još drugih svetova "kultura i običaja". Stoga, krenite u besplatno putovanje.

• 1Ovo se svidja korisniku: Brok
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mala dopuna:

- /usr je akronim za Unix System Resources. link

- /etc je prvobitno služilo za "et cetera", a sada je akronim za Editable Text Configuration link

• 3Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, pedja93, despot77
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mala zanimljivost iz istorije u vezi strukture i hijerarhirskog rasporeda sistemskih datoteka kod GNU/Linuks distribucija.

Da bi se postigao opšti konsenzus oko rasporeda i strukture sistemskih direktorijuma valjalo je doneti neko pravilo tj. standard. To je i učinjeno, ali tek posle veoma napornih pregovora tadašnjih autora GNU/Linuks distribucija i značajnijih ljudi u GNU/Linuks svetu. Pregovori su bili jako naponi jer je svako vukao na svoju stranu. Uglavnom prema svojim navikama, a pošto GNU/Linuks nije pisan u nekoj labaroatoriji već je nastao (da ne kažem desio se) na Internet mreži, to još više kompikovalo već zakompikovane pregovere. Napori u postizanju opšteg dogovora daju rezultate 1993. godine. Tada se postiže preliminarni konsenzus, i to nalik UNIX-ovom rasporedu sistemskih datoteka, koji zvanično stupa na snagu 14.02.1994. godine. Taj standard je i danas na snazi, naziva FHF (Filesystem Hierarchy Standard). Danas je u verziji 2.3, i zadnja revizija je rađena 29.01.2004. godine.
FHF standardu se pridružuju i BSD distribucije.

Za pregled vaših sistemskih direktorijuma i njihovih subdirektojima (pravi se petlja) nabolje koristiti komandu tree sa raznim opcijama i putanjama. Npr. $ tree -dx / gde je d direktorijum, a opcija x zadržava komandu na fajl sistem, a / je putanja.
Ili radi bolje preglednosti, ko hoće da proučava sadržaj svojih sistemkih datoteka, najbolje je sve odštampati u tekstualnom fajl izlazu u svom matičnom direktorijumu sa
$ tree -dx / | col -b > izvestaj.txt

Korisne veze
http://en.wikipedia.org/wiki/Filesystem_Hierarchy_Standard
http://www.pathname.com/fhs/
http://www.computerhope.com/unix/tree.htm