offline
- bocke
- Moderator foruma
- Glavni moderator Linux foruma
- Pridružio: 16 Dec 2005
- Poruke: 12527
- Gde živiš: Južni pol
|
Ovo je isečak iz mog članka koji je svojevremeno objavljen u Digitalu (2008). Postoji i celokupna verzija negde na forumu, ali je ostatak članka malo zastareo.
bocke ::U Windowsu grafički izgled aplikacija koje dolaze uz operativni sistem je jedinstven. Sve aplikacije koriste iste biblioteke funkcija za prikaz elemenata grafičkog okruženja. U Linuxu je situacija nešto drugačija. To je operativni sistem zasnovan na Unixu. Iako postoje razlike u samoj arhitekturi između Linuxa i klasičnih Unix OS-ova, korisničko okruženje, bilo zasnovano na komandnoj liniji, ili na "desktop" sintaksi, u svojoj suštini vuče korene iz koncepata nastalih na Unixu. Naime, Linux je moguće koristiti u dva režima: konzolnom i grafičkom. Konzolno okruženje se sastoji od glavne, tzv. sistemske konzole i određenog broja „virtuelnih konzola“. Jedna od virtuelnih konzola, najčešće sedma, rezervisana je za X Window Sistem.
X WINDOW SISTEM
Ovaj sistem je zadužen za osnove funkcionisanja grafičkih okruženja pod većinom Unix OS-ova. X Window sistem je u osnovi baziran na klijent–server arhitekturi. Većina Linux distribucija namenjenih korisnicima koji Linux koriste kao desktop OS, dolazi sa jednim pokrenutim X serverom. X server nudi usluge za osnovno iscrtavanje grafike (samim tim i usluge pristupa mogućnostima grafičke karte), usluge koje pružaju osnovu za upravljanje prozorima i usluge pristupa ulaznim uređajima pod grafičkim okruženjem (grafičke table, miševi, tastature i različiti pokazivački uređaji). Bilo koja grafička aplikacija pokrenuta pod grafičkim okruženjem predstavlja X klijenta, tj. koristi veći deo gore pomenutih usluga. Interakcija između X klijenata i X servera obavlja se posebnim mrežnim protokolom – X protokolom prikaza. Ovakva mrežna arhitektura omogućava korišćenje lokalnih X aplikacija i sa udaljenih mašina, a da pri tome udaljeni korisnik ima utisak da koristi X server na lokalnoj mašini.
BIBLIOTEKE GRAFIČKIH FUNKCIJA
Biblioteke grafičkih funkcija definišu izgled elemenata grafičkog korisničkog interfejsa. Već smo pomenuli da grafički izgled većine Windows aplikacija određuje nekoliko osnovnih biblioteka funkcija (odgovarajuće DLL datoteke). One definišu osnovni izgled najbitnijih elemenata Windows grafičkog interfejsa i jedinstvene su za većinu aplikacija. Kod Linuxa je to malo drugačije. Postoji više različitih biblioteka koje daju različit izgled aplikacijama koje ih koriste. Dva najpopularnija desktop okruženja pod Linuxom su KDE i GNOME. KDE je zasnovan na Qt, a GNOME na GTK+ grafičkim bibliotekama. Samim tim je izgled aplikacija za jedno, odnosno drugo okruženje, potpuno drugačiji. Ali to ne podrazumeva da nije moguće koristiti aplikacije jednog grafičkog okruženja pod drugim. Aplikacije pisane korišćenjem Qt i KDE biblioteka je moguće koristiti pod GNOME grafičkim okruženjem i obrnuto, aplikacije pisane korišćenjem GTK+ i GNOME biblioteka je moguće pokrenuti pod KDE grafičkim okruženjem. Ono što je neophodno da bi ovo i bilo moguće je da su na računaru instalirane osnovne biblioteke koje aplikacija koristi. Međutim, zbog razlika u načinu na koji je definisan izgled grafičkih elemenata, ovde se javlja problem neusklađenosti izgleda aplikacija pisanih korišćenjem drugih grafičkih biblioteka od onog koje koristi trenutno grafičko okruženje. Drugi čest problem se javlja ukoliko aplikacija koristi određene servise drugog grafičkog okruženja. U tom slučaju se ti servisi naknadno pokreću što značajno usporava pokretanje same aplikacije. U nekim distribucijama (OpenSUSE na primer) je to rešeno pokretanjem osnovnih servisa jednog desktop okruženja pri dizanju drugog.
ELEMENTI LINUX DESKTOP OKRUŽENJA
Osnova svih Linux desktop okruženja je menadžer prozora. Kao što i sam naziv govori, u pitanju je poseban program koji manipuliše prozorima aplikacija i njihovom naslovnom linijom. Najpopularnija desktop okruženja menadžeru prozora dodaju još nekoliko vrlo važnih specijalizovanih aplikacija u skladu sa metaforom „radne površine“ koju koriste Windows i MacOS. Među njima su i desktop menadžer (specijalizovana aplikacija za upravljanje ikonama, pozadinom i menijima koji se dobijaju klikom određenim dugmetom miša na desktop), menadžer datoteka (grafička aplikacija za upravljanje datotekama – često integrisana sa desktop menadžerom), paneli (specijalizovane aplikacije koje obično sadrže glavni meni, menadžer virtuelnih prozora, menadžer pokrenutih aplikacija i oblast za obaveštenja). Pored ovoga, većinu Linux desktop okruženja čini i veliki broj pratećih aplikacija, kao i određeni broj servisa. Ovo su obično servisi za pristup hardveru, servisi koji olakšavaju ili proširuju mogućnosti menadžera datoteka korišćenjem virtuelnih fajl protokola za određene tipove datoteka ili mrežne lokacije, servisi za pristup multimedijalnim mogućnostima računara, mrežni servisi i servisi za upravljanje zadacima. Izbor aplikacija koje dolaze sa desktop okruženjima zavisi od slučaja do slučaja. Dok, recimo, dva najpopularnija desktop okruženja, GNOME i KDE, dolaze sa kompletnim setom aplikacija za svakodnevnu ličnu i poslovnu upotrebu, druga dolaze samo sa osnovnim ili ograničenim brojem aplikacija (XFCE, EDE, Enlightement). Ipak, važno je napomenuti da upotrebljivost ovih aplikacija zavisi od slučaja do slučaja.
Ubuntu instalacioni CD dolazi sa sopstvenim desktop okruženjem koje se zove Unity. Naknadno se može promeniti ili instalirati drugo. Neka od popularnih desktop okruženja danas su: Gnome, KDE, Unity, Xfce, Lxde, Mate... Xfce i Lxde su odlični za starije računare. Zvanično su dostupni sa Ubuntu servera i moguće ih je naknadno instalirati nakon instalacije Ubuntua. Međutim ako želiš odmah da instaliraš neko od njih, postoje "prepakovane" verzije Ubuntua. Xubuntu dolazi sa Xfce okruženjem, Lubuntu sa Lxde okruženjem. Što se tiče razlika, one se najbolje vide iz prakse. Nekome više odgovara jedno, nekome drugo. Ali Xubuntu je bolje prepakovan i neko vreme je bio zvanično podržan od strane Canonicala (dok se nisu odlučili da se usmere na Unity). Verovatno ima bolju podršku i lakše je koristiti zvanične kanale za postavljanje pitanja/rešavanje problema.
Što se tiče izgleda, to možeš pogledati na linkovima u jednom od mojih prethodnih postova.
|
)
