|
Evo ovako...
Prvo, problem razumevanja ovoga je posledica koriscenja FDISK-a i njegove logike. FDISK prikazuje samo jednu primarnu particiju, i to onu koja je aktivna (poseban flag koji se moze ukljuciti/iskljuciti).
Particije (primarne, extended, logicke) su poznate samo u DOS, Win i Linux svetu. *BSD i ostali *nixi (Solaris recimo) koriste drugacije oznacavanje i podelu diska.
Particije kao vid tehnicke izvedbe imaju prilicno velika ogranicenja, koja se sada resavaju Logical Volume Managementom (MS to zove Logical Disk Management).
Da krenemo od samog pocetka.
IBM je nekada davno osmislio IBM PC, pradedu danasnjih kucnih racunara. Deo tog standarda je MBR - Master Boot Record - 512 bajtova na samom pocetku HD-a.
Tih 512 bajtova treba da sadrze Partition Table, kao i sam programski kod koji ce da zapocne ucitavanje bootloadera operativnog sistema koji je instaliran.
Ovakav dizajn je omogucavao da se u Partition Table upise svega 4x9 bajtova koji ukazuju na to gde se nalaze particije na disku.
Te particije se nazivaju primarnim particijama.
Jedna od primarnih particija moze biti oznacena u MBR-u kao Extended.
Kod upisan u MBR ce pretraziti redom primarne particije i ucitati i pokrenuti nulti sektor one particije koja je oznacena kao aktivna.
Taj sektor se zove Volume Boot Record.
Dok se ne udaljimo od IBM-a, da kazemo da je deo IBM PC dizajna i BIOS, koji je napravljen tako da ucitava MBR koji odgovara gornjoj specifikaciji.
Da se vratimo na Extended particiju, necemo sada o bootstrapingu (ucitavanju i startovanju operativnog sistema).
Slicno MBR-u koji je bio na pocetku diska, na pocetku Extended particije posto EBR koji pokazuje na pocetak PRVE logicke particije, i na EBR DRUGE logicke particije.
Znaci, sa ovakvim sistemom nismo vise ograniceni na broj particija koji moze da se upise u Record. EBR je osmisljen da pokazuje na pocetak particije i na sledeci EBR u lancu.
Znaci, Extended particija je skup Logickih particija, a pocinje prvim EBR-om.
BSD koristi sistem koji se zove Disklabel, Sun koristi Slices. Princip se razlikuje za nijansu, ali je sustina slicna.
Glavni problem kod sistema particija (bilo da je DOS, Win ili Linux u pitanju) je: sta kada se particija napuni a mi moramo podatke da upisemo bas na nju?
Kod DOS-a i starijih verzija Windowsa je to ogranicenje nemoguce zaobici, kao ni kod starijih Linux distribucija.
Jedino moguce resenje je softverskog tipa, kada poseban drajver dinamicki dodeljuje virtuelnim particijama fizicki prostor na disku, i vodi evidenciju o tome kojoj virtuelnoj particiji je koji prostor dodelio.
LVM (u MS terminologiji se zove LDM) deli "obicne" particije ili cele diskove na manje blokove (physical extents), i te blokove dodeljuje virtuelnim particijama dinamicki, kako kojoj zafali prostora.
Ovo je pojednostavnjeno objasnjenje LVM-a, stvarni proces sadrzi jos koraka i podela.
Problem kod LVM-a je evidencija koju sam spomenuo, u kojoj je LVM servis/drajver upisao koji PE (physical extent) je dodeljen kojoj virtuelnoj particiji. Ukoliko se izgubi ta evidencija - izgubljeni su i podaci.
Iz ovog razloga, na sistemima koji koriste LVM je preporucljivo imati barem jednu "obicnu" particiju, i na njoj cuvati te podatke, jer se sa "obicnih" particija podaci mogu povratiti nakon pada sistema uz pomoc recimo nekog Live CD-a, pa se onda moze uraditi rekonstrukcija LVM-a.
Da bi smo se otarasili tih ogranicenja oko particija (i podele na primarne, extended i logicke, kao i pitanje popunjavanja particije) morali bi smo odbaciti u potpunosti IBM PC dizajn, samim tim i BIOS.
Naslednik BIOS-a je vec dizajniran i koristi se u novim Apple racunarima.
Naslednik se zove EFI - Extensible Firmware Interface.
EFI treba da prevazidje sledeca ogranicenja BIOS-a:
- BIOS sa procesorom komunicira 16-bitno
- adresiranje svega 1MB memorije (ostatak se koristi preko "stranica" - memory pages)
- itd
Intel je poceo da razvija EFI zbog svoje serije Itanium procesora za servere, gde BIOS predstavlja veliko ogranicenje u radu sistema, bas zbog svoje zastarele konstrukcije.
Kasnije je osnovan Unified EFI forum, u kojem sada vise kompanija rade na usavrsavanju EFI-a.
Cisto da navedem neka od unapredjenja - predvidjeno je da EFI moze da ucitava osnovne drajvere za grafiku ili recimo mreznu karticu, tako da OS moze da radi i prikljucuje se na mrezu jos pre ucitavanja svojih drajvera.
Drugo unapredjenje je novi koncept podele HD-a koji prevazilazi vecinu gorespomenutih problema. Koncept se zove GUID Partition Table i omogucava 128 primarnih particija, kao i to da jedna primarna particija moze da se nadje iza 1024-tog cilindra HD-a (128 umesto 9 bitova za adresu pocetka particije).
GUID poseduje i mehanizme provere integriteta u smislu da virusi ne mogu da se upisu u GUID, za razliku od MBR-a koji je bio jako cesto na udaru virusa ranije.
Na samom kraju, osim MacOS-a, Vista je takodje sposobna da radi na racunarima koji imaju EFI umesto BIOS-a. Linux to ume jos od 2004 godine 
Nadam se da sam koliko-toliko dao odgovor na vasa pitanja.
|
